U upravo objavljenoj knjizi „Ljubav u Orlovatu“ Šimon Đarmati govori o ljubavi prema zavičaju. Ona je, po njegovom mišljenju, posebna i neuporediva sa ostalim vrstama ljubavi. Zašto se autor odlučio baš za ljubav u Orlovatu, da li će knjiga naterati čitaoce na smeh ili suze i kako se voli rodno mesto pitali smo ovog pisca, rođenog Banaćanina.
Kakva je ljubav u Orlovatu? Po čemu se ona razlikuje od nekih drugih ljubavi?
Ljubav u Orlovatu, a moglo je to biti i neko drugo mesto u Banatu, bila je nežna i neobična. Naslov knjige je dat po jednoj od priča koja se nalazi u zbirci. „Ljubav u Orlovatu“ je zapravo knjiga ljubavi prema zavičaju, a ona je uvek posebna i neuporediva. Kao što su uostalom i druge prave ljubavi – jedinstvene.
Kako ste došli na ideju da napišete knjigu „Ljubav u Orlovatu“?
Ideju da napišem knjigu „Ljubav u Orlovatu“ donele su godine kojih je sve više iza mene, a sve manje ispred mene. Prosto sam osetio potrebu da se odužim podneblju na kojem sam rastao, koje me je formiralo, iz koga sam krenuo na put i koje sam, ma gde da sam bio, uvek nepogrešivo pronalazio osluškujući i prepoznavajući njegove tanane zvuke, osećajući titraje, upijajući njegove boje i arome.
Da li u knjizi pišete o svojoj ili ljubavi koja je plod fikcije?
Moja knjiga je zapravo venac ispleten od sećanja na neke davne događaje čiji sam i ja učesnik bio. Kao i nekih priča koje sam čuo i koje sam želeo da sačuvam od zaborava. Naravno da su u tom vencu najmirisniji oni cvetovi koji su posvećeni ljubavi. I doživljenim i izmišljenim.
Knjiga „Ljubav u Orlovatu“ je predah od teških tema o kojima Šimon Đarmati obično piše
Da li Vas je na pisanje knjige naterala srećna ili nesrećna ljubav, uzvraćena ili neuzvraćena?
Svaka je ljubav onakva kakvu je sami stvaramo i doživljavamo. Malo sam prestar da me na pisanje natera neka od ljubavi iz u pitanju navedene kategorizacije. Uostalom, vreme koje protekne je to koje sudi o ljubavima. Od sudbine se ne može sakriti ni pobeći. Ona nas nepogrešivo nalazi i prati.
Šta će čitaoci moći da saznaju o ljubavi iz ove knjige?
Ništa novo ne nudim o ljubavi o kojoj je čini mi se davno već sve napisano. Svaka ljubav je lepa i slepa na svoj način. Ipak, verujem da će svaki čitalac u knjizi pronaći neko zrnce ljubavi na koje je davno zaboravio i koje će posle puno godina svetlucati nekim posebnim sjajem.
Koliko se knjiga „Ljubav u Orlovatu“ razlikuje od Vaših ranijih knjiga?
Knjiga „Ljubav u Orlovatu“ je u značajnoj meri različita od mojih ranijih. Ona je na neki način odmor ili bolje rečeno predah od teških tema kojima sam se uglavnom bavio. Mislim da smo taj mali zastoj zaslužili i moji verni čitaoci i ja.
U mnogima ste pisali o otrovima i trovanjima, da li je ova tema izostala iz ove knjige ili, ipak, nije?
U ovoj knjizi su otrovi izostavljeni, ali ne i trovanja. Međutim, ovoga puta se bavim nekim posebnim, „dobrim trovanjima“. Trovanjima ljubavlju prema zavičaju. Banatu. Njegovoj raskošnoj lepoti. Opijenosti njegovim pastelnim bojama. Bulkama prošaranim žitnim poljima. Ljubavnom zovu ritskog drozda…
Zašto bi trebalo da pročitamo knjigu „Ljubav u Orlovatu“?
Knjiga jeste buket mojih emocija, ali sam duboko uveren da će ona u svakom čitaocu pokrenuti lavinu uspomena. Na roditelje, detinjstvo, školske dane, drugarice i drugove, učitelje i nastavnike, komšije. Prašnjavu ulicu. Malu buregdžijsku radnju. I staru vrbu na obali reke.
„Ljubav u Orlovatu“ skida veo zaborava sa davnih i već proživljenih ljubavi
Hoće li svako od nas pronaći neku svoju ljubav u ovoj knjizi?
Nisam sklon da u to poverujem. Ali sam potpuno siguran da će skinuti veo zaborava sa onih davnih, već proživljenih, a pomalo zaboravljenih. Onih koji izazivaju titraje duše i mame osmehe na lice. I posle mnogih godina postavljaju pitanja.
Zašto je ljubav neiscrpna tema za pisanje?
Davno je poznata da je ljubav pokretačka snaga. Za nju je čovek spreman na razne ludosti. Ona zanemaruje godine. Dok je nje, ima i života. Sve ostalo je životarenje. Inventarisanje pre zatvaranja radnje. Na kraju krajeva njena neiscrpnost se može ilustrovati činjenicom da od pamtiveka postoje ljubavne pesme, ljubavni romani…
Kako je knjiga „Ljubav u Orlovatu“ natopljena Bečkerekom, Zrenjaninom i Banatom?
Uglavnom su sva događanja u knjizi vezana za Bečkerek, Zrenjanin, Banat. I to je nekako prirodno. Banat je moja kolevka, detinjstvo, mladost, ushićenje, zanos, nemir, strast, nežnost, usud… Moja prva i poslednja misao.
Knjiga za čitanje, čuvanje i poklanjanje
Zašto je ova knjiga za čitanje, čuvanje i poklanjanje?
U knjizi se nalaze tople i nežne priče pune sentimenta, koje su nam možda u ovom sumornom vremenu potrebnije neko ikada. Ona je za čitanje zato što će priče uglavnom nasmejati, manje rastužiti, ali u to sam ubeđen, pokrenuti lavinu emocija, sećanja i maštanja u čitaocu. Knjiga je osim toga tehnički lepo urađena. Mislim tu i na korice, dizajn stranica i ilustracije, i kao takva treba da nađe mesto u svakoj biblioteci koja iole drži do sebe. A kada je nešto lepo i na oko i sadržajem, ono može biti pravi i umilni dar od srca. Knjiga je dizajnerski urađena u skladu sa njenim sadržajem, a ilustrovao ju je Goran Novakov, naš nadareni Banaćanin, poznat po svojim „Kuvaricama“.
Gde je moguće pronaći knjigu?
Knjiga se nalazi u prodaji u Delfi knjižarama, Vulkanu, ali i u drugim manjim, ali ne po važnosti knjižarama. Može se kupiti i on line od izdavača SezamBook.
Da li nam i šta novo pripremate?
Posle kraćeg predaha i izleta u sentimentalne predele, vraćam se ponovo starim temama. Kriminalu u Banatu. Razbojnicima, konjokradljivcima, surovim ubicama. Nadam se da će se i za ove veoma interesantne teme naći izdavač koji će razumeti njihov značaj i omogućiti da se i tamna strana istorije sačuva od zaborava.
.gif)
.gif)
