Farkaždin, Perlez i Botoš su tokom prethodnih mesec dana dobili eko česme sa kojih meštani mogu da se snabdeju, kako analize Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin pokazuju, ispravnom vodom za piće.
Za ovaj projekat iz gradskog budžeta izdvojeno je 6 miliona dinara za sve tri česme.
Razlika u boji između vode iz vodovoda i vode iz eko česme
– Voda iz vodovodne mreže je samo za tehničku upotrebu, ona je po elementima koje sadrži (čak i amonijak) lošija i od zrenjaninske. Prečišćavanje vode iz vodovoda bi bio skup i neisplativ proces, zato smo bili prinuđeni na ovakvo rešenje problema – kaže Ljubiša Tuba predsednik MZ Farkaždin.
– Do izgradnje ove česme ispravnom vodom za piće smo se snabdevali uglavnom kupujući je u prodavnici, otprilike jedan balon dnevno, za nas troje koliko nas je u porodici, što je na mesečnom nivou bio trošak od 2000 do 3000 dinara. Ređe smo po vodu odlazili u Sakule koje već ima ovakvu eko česmu – kaže Zoran Živković iz Farkaždina.
– Prve analize Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin pokazuju da je voda sa eko česme ispravna za ljudsku upotrebu, a zakon nalaže da se analize sprovode jednom mesečno. O sprovođenju tog procesa u budućnosti ćemo se dogovoriti sa gradskom upravom – izjavio je Vladimir Bokinac sekretar MZ Farkaždin.
Eko česma u Perlezu
Osim u Farkaždinu slične utiske o vodi sa eko česme dele i meštani Perleza i Botoša. U samom Gradu Zrenjaninu postoji tek jedna eko česma, ona na Bagljašu (cca. 22000 stanovnika), koja po kapacitetu ne može ni izbliza da zadovolji potrebe građana. Pre 8 godina za tu česmu je bila izrečena zabrana upotrebe zbog mikrobiološke neispravnosti. Kao jedino rešenje tada, a i do dan danas se spominje fabrika vode, međutim zabrana upotrebe vode iz vodovoda stoji i dalje još od 2004. godine.
Sa ove tri eko česme na teritoriji Grada Zrenjanina ljudi se snabdevaju vodom sa ukupno 15 česmi (Klek, Knićanin, Stajićevo, Melenci, Ečka, Lukićevo, Elemir 2 itd.).
