Zrenjanin može da se pohvali dobrim privrednim pokazateljima koji su ostvareni u 2019. godini. Istina, oni su bili nešto slabiji nego godinu dana ranije, ali to ne znači da ovdašnja privreda nije dobro radila. U 2019. godini u srednjem Banatu ostvaren je spoljnotrgovinski suficit u iznosu od 68,9 miliona evra. U narednom periodu u našem gradu bi trebalo da budu otvorene nove fabrike, zbog čega stručnjaci upozoravaju da će nam nedostajati kvalitetna radna snaga.
Kada se sve sabere i oduzme, 2019. godina je generalno bila dobra za privredu Zrenjanina. To tvrdi prvi čovek Regionalne privredne komore Zrenjanin.
„Problem je što je 2018. bila izuzetna. Odskočila je po nekim parametrima. Bila je možda i najbolja godina u poslednjih 10 godina. I onda kada se porede ove dve godine čini se da je 2019. bila malo lošija. To ne znači da je Zrenjanin lošije radio, pogotovo što je spoljnotrgovinski suficit u 2019. bio veći nego u 2018. Prošle godine smo više robe izvezli, nego što smo uvezli. Takođe, smanjio se broj nezaposlenih. Zrenjaninska privreda ide napred. Najveći problem u Zrenjaninu je nedostatak kvalitetnih kadrova u velikom broju oblasti. To je krenulo sa građevinom, ali se sada proširilo na sve zanatske oblasti“, kaže Predrag Stankov, direktor RPK Zrenjanin.
.jpg)
Deficitarna zanimanja
„Na kraju svake godine šaljemo upit privredi da vidimo koja su zanimanja deficitarna. Podaci pokazuju da je sve više i više takvih zanimanja. Prošle godine smo uspeli da otvorimo dva nova odeljenja u Tehničkoj školi. To su zavarivač, kojih praktično uopšte nema na evidenciji NSZ više od decenije, i mehatroničar. Za ovo zanimanje postoji veliko interesovanje. Sve što radimo radimo u saradnji sa Ministarstvom prosvete, gradom Zrenjaninom i privredom. Ove godine, na inicijativu velikog broja auto kuća, razmišljamo ponovo da otvorimo smer automehaničar takođe u Tehničkoj školi pošto jako dugo taj smer ne postoji. Planiramo da i ove godine ostane zanimanje bravar-zavarivač, ali imamo i puno inicijativa vezano za ostala zanatska zanimanja. Videćemo koja će to biti zanimanja koja ćemo ove godine gledati da upišemo“, dodaje naš sagovornik.
Plan o tome koji će se sve zanati izučavati u školama od septembra, trebalo bi da bude gotov najkasnije do juna.
„Zidar, tesar, armirač, gipsar – sva zanimanja koja su vezana za građevinu su deficitarna. Zanimanja vezana za elektrotehniku, takođe – električar, mehaničar, automatičar… Nema ni medicinskih sestara. Medicinska škola nikada nije ni prestajala da radi po dualnom sistemu, ali, na žalost, pogotovo sada kada su se otvorile granice ka Nemačkoj, čak su i medicinske sestre deficitarne i nema ih. Da ne govorimo o vodoinstalaterima… Ni visoko obrazovnih ljudi nema – mašinskih inženjera, IT stručnjaka… Ponovo je počelo da radi brodogradilište u Zrenjaninu. Trebaće još zavarivača, bravara, metaloglodača… Možda ćemo neka zanimanja i spojiti u jedan smer. Takođe, imamo inicijativu fabrike Linglong da se otvori smer gumotehničar. Imamo iniciijativu da se otvori smer tehničar polimera, to su deca koja bi radila sa plastičnim materijama. Ova industirja se u Zrenjaninu širi. Po izvoznim dozvolama koje se traže vidimo da se privrednici u Zrenjaninu sve više okreću izvozu i to je dobro“, objašnjava Stankov.
Srednjobanatska privreda ostvarila spoljnotrgovinski suficit
Privreda srednjeg Banata može da se pohvali pozitivnom razlikom između uvoza i izvoza.
„Spoljnotrgovinska razmena Srednjobanatskog regiona u periodu januar-oktobar 2019. iznosila je 597,9 miliona evra. Izvoz je bio 333,4 miliona evra, što je za 1,9 posto više u odnosu na prethodnu godinu. Uvoz je iznosio 264,5 miliona evra, a to je manje za 4,7 posto u odnosu na 2018. To znači da je naš region ostvario suficit u iznosu od 68,9 miliona evra, što je 26 posto. Najveći izvoznci su Drexlmajer i Dijamant. Istovremeno, oni su i najveći uvoznici. Ali, svakako je izvoz veći od uvoza. Oni uzimaju sirovine i izvoze dodatu vrednost… Najviše izvozimo u EU, dosta smo vezani za Rusiju. Pogodnosti sa Rusijom koristimo, ali ne dovoljno. Ipak smo nekako više okrenuti zemljama EU i susedima u regionu koji nisu u Uniji. Problem je bio veliki sa Kosovom, kad su uvedene one mere. Pogotovo za Dijamant“, kaže naš sagovornik.
U Zrenjaninu prosečna plata veća od proseka u Vojvodini
Prosečna neto plata u oktobru prošle godine na nivou Srbije je bila 54.282 dinara, a u Vojvodini 51.306 dinara. Zrenjanin je posle dugo godina imao prosečnu platu veću od proseka pokrajine.
„Plate rastu. Veće su nominalno za 8,4 posto u odnosu na isti period prošle godine. Prosečna plata u srednjem Banatu je 50.436 dinara. U Zrenjaninu je nešto veća – 52.272. U Crnji, Žitištu, Novom Bečeju, Sečnju je manja. S obzirom na to da očekujemo nove investicije, da očekujemo nove fabrike koje će se otvoriti, očekujemo povećanje izvoza i da privreda ide napred. Projekcija je da će biti manjka dobrih radnika. U martu bi trebalo da krene izgradnja nove kineske fabrike i u tom momentu ćemo videti da li će biti dovoljno radnika ove godine u Zrenjaninu. Zahvaljujući auto-putu koji se bude gradio očekujemo fluktuaciju radnika ka Zrenjaninu. Pogotovo kada se povežemo sa prigradskim naseljima u Beogradu – Borča, Krnjača, Ovča… Da će radnici odande dolaziti u Zrenjanin“, objašnjava Stankov.
„Stanogradnja je jedan od osnovnih pokazatelja kako se ponaša privreda u Zrenjaninu. Svi stanovi koji se ovde izgrade se praktično odmah i prodaju. Imamo puno lokacija na kojima se sada prave novi objekti. Cene zakupa su porasle, cena kvadrata je porasla. To znači da se nešto dešava“, dodaje naš sagovornik.
Privreda će se dodatno pokrenuti kada počne izgradnja, ali i rad kineske kompanije Linglong tajr
Najveća investicija koja se očekuje je svakako izgradnja kineske fabrike Linglong tajr za proizvodnju guma.
„Videćemo koje će biti prateće fabrike. Ono što je vrlo bitno u ovim trenucima, kada je zagađenje veliko u Srbiji, jeste da će sve ove fabrike koje se budu gradile ispoštovati sve ekološke standarde i da će država to ispratiti do kraja da ne bi došlo do zagađenja. Mi često zanemarujemo fabrike koje postoje i koje šire svoje kapacitete i broj radnika. U 2019. je akcenat bio stavljen na početak izgradnje novih fabrika. Imamo fabriku koja se pravi u zoni Jugoistok nemačkog investitora koji će započeti proizvodnju točkova za kontejnere“, podseća direktor RPK Zrenjanin.
U poslednje vreme stanovnici Srbije odlaze u Evropsku uniju i to najčešće u Nemačku. Srećom, ima i drugačijih primera.
„U poslednje vreme dešava se da se ljudi i vraćaju u Srbiju. Prošle godine imali smo jedan pilot strat up kredita koje je država pomogla tako što je dala garanciju. Interesovanje za te kredite je bilo veliko. Puno mladih ljudi se javilo. Reč je o kreditima do 30.000 evra, sa 20% bespovratnih sredstva. Imali smo 2,4 miliona evra na nivou Srbije da podelimo i to je planulo za mesec dana. Mi ćemo otvoriti istu takvu liniju u martu. Sad već dolaze ljudi. Bilo je dosta ljudi koji su se vratili iz inostranstva, a koji žele da započnu svoj neki posao ovde. To me je prijatno iznenadilo“, kaže Stankov.
Program kreditiranja mladih privrednika
„Program podrazumeva da imate firmu ne stariju od 2 godine ili da je tek osnivate. Posao može da bude iz oblasti usluga, poljoprivrede, proizvodnje… Kamata je 5,8 posto. Uslov za apliciranje za kredit je da se prođe obuka u komori u trajanju od 5 dana. Tu se ljudi obučavaju kako da napišu biznis plan, ukazuje im se na najčešće greške u poslovanju, kako bi ih izbegli. Upućujemo ih kako da koriste ono što država daje. Kredit se odobrava preko poslovnih banaka. U Zrenjaninu je bilo 15 interesenata. Ne znamo da li će svi dobiti kredit. Naravno, oni koji ne dobiju mogu ponovo da se jave kada bude otvoren konkrs. Ukazaćemo im na greške koje su napravili i pokušaćemo sa njima da radimo. Mislim da će u martu biti mnogo veće interesovanje, jer su sada ljudi čuli i videli da to ide dosta dobro, da ništa nije namešteno“, dodaje naš sagovornik.
Značaj auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad za grad i privredu
Među kadrovima koji dolaze u Zrenjanin su za sada uglavnom menadžeri kompanija.
„Imali smo i situaciju da je došlo 10 indijskih armirača i tesara, pošto su oni kod nas deficitarni. Strane kompanije su ih dovele da pomognu u izgradnji pogona. Imamo jako puno zanatlija koji iz različitih delova Srbije dolaze ovde. Imamo i viskoobrazovane ljude koji su ostali da žive ovde“, objašnjava Stankov.
„Auto-put će puno značiti za razvoj Zrenjanina. Tu nema dileme. Napraviće se trougao između Zrenjanina, Beograda i Novog Sada. Mnogo će biti olakšana komunikacija između ova tri grada. Više neće biti problem ako neko radi u Novom Sadu ili Beogradu, a da živi u Zrenjaninu i obrnuto. Mnogo brže će se stizati. Znamo koje su gužve sada prema Beogradu. Plan je da oko 200 šlepera ide iz svakog dana iz Linglonga. To je ogroman broj. Postojeći put bi to izdržao, ali bi stalno bila gužva. Plate pokazuju da smo sa Novim Sadom i Suboticom lideri u Vojvodini. Vučemo vojvođansku privredu. Drago mi je da Zrenjanin nije ostao u zapećku. Nadam se da će se ostvariti i projekat puta od Rume do Temišvara. To je takođe put koji treba da prođe kroz Zrenjanin. Mi do EU već sada imamo sat vremena, a tada će biti još brže“, kaže naš sagovornik.
Jačanje infrastrukture grada neophodno
Da bi se grad brže razvijao potrebno je pojačati infrastrukturu.
„Na tome se polako i radi. Pre svega da bi izdržala i broj stanovnika i industriju koja se sve više pojačava. Očekujem da se što više visokoobrazovanih kadrova zaposli u gradu. To je neka moja nada i mislim da će se to i ostvariti. Imamo dosta IT kompanija koje ovde rade. Nadam se i ostalim stručnjacima. Da ne ostaju u Beogradu i Novom Sadu. Zrenjanin, ipak, pruža bolje uslove za miran porodični život od ova dva grada“, ističe Stankov.
„Mi smo i dalje najneozeljeniji deo Evrope i svakako moramo da puno sadnica posadimo oko grada. Pokušali smao ranije da radimo vetrozaštitne pojaseve. Negde je to uspelo, negde nije. Klimatske promene su tu i to je nešto što štiti grad od vetra i zagađenja. Grad dosta radi na lokalnim putevima. Jedna od bitnih stvari je da se Tiršova ulica osposobi za saobraćaj kako bi se spojila dva dela grada koja su sada malo razdvojena. Takođe, bitno je i oživljavanje centra. Treba preslikati taj model Aviva koji odlično funkcioniše i na taj način oživeti centrar“, smatra naš sagovornik.
Inicijative koje je pokrenula privreda preko PKS
PKS zastupa i štitit interese članica. U 2019. godini pokrenuto je 92 zakonodavne inicijative različitih sektora privrede. Pozitivno su realizovane 34 zakonodavne inicijative članica PKS, kao i 30 lokalnih inicijativa privrede.
Najznačajnije pokrenute inicijative su problem zadržavanja na drumskim graničnim prelazima u teretnom saobraćaju. Inicijativa za primenu mera posebne carinske zaštite, prelevmana od prekomernog uvoza gotovih mesnih prerađevina u Srbiju. Inicijativa za izmene Zakona o deviznom poslovanju. Inicijativa za izmenu uslova dozvoljenih delatnosti programa podrške koje sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj i omogućavanje učešća u programima i privrednim društvima koja su osnovana 2017. godine. Inicijativa za smanjenje poreskog opterećenja zarada zaposlenih. Tu je i inicijativa za smanjenje stope poreza na dobit pravnih lica sa 15 na 10 posto, kao i inicijativa za ponovno uvođenje poreskog kredita.
U narednom periodu očekuje se usvajanje Zakona o zaštiti konkurencije, Zakona o javnim nabavkama, kao i seta poreskih propisa. Takođe, na čekanju su i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevim, Strategija i Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu i Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
.gif)
.gif)
