Saša Savić je rodom iz Žitišta. Pre 5-6 godina postao je stalni stanovnik Zrenjanina. Po zanimanju je diplomirani inženjer, zaposlen u „Šinvozu“ kao operativni direktor. Od detinjstva je zaljubljenik u knjige, a unazad petnaestak godina aktivno sakuplja iste. U svojoj kućnoj biblioteci ima oko 2.000 naslova. Osim knjiga na policama, mesto u njegovoj biblioteci našli su i brojni stripovi.
I love Zrenjanin: Kako ste došli na ideju da pravite svoju ličnu biblioteku?
Saša Savić: Knjige sakupljam aktivno nekih 15-ak godina, otprilike od polovine studentskih dana. Ali od malena sam uvek imao neke svoje knjige koje su bile temelji moje sadašnje biblioteke. Do tada sam knjige uzimao iz seoske ili biblioteke moje majke. Pored samog sadržaja knjige oduvek me je fascinirao pogled na police sa uredno složenim knjigama. Zato mislim da je kolekcionarstvo nešto sa čime se rađa.
.jpg)
Velika je razlika između ljudi koji knjige čitaju, i onih koji knjige čitaju i sakupljaju. Neko knjigu pročita, izlomi je, podvuče interesantan deo, napravi “uši”, baci, izgubi… A neko se prema njoj odnosi kao prema živom biću. Ja spadam u tu drugu kategoriju. Svaka knjiga mi je podjednako draga i važna, i za svaku od njim me nešto veže. Da li je to okolnost pod kojom je nabavljena ili je to vreme i mesto na kom je čitana, a neretko i osećanje koje vam pisac knjige donese. Te stvari nemaju cenu.
Saša Savić je ćerki dao ime po glavnoj junakinji iz njegove omiljene knjige
I love Zrenjanin: Koje knjige sakupljate? Da li je to neki poseban žanr ili je važno da se to Vama sviđa?
Saša Savić: U ovom momentu imam oko 2.000 knjiga i mislim da sam veoma blizu onoga što želim da imam. Nikada nisam targetirao neki određeni broj. Biblioteka je rasla uporedo sa odrastanjem i širenjem vidika. Nemam neki određeni žanr kao omiljeni, ali u poslednjih nekoliko godina zbog stresnog posla preferiram opuštanje uz epsku fantastiku i lagano proučavam istoriju. Kao primer, poslednje dve knjige koje sam pročitao su „Demonski ciklus“ Pitera Breta i „Uticaj Austrougarske na formiranje albanske nacije 1896-1908“. U potpunosti nepovezivo. Od količine nakupljenog stresa i trenutnog raspoloženja zavisi koju ću knjigu uzeti sa police. Nažalost, još nisam pročitao sve što imam u biblioteci, ali sigurno hoću.
I love Zrenjanin: Da li u biblioteci imate samo knjige na srpskom ili i dela na nekom drugom jeziku?
Saša Savić: Velika većina knjiga je na srpskom ili hrvatskom jeziku izuzev nekoliko na engleskom, jer određena, meni zanimljiva izdanja ne mogu da se nađu na našim prostorima.
I love Zrenjanin: Koja je Vaša omiljena knjiga i zbog čega?
Saša Savić: Rekao bih da imam baš dosta omiljenih knjiga jer skoro svaka dobra knjiga prelazi u tu kategoriju. Ali ako bih morao da izdvajam onda bi to bio serijal od Marije Jurić Zagorke “Grička vještica”. Potpuno mi je nebitno što on nije u rangu Dostojevskog. Mnogo mi je važnije sve ono što me veže za te knjige. Ćerka Nera nosi ime po glavnoj junakinji serijala. Nedavno smo bili u Zagrebu i šetajući kroz Grič, stari deo Zagreba, došli smo do Zagorkine statue i rekao sam ćerki: “Vidiš Nero, ona teta ti je dala ime.” Ako bih morao da izdvojim pojedinačnu knjigu onda bi to bila „Knjiga o džungli“, Radjarda Kiplinga.
„Knjige najčešće nabavljam na sajmovima i buvljacima“
I love Zrenjanin: Da li ste neku knjigu više puta pročitali i zbog čega joj se uvek vraćate?
Saša Savić: Neretko sam se vraćao već pročitanoj knjizi, a najviše je to bilo Tolkinovom „Hobitu“. Zašto? Zato što se često u životu javlja potreba da čovek bar na kratko proživi bajku, a „Hobit“ je jedna od najlepših ikada napisanih.
I love Zrenjanin: Gde sve nabavljate knjige za kućnu bibilioteku i kako to izgleda? Koliko je koštala najjeftinija knjiga koju ste nabavili, a koliko najskuplja?
Saša Savić: Knjige nabavljam pretežno na sajmovima knjiga. Najviše na beogradskom, a od skoro i na zagrebačkom Interliberu. Zanimljive knjige pronalazim i preko interneta, a ponekad i na buvljacima u Zrenjaninu. Nabavka ne ide planski, jednostavno se desi ljubav na prvi pogled. Knjiga iz nekog razloga zapadne za oko i cilj je jasan, mora se naći na polici. Dešavalo se i da cela plata ostane u halama beogradskog sajma. Knjige se najjeftinije nalaze na buvljacima ili antikvarijatima hale 4 beogradskog sajma. To je nešto najbliže sve popularnijim berzama ploča širom zemlje. Nekad knjiga izađe i ispod 100 dinara što je stvarno tužno. Ali, pravu vrednost knjige ne određuje cena već sadržaj između korica.
Knjiga koju sam ja najviše platio je posebno izdanje „Vladari Srbije“, Mladinske knjige. Cenu ću, ipak, zadržati za sebe. Nju sam stvarno želeo da imam. Ne toliko zbog sadržaja koji imam u drugim knjigama, koliko zbog samog rada uloženog u izdanje knjige. Ona stvarno predstavlja eksponat u mojoj biblioteci.
“Biblioteka je pravljena za moju dušu”
I love Zrenjanin: Da li, po Vašem mišljenju, Sajam knjiga u Beogradu više posećuju ljudi koji zaista vole da čitaju ili se tu, ipak, pojavljuju oni koji žele da budu viđeni?
Saša Savić: Kada već pominjemo sajmove knjiga, ja bih bio najsrećniji da je onolika gomila ljudi stvarno zainteresovana za knjige, a ne za selfije na Fejsbuku ili Instagramu. Mislim da je svake godine sve više i više ljudi na beogradskom sajmu što me posebno raduje. Ja idem redovno dvadesetak godina i sada je poseta sajmu poslednje nedelje oktobra prerasla u porodičnu tradiciju.
I love Zrenjanin: Da li postoji neka knjiga koju biste voleli da imate, a nikako ne možete da je nabavite? Koja je knjiga, gledano na datum štampe, najstarija?
Saša Savić: Rekao bih da nemam više neostvarenih želja kada su knjige u pitanju. Sve “teške” knjige sam odavno nabavio. Ne postoje više “sveti gralovi” za mene jer predmet mog interesovanja nisu raritetna i stara izdanja. Ali imam par teže nabavljivih izdanja, recimo neke knjige o Partizanu, klubu za koji navijam, štampane pre više od 40 godina ili Tolkinove knjige u izdanju Narodne knjige i nekadašnje Mono i Manjane itd. Mislim da mi je najstarija knjiga Igoovi „Jadnici“ iz 1952. godine.
I love Zrenjanin: Da li ste u kontaktu sa drugim kolekcionarima knjiga i da li među vama postoji razmena knjiga?
Saša Savić: Nemam neke kontakte sa drugim kolekcionarima knjiga, ovo je biblioteka za moju dušu. Knjige ne menjam. Ukoliko se desi da imam nešto duplo onda to poklonim onome za koga znam da će ga interesovati.
“Želim jednog dana da sve moje knjige budu u masivnim drvenim vitrinama sa staklom”
I love Zrenjanin: Gde držite Vaše knjige?
Saša Savić: Knjige su mi uredno složene na policama. Često volim da sednem i samo da ih gledam. Volim taj čudan osećaj koji se rodi kada sam okružen knjigama.
I love Zrenjanin: Koliko je bitno voditi računa o uslovima u kojima se čuvaju knjige?
Saša Savić: Bitno je knjige sačuvati od prašine, vlage i promena temperature, pa mi je zato želja da jednog dana imam sve knjige zaštićene staklom u masivnim drvenim regalima. Kao strastveni kolekcionar u svakom momentu znam gde mi je koja knjiga odložena.
I love Zrenjanin: Kako su reagovali Vaši ukućani, a kako prijatelji na ovaj Vaš hobi?
Saša Savić: Podrška za moje kolekcionarstvo nikad nije izostajala. Bilo da su u pitanju knjige, stripovi, albumi sa sličicama, poštanske markice, figurice ili nesto drugo. Porodica je uvek imala razumevanja za to. Neretko su mi prijatelji poklanjali i svoje kolekcije jer su videli strast sa kojom ja to sve sakupljam, slažem, popisujem.
I love Zrenjanin: Pozajmljuju li Vaši prijatelji od Vas knjige?
Saša Savić: Ne volim svoje knjige da pozajmljujem baš zbog pomenutog različitog odnosa prema knjigama. I moji prijatelji to razumeju.
I love Zrenjanin: Kako Vi gledate na digitalne knjige? Mogu li one da zamene papirne knjige i onaj osećaj koji se ima dok se knjiga lista i čita?
Saša Savić: Digitalne knjige ne čitam. Izuzimam stručnu literaturu. Ipak je nezamenljiv osećaj kada držite knjigu u ruci, osetite miris štampe i papira, čujete blago krckanje korica ili šuštanje stranica.
I love Zrenjanin: Jeste li član Gradske ili neke druge biblioteke, uprkos tome što imate svoju ličnu biblioteku?
Saša Savić: S obzirom na to da sakupljam knjige i širim svoju biblioteku, nisam član ni jedne biblioteke već više od 20 godina.
Osim biblioteke knjiga, Saša Savić ima i kolekciju stripova
I love Zrenjanin: Sakupljate i stripove. Šta se sve našlo u Vašoj kolekciji?
Saša Savić: Što se stripova tiče, oni su bili moja ulaznica u svet pisane reči. Sa stripovima sam učio da čitam i od tada su neizostavan deo mog života. Mnogo puta sam se susreo sa podsmehom kada spomenem strip, jer ljudi često nisu svesni šta strip u stvari predstavlja. Nije to džabe „deveta umetnost“. Trenutno brojim oko 1.500 komada stripova i to je poprilično redukovan broj, jer postoji mnogo izuzetno kvalitetnih stripova. Neke sakupljam zbog nostalgije i neostvarene klinačke želje, a neke zbog stvarno odlične kombinacije priče i crteza.
Ukusi se razlikuju pa je potpuno normalno kod kolekcionara naći skoro potpuno različite kolekcije. Pored žanrova i određenih tematika postoje i različite škole stripa, pa je praktično nemoguće da svakome sve odgovara. Poslednjih godina strip na našim prostorima doživljava ponovnu renesansu kada je ponuda u pitanju. Moguće je naći restaurirane table starog domaćeg stripa u novom izdanju, nekadašnje stripove u luksuznom povezu i bez cenzure koja je nekad bila sastavni deo izdavačke politike, integralna izdanja stripova koji su ranije izlazili u nastavcima, kao i nova izdanja koja se trenutno objavljuju u svetu. Od japanskih mangi, francusko-belgijskih hit izdanja pa do Marvelovih i DC-evih blockbustera. Jednostavno svaki stripofil moze lako da nađe za sebe ono sto voli. Ogromna je ponuda.
I love Zrenjanin: Gde pronalazite stripove?
Saša Savić: Stripofili su posebna kategorija kolekcionara i tu je konekcija posebna. Stripovi su nešto što se vrlo lako i često menja sa drugim kolekcionarima. Postoje brojna okupljanja širom stare Jugoslavije kao i odlično organizovani festivali. Želeo bih samo da spomenem nedovoljno posećen zrenjaninski festival stripa “Stripolis” koji bi trebao da bude nešto posebno za sve ljubitelje stripa u našem okrugu, a i šire, jer je sa posebnom strašću organizovan i vođen.
.gif)
.gif)
