Podaci pokazuju da Srbiji u ovom trenutku nedostaje između 15 i 20 hiljada IT stručnjaka. Zbog toga i Vlada Srbije ulaže napore da se broj onih koji se školuju za ova zanimanja poveća. Ekonomski fakultet u Subotici od ove godine upisuje studente po novom programu i to za smer poslovni informatičar. Reč je o IT stručnjacima koji bi imali znanje i iz informatike i iz ekonomije. Inicijativa fakulteta je i da srednje ekonomske škole unaprede svoje programe i da uvedu smer poslovni informatičar. Ovo su među prvima prihvatile i podržale ekonomske škole u Subotici i Zrenjaninu.
S ciljem da prati realne potrebe tržišta, Ekonomski fakultet u Subotici je pripremio novi nastavni program koji će početi da važi od oktobra ove godine. Takođe, umesto dosadašnjih 60, upisaće 90 studenata.
„Uvodimo novi obrazovni profil – poslovni informatičar. Smer poslovna informatika je vrlo interesantan. Prvi put smo pokušali da primenimo metodologiju definisanja studijskog programa onako kako se to u svetu radi. Išla nam je na ruku inicijativa Vlade Srbije. Naime, formirana je radna grupa čiji je zadatak bio da s fakultetima koji se bave informatikom, pospeše snažniju produkciju IT kadrova, jer podaci pokazuju da Srbiji nedostaje ogroman broj IT sturčnjaka. Zadatak fakulteta je da po ubrzanoj proceduri dođu do novih studijskih programa značjanih za veću produkciju IT stručnjaka“, kaže profesor doktor Jovica Đurković sa Ekonomskog fakulteta u Subotici.
Poslovni informatičar – novi profil informatičara
To znači da će s Ekonomskog fakulteta u Subotici za nekoliko godina izaći prva generacija studenata novog profila informatičara.
„Za razliku od Elektrotehničkog fakulteta i PMF, koji se više bave hardverskom komponentom i sistemskim softverašima, mi se opredeljujemo za novi profil informatičara. To je poslovni informatičar. Ovo zvanje je u Nemačkoj vrlo atraktivno. To su informatičari koji imaju dvostruka znanja. I iz oblasti informatike i iz oblasti ekonomije. Ovaj profil nije baš afirmisan u Srbiji jer su informatičari inženjeri prepoznatljivi kao pravi IT stručnjaci. Mi smo, kao fakultet sa dugom tradicijom, pokušali da dođemo do nečega što je inovacija u oblasti informatike“, objašnjava naš sagovornik.
Za izradu studijskog programa korišćene su informacije iz privrede, kao i iskustva svetskih univerziteta.
„Pošli smo od zahteva softverskih kuća, pre svega, u Vojvodini i videli koja su to znanja i profili informatičara koje oni žele da imaju u kompanijama. To smo suočili da predmetima poslovne informatike koji postoje na vrlo uglednim univerzitetima u svetu. Sve to smo spojili sa našim iskustvima u toj oblasti i došli smo do zaključka šta je to što treba da zna poslovni inforamtičar kada izađe s fakulteta. Došli smo do seta predmeta koje oni moraju da izučavaju. Nakon toga smo videli koje kadrove mi imamo i da li su oni sposobni da održe predavanja za te discipline“, kaže profesor Đurković.
Studijski program su sastavili mladi doktori nauka
Interesantno je da su studijski program izneli mladi doktori nauka, uz savete i uputstva starijih profesora.
„Ti mladi stručnjaci su spremni da u vremenu od 3 do 5 godina potpuno osvoje nove discipline, da mogu da održe taj studijski program. Mi imamo vrlo blisku saradnju s privredom. S kompanijama imamo sporazum u kojem se one obavezuju da daju stipendije. To znači da studenti već na prvoj godini mogu da dobiju stipendiju za čitav period školovanja. Kompanije su spremne i da dozvole ekspertima iz prakse da učestvuju u nastavnom procesu. To će i država stimulisati. Naravno, moraju da se definišu uslovi ko i kako može da drži nastavu. Ti stručnjaci će uglavnom realizovati vežbe i stručnu praksu u svojim kompanijama. Kroz čitav proces oni će identifikovati potencijalne buduće informatičare koje će zapošljavati“, dodaje naš sagovornik.
Veliki problem je i to što fakulteti u Srbiji ne mogu da zadrže mlade ljude da tu ostanu da rade.
„Fakulteti mogu da im obezbede platu od možda 100 hiljada dinara, što je ogromna plata za naše uslove. Ali ako ti IT stručnjaci kao juniori u kompanijama mogu da zarade 1200-1500 evra, a ako su iskusni i preko 2000 evra, onda oni nemaju motiva da ostanu na fakultetu. Ekonomski fakultet u Subotici pokušava da zadrži mlade ljude. Zato smo i te programe zasnovali na tome da oni na njima rade i da ih razvijaju“, kaže profesor Đurković.
Školovanje IT stručnjaka za različite oblasti
Ekonomski fakultet u Subotici je profilisao tri trenda razvoja IT stručnjaka.
„Prvi pravac je internet prostor. Ona kompanija koja sebe već nije smestila u web prostor je izgubljena u biznisu. Drugi pravac je razvoj poslovnih informacionih sistema. Ono što treba preduzećima, organizacijama, ustanovama. Treći pravac se odnosi na analizu postojećih podataka. Vi imate sada jedan fenomen u kompanijma. Računari su omogućili da u periodu od 10-15 godina dođete do mase internih podataka iz poslovanja kompanija. Takođe, dostupne su i informacije iz okruženja – društvene mreže, banke, poreski sistem, odluke Vlade, konkurencija… Problem je što kompanije ne znaju šta da rade sa tolikom količinom informacija. Pokušaćemo da obrazujemo stručnjake koji će analizirati te informacije i donositi važne zaključke za kompanije u kojma budu zaposleni“, objašnjava naš sagovornik.
Inicijativa da srednje ekonomske škole uvedu smer poslovni informatičar
Budući da je cilj da se u narednim godinama iškoluje što veći broj IT stručnjaka, Ekonomski fakultet u Subotici je pozvao i srednje ekonomske škole da unaprede svoje programe i da uvedu smer poslovni informatičar.
„Procenjujemo da smo, kao fakultet, napravili dobru komunikaciju sa okruženjem, softverskim kućama. Shvatili smo koja znanja treba da imaju ljudi koji završe smer poslovna informatika. Takođe, znamo da nama treba baza za te naše studente. U tom smislu smo napravili inicijativu prema srednjim ekonomskim školama da i oni uvedu novi smer. Imajući na umu da iza čitavog projekata stoji Vlada Srbije i da je dala podršku fakultetima da po ubrzanom programu dođu do novih studijskih programa, cenim da bi na toj inicijativi i srednje škole mogle da se pojave zajedno sa nama sa zahtevom da se taj obrazovni program konstituiše u ekonomskim školama. Ko ne krene putem informatizacije i digitalizacije taj će izgubiti korak. Produkcija nekakvih profila za kojima praksa nema potrebe je nešto što je izgubilo smisao. Škole se moraju okrenuti onome za čim zaista postoji potreba, a to su IT stručnjaci“, precizira profesor Đurković.
Zrenjaninska ekonomska škola među prvima prihvatila inicijativu za otvaranje novog smera
Inicijativu za uvođenje smera poslovni informatičar u srednje ekonomske škole među prvima su prihvatile škole u Subotici i Zrenjaninu.
„Mi podržavamo ovu inicijativu. Svesni smo da moraju da se naprave neke promene kod postojećih profila u ekonomskim školama. Razvoj informacionih tehnologija je nešto što moramo i mi da pratimo. Mi sada prvo moramo da pokrenemo inicijativu pred našim ministarstvom, da vidimo koje su sve mogućnosti. Mislimo da će i oni podržati ovu novinu i inicijativu kada je u pitanju primena informacionih tehnologija u ekonomiji. Pokušaćemo da održimo sastanke i sa ostalim direktorima srednjih ekonomskih škola“, kaže Dragoslava Golušin, direktor ETŠ „Jovan Trajković“.
„Ukoliko inicijativa prođe, mi bismo bili među prvima u Srbiji koji bi uveli smer poslovni informatičar. To znači da bi, ako inicijativa bude prihvaćena i ako se sve pripremi, ovaj smer mogao da bude otvoren ne ovog septembra, nego od naredne školske godine“, dodaje naša sagovornica.
Direktorka zrenjaninske Ekonomsko-trgovinske škole podseća da je ova škola među prvima uvela nove smerove pre 10-ak godina.
„Mi smo bili među prvim školama koje su uvele ogledna odeljenja finansijski i poslovni administrator. To su odeljenja koja su nova i koja su pre 10-ak godina krenula pod inicijativom da se uvede nešto novo i da se promene postojeći profili. Pošto smo već naučili da moramo da pratimo razvoj privrede, želimo da se i dalje usavršavamo. Ekonomske škole znaju da moraju da budu inovativne. Poznajemo potrebe privrede i pokušavamo da usmerimo decu prema onim profilima koji su atraktivini. Čak i ako nemaju mogućnosti da studiraju, da mogu da rade sa srednjom školom. Ukoliko mogu i žele da studiraju, onda imaju dobru osnovu za to. Mi s ovom inicijativom hoćemo, bar na tom srednjoškolskom nivou, da ih pripremimo da rade u IT kompanijama“, kaže Golušin.
Profesori spremni da pišu kurikulum za novi smer i da se usavršavaju
Ukoliko inicijativa bude prihvaćena, do sledeće školske godine biće pripremljeni adekvatni programi i osposobljeni kadrovi za držanje nastave na smeru poslovni informatičar.
„Naši profesori su učestvovali u pisanju kurikuluma kada su u pitanju finansijski i poslovni administrator. Spremni su da stvaraju novi kurikulum za smer poslovni informatičar, u delu predmeta koji je njima poznat. U delu koji je i njima nov, a reč je o informatičkim predmetima, spremni smo da sarađujemo sa fakultetom. Nama će u školi trebati takav vid poznavanja poslovne informatike da onaj ko to zna da radi može i da primeni to znanje i da radi sa decom. Mi to nemamo i tu ćemo morati da sarađujemo sa kompanijama i fakultetom. I onda tu dolazimo do problema na koji je i profesor ukazao. Ti ljudi su mnogo plaćeniji u kompanijama u kojima rade, nego što su plate u obrazovanju. Kada nisu zainteresovani da rade na fakultetu, kako će biti za škole u kojima su plate još niže“, kaže Dragoslava Golušin, direktor ETŠ „Jovan Trajković“.
Osposobljavanjem IT stručnjaka ostvaruju se dva važna nacionalna cilja. S jedne strane pospešuje se softverska produkcija Srbije, koja je i te kako izvozno orjentisana. S druge strane, stvaraju se preduslovi da se mladi stručnjaci zadrže u zemlji.
.gif)
.gif)
