Carska bašta je i zvanično pustila u rad hladnjaču i liniju za pranje, sortiranje i pakovanje šargarepe. Ukupna vrednost ove investicije je oko 3 miliona evra. Deo novca, 1,2 miliona evra, obezbedila je mađarska vlada kroz projekte fondacije Prosperitate. Drugi deo sredstava nabavljen je kroz dugoročni kredit banke. Iz pokrajine stižu najave novih konkursa za dodelu bespovratnih sredstava iz Mađarske, a za koje pravo da konkurišu imaju stanovnici Vojvodine koji imaju dvojno državljanstvo.
Na 3.600 kvadrata koje je u proteklih godinu dana podigla Carska bašta prostiru se najsavremenija hladnjača i linija za pranje, sortiranje i pakovanje šargarepe. U ovoj hladnjači će se pod kontrolisanim uslovima čuvati voće i povrće pre nego što bude isporučeno kupcima.
„Linija za pranje, sortiranje i pakovanje šargarepe za sat vremena može da spakuje 8 tona šargarepe. Ona može da opsluži 1.000 hektara šargarepe, a trenutno se u Srbiji toliko i proizvodi. Mi u Carskoj bašti imamo puno planova. Pitanje je koliko ćemo imati finansija da bismo to mogli i da ostvarimo. Želimo prvo da povećamo proizvodnju šargarepe u Srbiji. Plan je da sa ovim proizvodom izađemo na tržišta van naše zemlje. Ove godine smo sa kooperantima stigli do proizvodnje šargarepe na novih 300 hektara. Pred nama je veliki izazov, a to je da tu robu i prodamo. Uz to, imamo i ideje da nusproizvode od šargarepe iskoristimo. Takođe, plan je i da neke druge proizvode podignemo na ovakav nivo pakovanja i sortiranja. Tu, pre svega, mislimo na papriku. Kroz nove projekte želimo da nabavimo i liniju za pakovanje paprike“, kaže Tibor Molnar, direktor Carske bašte.
Nusproizvodi od šargarepe će se pakovati i prodavati kao posebni proizvodi
“Kada govorimo o nusproizvodima od šargarepe tu mislimo na proizvode koji bi išli na brzo zamrzavanje. Da li će to biti kocke ili kolutovi šargarepe, videćemo. Takođe, ideja je da posebno pakujemo tanke šargarepe. One koje su tanje od 1 cm su izuzetno slatke. Postojanost ove robe je dobra i veoma je ukusna da se jede sveža. Pošto naša mašina može da izdvoji takve šargarepe imamo viziju da to posebno pakujemo i da ih, ako je potrebno, dodatno mehanički obradimo kako bi lepo izgledale. Nismo to mi ništa izmislili, sve smo to već videli u inostranstvu. Inače, ove godine sve što nije bilo moguće spakovati u ambalažu završavalo je na deponiji“, dodaje naš sagovornik.
Zaposlenje za novih 16 radnika
Carska bašta u ovom trenutku ima 100 zaposlenih, kako na neodređeno vreme, tako i radnike koji su sezonski angažovani. Međutim, kroz povezivanje sa ovom kompanijom zaposleno je daleko više ljudi.
„Indirektno kroz kooperaciju sa gazdinstvima ja i ne znam koliko ljudi radi zahvaljujući Carskoj bašti. Možemo da se pohvalimo da imamo preko 200 kooperanata. Sa novom linijom u narednih mesec i po dana otvoriće se 16 novih radnih mesta. Ukoliko uspemo da podignemo proizvodnju na maksimalni kapacitet linije, onda će se broj zaposlenih utrostručiti“, objašnjava Molnar.
Kako će se planovi Carske bašte realizovati u budućnosti zavisi od toga koliko će uspešno kompanija poslovati.
„Prvo treba da stvorimo sopstvena sredstva kako bismo uopšte mogli da konkurišemo za neka nova bespovratna sredstva. Sada smo se prilično istrošili. Mi i sami imamo ogromnu površinu pod proizvodnjom i tu očekujemo značajan priliv. Imamo i jako dobru proizvodnju rasada. Mogu da se pohvalim da smo ove godine ostvarili lepe rezultate, što znači da su nas proizvođači prihvatili. Pogon za kiseli kupus se, takođe, pokazao kao dobra investicija. Mislim da smo postali brend u Zrenjaninu, a naš kiseli kupus može da se nađe u celoj Srbiji“, kaže naš sagovornik.
Carska bašta kao regionalni centar povrtarstva
Za deset godina postojanja Carska bašta je postala centar proizvodnje povrća u ovom delu Banata, a možda i šire.
„Uspeli smo da objedinimo sve delatnosti vezane za povrtarstvo. Povrtarstvo počinje proizvodnjom rasada, a završava se skladištenjem u jednoj ovakvoj hladnjači koju danas zvanično otvaramo, a iz koje će se roba dalje prodavati. Ovaj projekat je bio vrednosti oko 3 miliona evra. Realizaciju je pomogla mađarska vlada kroz fondaciju Prosperitate sa 1,2 miliona evra bespovratnih sredstava. Deo projekta je realizovan i uz pomoć dugoročnog kredita. Značajan doprinos razvoju Carske bašte dala je i kompanija Gomex. Carska bašta je razvila centar povrtarske proizvodnje. Želimo da postanemo dobri integratori proizvođačima iz regiona, tako da se nadamo da ćemo postati regionalni centar povrtarstva“, kaže Đula Madaras, jedan od osnivača Carske bašte.
Iskustva kooperanata i proizvodnja šargarepe
Kooperanti ove kompanije kažu da im saradnja veoma mnogo znači.
„Sa Carskom baštom sarađujem od prvog dana. Ovo nam jako puno znači, jer imamo obezbeđen plasman. U našoj proizvodnji je to veoma važno. Da ne moramo da razmišljamo kome ćemo da prodamo proizvod. Pre nego što smo počeli da sarađujemo sa Carskom baštom morali smo da noćimo na kvantašu u Beogradu ili Novom Sadu. Preko dana smo radili, spremali robu, a noću smo malo spavali, malo prodavali robu“, objašnjava Erne Čikoš, poljoprivrednik.
„Sada sve završavamo tokom dana i možemo da se posvetimo proizvodnji koja iziskuje da i ujutru i uveče budete na njivi. Unapred znamo šta ćemo da sejemo, imamo određenu tehnologiju, a naše je samo da sejemo i da se držimo te tehnologije. Ja ću za početak proizvoditi šargarepu na 5 hektara. Za sada još nema nekih pokazatelja da će zbog kiše biti problema u proizvodnji šargarepe. Međutim, ako se ovako vreme nastavi moglo bi da dođe do problema, pre svega, zbog viška vlage. Ovo je prva godina da proizvodimo šargarepu na ozbiljnijim površinama“, dodaje naš sagovornik.
„Sa Carskom baštom sarađujem 3-4 godine. Preko njih sam izvozio luk u Rusiju i Belorusiju. Dosta dobro je taj izvoz išao. Moj specijalitet je praziluk i 90 posto proizvodnje predajem Carskoj bašti. Kupci su različiti. Sve zavisi na koga naiđete. Lepa roba uvek dobro ide, mada se dešavalo i da je ona lošijeg kvaliteta bolje prolazila na tržištu. Ima svega na tržištu. Kada je ponuda manja onda su zahtevi za kvalitetom manji, a kada je ponuda veća onda se povećavaju i zahtevi. Osim praziluka proizvodim i krompir, brokoli, karfiol, kupus, paradajz… Obrađujem 42 jutra, a pod plastenicima imam 7.000 kvadrata. Ne planiram da sejem šargarepu. Proizvodnja mora da se automatizuje u budućnosti, jer neće moći da se opstane“, kaže Jožef Bakoš, poljoprivrednik.
Mađarska vlada raspisalaje 10 novih konkursa za dodelu bespovratnih sredstava
Iz pokrajine stižu najave o novim konkursima mađarske vlade.
„Mi smo sa prošlom godinom zatvorili trogodišnji ciklus donacija mađarske vlade. Ukupan okvir koji je potrošen za razvoj u različitim oblastima privrede je 250 miliona evra. Projekti su bili različite veličine. Iznos koji je donirala mađarska vlada je značajno povećan s jedne strane ličnim učešćem aplikanata, a sa druge strane iz kredita banaka posebno kod velikih projekata. Za tri godine imali smo oko 10.500 aplikacija. Iskustva koje smo stekli su pokazala da bi bilo dobro da nastavimo sa ovim projektom. Nismo imali nikakvih prepreka ni problema, a očigledno je da postoji veliko interesovanje korisnika za bespovratna sredstva. U ovom trenutku možemo da najavimo objavljivanje 10 novih konkursa. To su konkursi sa manjim obimom sredstava. Maksimalan ukupan iznos bespovratnih sredstva je milion i po dinara. Ako investicija prevazilazi taj okvir, onda aplikant mora da obezbedi ostatak sredstava“, objašnjava Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Vojvodine.
Rok za podnošenje dokumentacije za bespovratna sredstava je od 1. do 31. jula 2019.
„Pravilo je da onaj koji konkuriše za novac prvo mora da obezbedi sredstva za projekat, da ga isfinansira, pa tek onda može da traži povraćaj novca. Omogućena je kupovina porodičnih seoskih kuća, poljoprivrednog zemljišta, mehanizacije, opreme, priplodnih grla stoke. Takođe, ovim novcem je omogućeno uvođenje standarda, finansiranje višegodišnjih zasada, finansiranje start ap turističkih ponuda… Očekujem da interesovanje bude slično dosadašnjem. Predaja dokumentacije za ova bespovratna sredstva biće moguća od 1. do 31. jula. U roku od dva meseca će moći da se preduzmu pripremne radnje za odlučivanje o projektima. U toku ove godine ne samo da će biti moguće potpisivanje ugovora, već će određena sredstva moći i da se povuku. I za 2020. godinu imamo obezbeđena sredstva“, dodaje naš sagovornik.
Koliko je interesovanje za bespovratna sredstva mađarske vlade bilo dokazuje i činjenica da je ovim novcem kupljeno više od 1300 traktora. A nabavljana je i razna druga oprema poput protivgradnih mreža, mehanizacije, mašina za preradu voća i povrća… Uslovi konkursa za ovaj novac su detaljnije objašnjeni za svaki konkurs posebno. Ono što je generalni uslov to je da oni koji apliciraju za bespovratna sredstva treba da žive na teritoriji Vojvodine i da imaju dvojno državljanstvo Srbije i Mađarske.
.gif)
.gif)
