Savetovalište Centra za socijalni rad otvoreno za sve građane koji imaju probleme

Jesenas je u okviru Centra za socijalni rad osnovano Savetovalište koje građanima pruža savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge. Reč je o organizovanoj i stručnoj podršci građanima koji imaju određene lične, partnerske ili porodične probleme. U Savetovalištu su zaposlena dva psihologa, a njihove usluge su besplatne.

Savetovalište Centra za socijalni rad počelo je sa radom 1. septembra prošle godine.

“Prva četiri meseca Savetovalište je bilo projektno i finansirano je iz namenskih sredstava u socijalnoj zaštiti. Pošto se pokazalo da postoji potreba za postojanjem ovog Savetovališta, od ove godine su u budžetu grada Zrenjanina izdvojena sredstva za Savetovalište. Grad je u 2019. godini za njegovo funkcionisanje izdvojio milion dinara. Na taj način smo obezbedili trajnost i održivost ove usluge“, kaže Olivera Lisica, direktor Centra za socijalni rad grada Zrenjanina.

“Usluge Savetovališta nisu dostupne samo korisnicima Centra za socijalni rad, znači ljudima koji već dolaze nekim povodom u Centar, već svim građanima i potpuno su besplatne. Ljudi koji imaju probleme u braku ili sa decom, sa partnerom, oni koji žele da preveniraju probleme u porodici mogu da se obrate za pomoć u Savetovalištu. Na primer, tu mogu da dođu na savetovanje pre stupanja u brak, savetovanje vezano za vršenje roditeljskih prava i dužnosti, način vaspitavanja, probleme u ponašanju dece, adolescenta…  U Savetovalištu rade dva stručna radnika, dva psihologa. Radno vreme Savetovališta je od 8 do 18 sati“, dodaje naša sagovornica.

Savetovalište za bračne, partnerske, roditeljske probleme

U 2018. godini usluge Savetovališta je koristilo četrdeset troje ljudi, a pružene su 162 savetodavno-terapijske usluge. One su podrazumevale:

Rad sa roditeljima kojima je izreknut korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava

Jačanje roditeljskih kompetencija, edukacija i podrška roditeljima u prevazilaženju kriznih situacija

Podršku žrtvama partnrerskog/porodičnog nasilja

Podršku kod narušenih porodičnih odnosa, prevladavanje akutnih konflikata

Podršku u procesu razvoda

Rad sa adolescentima sa problemima u ponašanju

Bračno savetovanje

Osnaživanje osoba sa zdravstvenim i emotivnim problemima

„Do sada su najčešće ljudi koji su koristili usluge Savetovališta bili korisnici Centra za socijalni rad. Prošle godine je 80 posto bilo korisnika Centra, a svega 20 posto onih koji nisu korisnici Centra, a koji su čuli za Savetovalište. Mi nismo mnogo promovisali Savetovalište, jer prošle godine nismo znali da li će ono opstati, budući da postoji odluka o zabrani zapošljavanja, a nismo znali ni da li će biti novca da ono radi. Sada planiramo da krenemo u ozbiljniju kampanju, jer sada imamo obezbeđenu održivost. Verovatno da će se taj procenat menjati i da će biti više ljudi koji nisu korisnici Centra, a kojima je pomoć potrebna“, kaže Lisica.

„Korisnici Centra za socijalni rad nisu samo ljudi koji primaju novčanu socijalnju pomoć. To su ljudi koji su u postupku razvoda, imaju neke druge probleme sa partnerom, imaju probleme i nedoumice vezano za vaspitanje dece… Pomoć su do sada više tražile žene, jer se one više usuđuju da traže pomoć. Pravila nema kome je savetovanje potrebnije kada je reč o starosnoj strukturi korisnika, niti kada je reč o kvalifikacijama koje imaju. Najčešći problemi su partnerski odnosi, a zatim odnos roditelj-dete“, objašnjava naša sagovornica.

Dolazak u Savetovalište je dobrovoljan

Principi na kojima je zasnovan rad Savetovališta su dobrovoljni dolazak korisnika, poverljivost podataka i poštovanje etičkog kodeksa struke.

„Savetovanje podrazumeva kontinuirani rad. Stručni radnik pravi procenu. Nama je mnogo lakše da uradimo procenu kada je neko korisnik Centra, pa imamo već neku anamnezu. Ali, svakako kad neko kome je potrebna pomoć dođe, on obavi razgovor sa stručnajakom iz Savetovališta i onda oni zajedno prave plan usluga. Ta saradnja mora da postoji. Usluga traje dok se ciljevi koji su postavili ne ispune i dok se ne postigne ono što se želi tj. dok se problem ne reši“, kaže Lisica.

Najteže je kada osoba koja ima problem to ne prepozna.

„Dešava se da imamo korisnike Centra za socijalni rad koje mi upućujemo na Savetovalište. Ljudi uglavnom prihvataju naše sugestije i obarćaju se stručnjacima u Savetovalištu. Naravno, da postoje ljudi koji sami ne prepoznaju problem. Zato su tu naši stručnjaci koji su obučeni da to prepoznaju i da urade procenu šta treba da se radi. Stručni radnici iz Centra u saradnji sa stručnim radnicima u Savetovalištu zajedno prave plan aktivnosti“, objašnjava direktorka Centra za socijalni rad u Zrenjaninu.

„Ti ljudi prvo moraju da se suoče sa problemom. Ako vam neko kaže da imate problem nije ni malo jednostavno, niti prijatno da se suočite sa tim. Ali, naši radnici su, kažem, obučeni da ljudima ukažu na to i da ih upute na rešavanje tih problema. Naravno, vi nikoga ne možete da naterate da dolazi u Savetovalište, ali se mi trudimo da ljudima rasvetlimo taj deo i da oni sami odluče da ostanu i da rešavaju problem“, kaže Olivera Lisica.

Zbog čega su se do sada najčešće građani javljali u Savetovalište?

Psiholog i psihoterapeut Slobodan Puvalić, koji radi u Savetovalištu, kaže da rad sa ljudima koji imaju problem traje dokle god ima potrebe za stručnom pomoći.

„Ako govorimo generalno koji su najčešći problemi zbog kojih nam se ljudi javljaju onda su to problemi koji se tiču aneksioznosti i depresivnosti, kao i nekih drugih problema koji ne uključuju te kliničke entitete. To su, recimo, postavljanje granica, problemi u komunikaciji sa partnerom ili na poslu. Što se tiče relacije roditelj-dete najčešće se radi o problemima u ponašanju dece u školi ili društvu. Roditelji najčešće procenjuju da deca imaju loše društvo, da ulaze u faze koje oni smatraju da nisu u redu. Među partnerima obično budu problemi sa nesuglasicama ako, na primer, roditelji imaju različite stilove vaspitanja gde otac želi da se dete vaspitava na jedan, a majka na neki drugi način“, kaže Slobodan Puvalić, psiholog i psihoterapeut.

„Problem može da bude i to ko će da raspolaže budžetom. Isto jedan od uobičajenih problema jeste i način upućivanja kritika tj. rešavanja određenih problema. To mogu da budu najobičnije stvari od izjave tipa „hajde sada ti idi u prodavnicu“ ili „ići ću ja“, gde se postavlja pitanje kako neko reaguje na to i kako se obraća. U tom smislu postoje nerazumevanja“, dodaje naš sagovornik.

Rad na edukaciji, prevenciji i motivaciji su prioriteti

Rešavanje problema je lakše ukoliko se osoba koja ima problem sama obrati za pomoć.

„Ako neko dođe zbog neke druge osobe, tu uglavnom bude dosta problema. Evo baš sam nedavno imao takvu situaciju gde je majka došla zbog svog deteta. Dete ne prepoznaje problem i negira ga, iako ono jednim delom zna da ima problem, ali ne želi da ga definiše na javan način kako bi za njega znali i neki drugi. U ovom slučaju njegovi roditelji. Zato je važna prevencija i zato treba raditi na edukaciji. Da bi ljudi mogli da prepoznaju i da znaju da nije ništa strašno tražiti pomoć. Svakom je u nekom trenutku u životu potrebna pomoć za rešavanje problema koje ne može da reši sam“, objšnjava Puvalić.

„Savetovanje i psihoterapija se obavljaju po principu dobrovoljnosti. Mi ne možemo nikoga da nateramo da koristi usluge ako on to ne želi, ali je značajan i taj razgovor da se proceni stepen motivacije i da se vidi koliko bi moglo da se poradi na tome. Prvi cilj je ustvari motivisati tu osobu da krene sa savetovanjem. Naravno, uvek postoje osobe koje to odbijaju i to je neko njihovo legitimno pravo, ali zato je prvi cilj motivisanje klijenata“, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik.

Osobe kojima su potrebni pomoć i podrška mogu da se obrate sturčnjacima u Centru za socijlani rad i Savetovalištu lično ili na brojeve telefona 023/534-148 ili 064/64-88-101.