Petrovac na Mlavi se nalazi u istočnoj Srbiji. Ova opština je smeštena na središnjem slivu reke Mlave, između Homoljskih planina i Gornjačke klisure na jugu i Stiške ravnice na severu. Prostire se na 655 kilometara kvadratnih. Ovaj kraj može da se pohvali netaknutom prirodom, brojnim manastirima, domaćim specijalitetima zbog čega iz godine u godinu beleži sve veću posetu turista. Posetioci Gradske bašte u Zrenjaninu imali su prilike da se u okviru manifestacije Banatska bajka upoznaju sa potencijalima Petrovca na Mlavi.
Petrovac na Mlavi je udaljen od Beograda oko 120 kilometara.
„Do nas se stiže tako što se 80 kilometara, od Beograda do Požarevca, vozi auto-putem, a potom se od Požarevca ide magistralnim putem nekih 35-40 kilometara. Naša susedna opština je i opština Svilajnac. A tu su i manje opštine kao što su Malo Crniće, Žabari, Žagubica, Kučevo… Trudimo se da uspostavimo saradnju i sa tim opštinama i da Mlavu koja teče od Žagubice kroz Petrovac na Mlavi iskoristimo da ponudimo turistima neku novu atrakciju. Prošle godine je urađen put Požarevac-Petrovac na Mlavi, što je jako bitno. Ove godine se radi put Žaguica-Petrovac i to je za svaku pohvalu“, počinje priču Stefan Jovanović, diektor Turističke organizacije Petrovac na Mlavi.
Petrovac na Mlavi razvija seoski turizam
„Naša turistička ponuda je raznolika i trudimo se da izađemo u susret svim generacijama. I mlađima i starijima. Za našu opštinu je svakako najbitnija banja Ždrelo. To je velnes centar gde ljudi mogu da dođu, da uživaju i da se opuste. Najviše ulažemo u seoski turizam. Tu su sela Bistrica, Ždrelo, Šetonje… Imamo veliki broj manifestacija. Prva u toku godine jeste Dani mlavsko homoljskih pčelara koja se održava prvog vikenda u aprilu. Imamo Dane vodeničara i pomeljara gde ljudi dolaze da obilaze vodenice. Ona se održava na Mali Uskrs. Imamo Bačijadu gde ljudi pokazuju svoja umeća vezana za koze i ovce. Ova manifestacija se održava prvog vikenda nakon Đurđevdana. Tokom leta nam je cilj da imamo što više koncerata. Ove godine smo imali koncerte Dejana Petrovića i Van goga. Takođe, popularan je i verski turizam. Tu su manastiri Gornjak, Vitovnica“, dodaje naš sagovornik.
Petrovac na Mlavi zvanično ima oko 40.000 stanovnika.
„Gotovo polovina tih ljudi živi u inostranstvu. Turizam je grana koja polako počinje da cveta u našoj opštini. Zavisi kao i svuda od infrastrukture i to, pre svega, od putne infrastrukture. Trudimo se da ljudima koji su u inostranstvu i koji imaju velike kuće, a koje nisu iskorišćene, pomognemo da ponude nešto u seoskom turizmu. Vidmo da su zainteresovani za to. Tako da oko banje Ždrelo imamo lepe privatne smeštaje kao što su Jenić, Simonović, Carev konak“, kaže Jovanović.
Tradicionalno vlaško jelo – žmare
„Što se tiče industrije ona nije razvijena u našoj opštini. Nedavno je otvorena nova fabrika peleta. Ono čime se ljudi pretežno bave jeste poljoprivreda i to stočarstvo. Tako da turisti kod nas sigurno mogu da uživaju u domaćim specijalitetima. Poznati smo po vlaškim specijalitetima kao što je jelo žmare. Ono se priprema na specifičan način. Ovčetina se kuva 24 sata tako da se meso samo odvaja od kostiju. Onda se to meso kuva sa kukuruznim brašnom i prazilukom. To je nešto slično kao što je kačamak, ali je i različito od njega“, precizira naš sagovornik.
Turisti u Petrovcu na Mlavi najčešće provode vikende
Turisti najčešće dolaze u Petrovac na Mlavi da provedu vikend.
„Uglavnom su to ljudi iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca… A ima i onih koji dolaze iz inostranstva i to je ono što se menja u odnosu na ranije godine. Oni dolaze da se odmore, opuste, udahnu svež vazduh sa Homoljskih planina… Reka Mlava je tu da im pomogne što se kaže da odmore mozak i napune baterije. Za nas je uspeh da ti ljudi koji dođu i provedu kod nas nekoliko dana dođu i naredne godine. Onda znamo da smo nešto uradili i da to što radimo raidimo dobro“, objašnjva direktor TO Petrovac na Mlavi.
„Za sada još nemamo neku tačnu cifru o broju turista koji dolaze u Petrovac na Mlavi. Ono što znamo jeste da je prošle godine od boravišne takse naplaćeno 1.700.000 dinara, a da je ove godine već naplaćeno više od 1.500.000, što pokazuje da će ove godine našu opštinu posetiti više ljudi nego prošle. Trudimo se da na sajmovima, manifestacijama prezentujemo ponudu našeg kraja“, dodaje Jovanović.
Otac Tadej: „Kakve su ti misli – takav ti je život“
Petrovac na Mlavi je izuzetno privlačan ljubiteljima alpinizma i planinarenja. Planine su pristupačne, a svi putevi za prlaz su u dobrom stanju. Tu su Veliki i Mali Vukan, Ježevac, Krilaš, Veiki Sumorovac, Štubej, Veliki Vranj. Vrhovi se prostiru od 670 do 940 metara nadmorske visine i spadaju u umereno teške za planinarenje. U ovoj opštini ima i uređenih biciklističkih staza namenjenih ljubiteljima dvotočkaša.
„Naše atrakcije su svakako i vodenice, kao i Olimpijska soba koja je posvećena prvom srpskom olimpijcu Dragutinu Tomaševiću. Imamo manastire među kojima je poznata Vitovnica, jer je tamo i grob oca Tadeja koji je veoma priznat među vernicima. Reč je o velikom duhovniku koji je ceo život proveo u manastiru. Jedna od njegovih najcitiranijih rečenica je „kakve su ti misli – takav ti je život“, kaže Jovanović.
Turisti mogu da obiđu etno kuću u selu Kladurovo
Posestioci Gradske bašte mogli su da vide tradicionane rukotvorine iz istočne Srbije. Takođe, mogli su i da probaju neke od specijaliteta koje su pripremile žene iz Udruženja „Zlatne ruke“ iz Kladurova.
„Udruženje postoji 9 godina. Bavimo se očuvanjem tradicije, običaja, našeg identiteta. Sakupljamo stare predmete, rukotvorine. Bavimo se i pravljenjem starinskih kolača i to na način na koji su se ti kolači nekada pravili. To su uglavnom vanilice, salčići, šapice, medenjaci… Što smo doneli i na manifestaciju Banatska bajka ovde u Zrenjaninu gde se opština Petrovac na Mlavi predstavlja. Osim kolača doneli smo i kačamak, onakav kakav se kod nas sprema, zatim ovčiji sir, šljive, paradajz… Tu su i stari stoljnjaci, vlaške tkane torbe, pletene rukavice od vune… Mi za sada prodajemo samo kolače koje pravimo, sve ostalo je isključivo izložbenog karaktera. Možda ćemo u budućnosti početi i ručne radove da prodajemo, ali videćemo. Redovno učestvujemo na sajmovima, manifestacijama. Udruženje broji 20-ak članova, ali je trenutno aktivno nas 10-ak, malo se podmlađujemo sada“, kaže Vesna Vojkan iz Udruženje žena „Zlatne ruke“ iz Kladurova.
„U našem selu postoji etno kuća na koju smo ponosni. Ona je potpuno opremljena onako kako se nekada živelo. Tu su dnevna soba, spavaća soba i to je sve autentičnog izgleda. Turisti svraćaju da vide kako je nekada izgledala jedna kuća u našem kraju. Važno je reći da ljudi moraju da se najave kako bi ušli u kuću, jer ona nije stalno otvorena. Obilazak etno kuće se ne naplaćuje. U selu imamo i manifestaciju koja se zove Žumarijada i ona se održava poslednjeg vikenda u julu. Tu se sprema naše čuveno jelo žmare“, dodaje naša sagovornica.
Vinarstvo – posao za generaciju više
Uz dobar zalogaj, uvek ide i dobro vino. Iako u Petrovcu na Mlavi vinogradarstvo nije baš razvijeno, dobra vest je da ima onih koji su se opredelili da ulažu u ovu granu poljoprivrede.
„U ovom poslu smo od 2008. Imamo zasad grožđa od 3 hektara. U njemu su zastupljene sorte kaberne sovinjon, merlo… Naša vina za sada prodajemo ugavnom na lokalnom tržištu. Prošle godine smo radili podrum smeštajnog kapaciteta 100.000 litara vina. On još nije u funkciji. Lagano ulazimo u posao, jer ne želimo ništa na prečac da radimo. Moja filozofija je da ovo nije posao za jednu generaciju, već za generaciju više. U posao je uključena čitava porodica. Tu su supruga, sin, ćerka… Kada je berba uključuju se i ostala rodbina i prijatelji. Bude tu i po 40 ljudi. Nadamo se da će ove godine i pored svih nedaća koje smo imali sa gradom i kišom berba biti solidna. Ovaj posao će sigurno poraniti jedno dve nedelje. Kako mi se čini već početkom septembra ćemo ubrati prve grozdove“, kaže Aca Popović, vinogradar i vinar.
Braničevski okrug nije poznat po vinarstvu, ali ima potencijala da se ono tu razvija
U ovoj vinariji se trenutno proizvodi oko 7.000 litara vina.
„Inače, u našem vinogradu se proizvede oko 3 vagona grožđa. Mogu slobodno da kažem da se moje grožđe kupuje od Subotice do krajnjeg juga zemlje. Ne bih da pominjem koje vinarije otkupljuju sirovinu od mene. Grožđe je nekako deficitarna roba u Srbiji. Puno je onih koji su pokrenuli vinarije, a malo je vinograda. Moram da podsetim da vino nastaje u vinogradu i da bez dobre sirovine nema ni dobrog vina. Srećan sam jer imam zasad koji ima dobru sirovinu. Ukoliko sve bude išlo kako smo zamislii, u planu je i da proširimo zasad. A radimo i na tome da podrum otvorimo za posetioce koji će moći da obiđu naš vinograd i da degustiraju naša vina“, objašnjava naš sagovornik.
„U Braničevskom okrugu vinarstvo nije toliko zastupljeno. Stari zasadi su iskrčeni, a novi se ne podižu onako kako bi to moglo da bude. Na žalost, Srbija je preplavljena uvozom stranih vina iz Argentine, Čilea, Italije… Nadam se da ćemo mi domaći vinari naći mesta bar na našem tržištu, ako ne na stranom“, dodaje Popović.
Spomenik pčeli u Kamenovu – jedan od dva postojeća u svetu
Istočna Srbija je daleko poznatija po proizvodnji meda. Homoljski ima čak i oznaku geografskog porekla.
„Pčelarstvom se bavimo treću godinu. Tata je inicirao posao oko pčelarenja, pa je to preneo na mog supruga i mene. Imamo 17 košnica i za sada proizvodimo bagremov i livadski med. Med uglavnom plasiramo po sajmovima i manifestacijama u Petrovcu i okolini. Najviše se traži bagrem, jer je on najbistriji i nekako najblažeg ukusa“, kaže Marija Radaljević Ljubičić, proizvođač meda.
„Što se tiče proizvodnje meda generalno u našem kraju, kada se kaže Petrovac na Mlavi prva asocijacija je na Kamenovo – selo pčelara. To je selo u kojem se stanovništvo pretežno bavi pčelarstvom. U proseku na svakog stanovnika ovog mesta ima po 2,5 košnice. Priča kaže da je nekada devojka iz Kamenova u miraz nosila 100 košnica. U ovom selu postoji i spomenik pčeli. On je obnovljen 2012. Pre toga stari je bio tu nekih 30-ak godina, ali je, na žalost, ukraden. Ovakvih spomenika ima dva u svetu, jedan je u Japanu i jedan kod nas. U opštini Petrovac na Mlavi imamo dve manifestacije posvećene pčelarenju. To su Dani mlavsko homoljskih pčelara i Med izvor zdravlja“, dodaje naša sagovornica.
U Petrovcu na Mlavi od nedavno funkcioniše i folklorni studio
Članovi folklornog ansambla iz Petrovca na Mlavi predstavili su se gostima u Gradskoj bašti različitim igrama.
„Folklorni studio „Korak po korak“ postoji nešto više od godinu i po dana. To je nešto novo za našu opštinu. U selima se održava tradicija igranja folklora, ali u gradu nije postojalo do skoro ništa slično. Naišli smo na dobar odziv sugrađana. Imamo dosta dece, 30-ak iz osnovne škole. U njih se uzdamo, jer bi oni u budućnosti trebalo da budu nosioci ovog društva. Ukupno imamo stotinak članova koji su podeljeni u četiri kategorije. Tu su predškolski uzrast, školski uzrast, kao i omladinski ansambl i veterani. Najmlađi član ima 4 godine, a najstariji 62. Na početku smo radili koreografije iz našeg kraja, a sad radimo igre iz čitave Srbije. U Zrenjaninu smo se predstavili našim vlaškim igrama iz Petrovca, igrama iz Niša i vlaškim igrama iz Homolja“, kaže Nenad Mijajlović, predsednik i koreograf folklornog studija „Korak po korak“.
„Iako kratko postojimo dosta toga smo postigli na takmičenjima. Bili smo na okružnim smotrama sa dečjim ansamblom. Pre mesec dana smo na republičkoj smotri na takmičenju u Boljevcu osvojili prvo mesto za najautentičniji nastup i čuvanje tradicije. Idemo po inostranstvu. Bili smo u Beču, idemo na Ohrid“, dodaje naš sagovornik.
Od dlakavih vlaških opanaka do srpskog šiljkana
Folklora nema bez dobih opanaka. Među retkima koji čuvaju ovaj zanat je i Dragiša Vukosavljević iz Petrovca na Mlavi.
„Ja sam treća generacija u mojoj porodici koja se bavi izradom opanaka. Time su se bavili moji deda i otac i ja sam to nastavio. Svoje proizvode prezentujem na sajmovima, manifestacijama… Pravim opanke od onih najmanjih koji su dimenzija 2 centimetara pa sve do broja 50. Na žalost, mene izgleda neće imati ko da nasledi. Mladi se ne interesuju mnogo za ovaj posao. Ja bih voleo da mogu nekom da prenesem svoje znanje, ali… Moj sin se bavi nekim drugim poslom“, kaže Dragiša Vukosavljević, opančar.
Ovaj opančar pravi različite vrste opanaka.
„Tu su vlaški opanak od kože domaće svinje, onda od divlje svinje, a tu je i šiljkan – čuveni srpski opanak. Vlaših opanaka ima različitih, zavisno od boje svinjske dlake. Tu su beli, šareni, crni… Oni pre igre moraju da se potope u vodu, najviše sat vremena, da se omekšaju. Posle igre u njih mora da se stavi karton, kako se ne bi skupili, jer ipak je to svinjska koža. Inače, svaki opanak koji se pravi ima neku svoju specifičnost i po nečemu je težak da se radi. Teže je raditi male ukrasne opanke, nego velike, jer su tu stini delovi. Za jedan dan mogu da napravim najviše 10 malih ukrasnih opanaka. S druge strane za veliki srpski opanak potreban je dan rada“, objašnjava naš sagovornik.
„Od opančarstva može solidno da se živi. Cene opanaka se kreću od 100 dinara za privreske koji se i najviše kupuju, do 5.000 dinara koliko košta opanak veličine 50. Najviše kupuju stranci, jer oni to nose kao suvenir“, dodaje Vukosavljević.
Petrovčani gosti i na Danima piva
Oni koji su propustili da čuju koje potencijale ima Petrovac na Mlavi imaće priliku da pogledaju prezentaciju i u okviru Dana piva.
„Ja sam drugi put u Zrenjaninu. Svakako je da se od vas razlikujemo po onome što nudimo. Vi imate banatsku ravnicu, mi imamo homoljske planine. Vi imate reku Begej, a mi Mlavu. Kod vas su zastupljeni vojvođanski specijaliteti i običaji, a kod nas vlaški. I tu je prostor da sarađujemo. Mislim da je ovakav vid prezentacije opština najbolji način da mi Zrenjanincima pokažemo šta imamo, ali isto tako da i vi nama prezentujete vaše potencijale. Upravo smo se dogovorili da mi iz Petrovca na Mlavi 28. i 29. avgusta budemo gosti na vašim Danima piva. Tu ćemo se, takođe, predstaviti publici. Ipak, Dani piva su brend iz kojeg je nastao Bir fest. Ja, kao ljubitelj piva, ću naravno doći i probati sve vrste piva. Kako domaće, tako i strane“, kaže Stefan Jovanović, diektor Turističke organizacije Petrovac na Mlavi.
Manifestacija Banatska bajka – leto u gradskoj bašti traje do sredine avgusta. Kompletan program do kraja možete pogledati ovde.
.gif)
.gif)
