Srpska Crnja bogata kulturnim manifestacijama posvećenim Đuri Jakšiću

Srpska Crnja nalazi se pedesetak kilometara od Zrenjanina ili na otprilike sat vremena vožnje autom. Ovo naseljeno mesto u srednjem Banatu broji oko 3.000 stanovnika. Predstavlja poslednju stanicu u Srbiji kada se iz pravca Zrenjanina ide prema Rumuniji, jer se tu nalazi granični prelaz sa ovom zemljom Evropske unije. Srpska Crnja je nadaleko poznata po Đuri Jakšiću, koji je tu rođen pre tačno 186 godina. Zahvaljujući toj činjenici, u ovom naseljenom mestu razvijen je kulturni manifestacioni turizam.

Na manifestaciji Banatska bajka – leto u Gradskoj bašti, mnoga naseljena mesta iz srednjeg Banata iskoristila su priliku da publici pokažu svoje potencijale. Većina njih se odlučila da to uradi prezentujući posetiocima gastronomiju kraja iz kojeg dolaze, kuturno-umetnički program, prirodne odlike… Srpska Crnja iskočila je iz ovog okvira. Publici je pokušala da približi ovo naseljeno mesto kroz život i rad Đure Jakšića, čuvenog srpskog slikara, pesnika, pripovedača, dramskog pisca učitelja, ali i boema. Za to nije slučajno odabrana prva nedelja u avgustu. Naime, 8. avgusta obeležiće se 186. godina od rođenja ovog velikana.

„Te davne 1832. u Srpskoj Crnji rodio se Đura Jakšić. Mi smo smatrali da je ovo dobra prilika, a i pravo mesto, budući da je Đura deo života proveo u Zrenjaninu jer je učio ovde slikarstvo kod Konstantina Danila, da publici u Gradskoj bašti skrenemo pažnju na umetnika na kojeg smo izuzetno ponosni. Uz to, Zrenjanin može da se diči i jednom Đurinom slikom koja je u stalnoj postavci muzeja“, počinje priču Rodoljub Boškić, direktor Kulturnog centra Đura Jakšić u Srpskoj Crnji.

Portret Mile Popović ili Devojka u plavom

Đura Jakšić je slikao mnogo. O brojnim njegovim radovima se i ne zna mnogo, jer ih je prodavao kako bi preživeo. Reč je o portretima trgovaca. Takođe, oslikao je i brojne ikone i ikonostase. Među najpoznatijim njegovim delima su svakako Žena sa lepezom, Devojka sa lautom, Katarina Protić, Jelena Prekajski, Mileva Protić Kocić, car Dušan, knez Lazar, Marko Kraljević… Tu su i Odmor posle boja, Ustanak Crnogoraca, Pogibija Karađorđeva, Na straži. Svakako jedan od najlepših portreta u srpskom slikarstvu 19. veka jeste i portret Mile Popović u koju je Đura Jakšić bio zaljubljen, a koji je poznatiji kao Devojka u plavom.

„Na manifestaciju Banatska bajka doneli smo slike po kojima je Đura Jakšić prepoznatljiv. To su radovi studenata likovne umetnosti iz Beograda koji su pre dve godine radili 25 kopija Đurinih slika. Naime, Đurine slike su po depoima i do njegovih platna je teško, gotovo nemoguće, doći. Zbog toga sam zamolio studente da urade kopije tih slika. Kroz izložbu njihovih radova, koja je doživela već 5 postavki, pokušavamo da približimo i vratimo Đuru među publiku. Veoma sam zahvalan studentima koji su slike poklonili crnjanskom muzeju. To je stalna postavka u našoj galeriji kada nema nikakve druge postavke“, kaže naš sagovornik.

Uskoro knjiga o pričama i anegdotama Đure Jakšića

Đura Jakšić napisao je brojne priče, pripovetke, pesme. Među njima su i tri drame u stihu – Stanoje Glavaš, Seoba Srbalja i Jelisaveta. Od epskih pesama ovog umetnika ističu se Bratoubica, Nevesta Pivljanina Baja, Barjaktarovići, Mučenici, Pričest… Među lirskim pesmama najlepše su svakako Na liparu, Mila, Koga ljubim, Kroz ponoć nemu…

“Publika u Gradskoj bašti je mogla i da čuje nekoliko pesama koje smo otpevali sa našeg albuma. To su pesme Đure Jakšića koje su rađene u maniru vojvođanskog bluza i džez roka. Posetioci su imali priliku i da čuju nekoliko priča iz knjige koja treba po drugi put da ugleda svetlost dana. To je knjiga Vlade Milankova – Đura Jakšić u pričama i anegdotama. Meni je jako žao što štampanje te knjige neće biti završeno do 8. avgusta, ali jednostavno uvek postoje komplikacije oko štampe. Svakako će knjiga uskoro biti objavljena. Pikanterije iz Đurinog života su uglavnom vezane za njegov karakter i za njegove dosetke i šale među prijateljima i društvu“, objašnjava Boškić.

Srpska Crnja nema smeštajne kapacitete za turiste

Zahvaljujući Đuri Jakšiću, Srpska Crnja može da se pohvali brojnim kulturnim manifestacijama.

„Ono što Srpska Crnja trenutno može da razvija, jeste manifestacioni turizam. Ja sam pre dve godine radio jedan elaborat o razvoju kulturnog turizma koji je prihvaćen od strane sekretarijata za turizam Vojvodine. Nažalost, Crnja ne raspolaže smeštajnim kapacitetima trenutno, tako da mi veći broj gostiju možemo da primimo samo na jedan dan. Zato je fokus našeg turizma na manifestacijama. Kada je kultura u pitanju manifestacije su gotovo uvek vezane za Đuru Jakšića. On nam je motiv, inspiracija, centalna ličnost. Naravno, Srpska Crnja ima još poznatih i priznatih stvaralaca kao što su vajar Aleksandar Zarin, Draga Gavrilović, prva žena romanopisac, Mileta Jakšić, začetnik srpske moderne“, kaže naš sagovornik.

„Manifestacija „Liparske večeri“ u Crnju dovodi najviše posetilaca. To je godišnja centralna manifestacija koja je posvećena Đuri Jakšiću. Tu su i Boemske noći. Reč je o turističko-zabavnoj manifestaciji, a mi pokušavamo da joj dodamo i jednu kulturnu notu u dešavanjima unutar kuće Đure Jakšića gde se organizuju tematske večeri kao što su veče starogradske muzike, veče šansona, veče romanse… Ove godine smo imali veče akustične gitare, gde je nastupilo 11 gitarista. Osim toga tu se čita i poezija, jer akcenat stavljamo na mlade stvaraoce. Mislimo da nema ništa lepše i bolje nego da se pisana reč čuje u Đurinoj kući. Naravno, da su nam tu najvažniji stvaraoci iz Crnje, ali smo otvorili vrata i svim drugim stvaraocima. Tako nam dolaze pesnici iz Kruševca, Jagodine, Rače, Požarevca, Beograda“, dodaje Boškić.

Sajam kulture se održava u septembru

U Srpskoj Crnji ustanovljen je i festival kratke književne forme.

„Svake godine su nam gosti aforisti ili pisci kratkih priča. Dešavanja u kući Đure Jakšića poprimaju kulturni karakter sve više i više. Večeri u toj kući postaju prepoznatljive po programu“, objašnjava direktor KC Đura Jakšić.

„U septembru je sajam kulture u okviru kojeg je i sajam knjiga. On je prošle godine okupio izdavače iz cele Srbije. Inače, ovaj sajam je proglašen najboljim projektom u sekretarijatu za kluturu Vojvodine, koji nas je ove godine i finansijski podržao. Pored toga, trudimo se da organizujemo pozorišne predstave, jer imamo odličnu salu u kojoj prvenstveno nastupaju amaterska pozorišta. Nekako otvaramo vrata amaterizmu koji polako zamire. Mi smo među onim retkima koji pokušavaju da vrate amaterizam publici. Tu su i večeri posvećene Vojvodi Stepi Stepanoviću. Istina, on je bio vojskovođa i više se tiče istorije, ali u sklopu tih večeri imamo bogat kulturno-umetnički program. Što se tiče ostalih turstičkih manifestacija, Crnja u tim Boemskim noćima ima i etno bazar, koncerte. I sva sela imaju neke svoje manifestacije i tu je program ugavnom turističko zabavnog karaktera“, dodaje naš sagovornik.

Kuća Đure Jakšića je restaurirana pre 10 godina

Za razliku od drugih naseljenih mesta u srednjem Banatu u kojima su rođene i živele poznate i uticajne ličnosti, a čije kuće propadaju jer za njihovu obnovu nema novca, kuća Đure Jakšića u Srpskoj Crnji je u zadovoljavajućem stanju.

„O ovoj kući se vodi računa. Da nije tako u njoj ne bi mogle da se održavaju brojne manifestacije. Pre nekih desetak godina je urađena restauracija. Zrenjaninski muzej je uradio postavku koja stoji i dan danas“, kaže Boškić.

Lokalno stanovništvo dosta posećuje kulturne manifestacije u Srpskoj Crnji. Izuzetak je jedino kada na televiziji ima neki važan sportski događaj.

„Ja to ne pratim i nekoliko puta mi se desilo da organizujem divan događaj koji je posetilo malo ljudi, jer je na televiziji bila neka utakmica. Bez obzira na to, Srpska Crnja ima dobru i lepo izgrađenu publiku za kulturna dešavanja. Statistika pokazuje da kulturna dešavanja u proseku prati četiri posto populacije u nekom mestu. Crnja ima nekih 3.000 stanovnika, a nama se dešava da nam na predstave dolazi po 250-300 ljudi, što je gotovo 10 posto stanovništva. Poseta je daleko veća na sajmu kulture, liparskim večerima… Naravno, time ne treba biti zadovoljan, već treba gajiti i stvarati, pre svega, novu mladu publiku“, objašnjava naš sagovornik.

„Moram da priznam da deca u Crnji znaju za Đuru Jakšića. I dosta su angažovana u kulturnim događajima. Naša misija je da okupimo što više dece da kroz pozorište i druge vidove afirmacije na kulturnom planu da oni podignu svoje opšte obrazovanje i svest o potrebi da posećuju kulturne manifestacije“, dodaje Boškić.

Venac liparskih gradova

Pre četiri godine Rodoljub Boškić je inicirao i pokrenuo venac liparskih gradova u kojima je živeo i radio Đura Jakšić, a kojem su se priključili i neki gradovi kojima se ta ideja svidela.

„Gradovi koji su na neki način ostavili trag u životu Đure Jakšića su Kruševac, Jagodina, Kragujevac, Požarevac, Žagubica, Malo Crniće, Rača, Beograd, Zrenjanin, Srpska Crnja, Kikinda, Senta, Temišvar… U okviru liparskog venca mi sarađujemo na principu razmene programa. To je jedan od načina da mi Crnju predstavimo celoj Srbiji – od Kruševca do Sente. Isto tako se svi ti gradovi predstavljaju kod nas“, objašnjava direktor KC u Srpskoj Crnji.

„Rođendan Đure Jakšića je ujedno i dan kada se obeležava dan opštine. Svake godine je to drugačije, ali se kreće svečanom skupštinom, a nastavlja prigodnim programom koji imaju priliku da vide svi gosti. On nije nametljiv i predug, da ljudi koji dođu ne bi bili opterećeni. Inače, Đurin rođendan se obeležava u svim gradovima liparskog venca. Pre dve godine smo pozvali sve gradove u Srbiji koji imaju ulicu Đure Jakšića da obeleže njegov rođendan 8. avgusta, ali to nije zaživelo“, kaže naš sagovornik.