„Paorska torba“ i „Štrudlijada“ na obeležavaju Dana Uroša Predića u Orlovatu (VIDEO)

Orlovat i stanovnici ovog banatskog sela su u nedelji za nama dvanaesti put obeležili Dane Uroša Predića. Tradicionalno u okviru ove manifestacije birane su najbolja paorska torba i postavka stola. Preko 200 učesnika nadmetalo se i u kuvanju riblje čorbe, bacanju pikada, pločica, igranju kartaške igre fuks, šaha. Takođe, žiri je imao zadatak i da izabere najbolju štrudlu.

Svi gosti Orlovata koji su došli na manifestaciju Dani Uroša Predića, već su na samom ulasku u park mogli da vide kako se prijatelji dočekuju. Naime, članice Asocijacije žena su od ranog jutra mesile i pekle mekike, koje su besplatno delile.

„Danas smo imali 25 kilograma testa, što je dovoljno za nekih 500-600 komada. To je naša tradicija da dočekujemo goste za Uroševe dane. Ko god dođe na kapiju da se posluži. Pravili smo više nego prošle godine, jer svake godine imamo sve više gostiju. Mekike ne stignu ni da se ohlade. Kako se ispeku, tako gosti nailaze, uzimaju, jedu. Kažu da su odlične“, objašnjava Stanka Bajšanski – Bela iz Orlovata.

Dane Uroša Predića obeležila su sportska takmičenja, Štrudlijada i paorska torba

Organizatori kažu da su prezadovoljni odzivom učesnika na manifestaciji, ali i gostiju koji su došli da obiđu Orlovat.

„U samom centru našeg lepog sela Orlovata nizom raznih manifestacija obeleženi su Dani Uroša Predića. Na prvom mestu to je Banatska paorska torba. Zatim, tu su i Štrudlijada i takmičenja u bacanju pikada, pločica, kartaške igre fuks, koja se igra samo u našem selu. Imali smo i šahovski turnir i kuvanje riblje čorbe. Bilo je preko 200 učesnika. Interesovanje i učesnika i gostiju je sve veće i veće iz godine u godinu. Mi želimo da pokažemo naše selo i imamo šta da pokažemo. Imamo prelep Tamiš, prelep park, svi su dobrodošli. Ko god želi da navrati je rado viđen gost“, kaže Biljana Popadić, predsednica Saveta MZ i predsednica Asocijacije žena MZ Orlovat.

Karavan banatske bajke i u Orlovatu

Posetom Orlovatu nastavljen je i Karavan Banatske bajke koji organizuju Turistička organizacija Zrenjanina, Kulturni centar i IP Media 023. U kulturno umetničkom programu posebno su se istakla deca iz sela.

„Turistička organizacija je i ovoga puta dovela naše sugrađane u Orlovat. Ostalo nam je da obiđemo još četiri naseljena mesta ove godine u okviru „Karavana banatske bajke“. Mi smo i rekli da manifestacije ovog tipa povezuju sela i grad i upravo to i činimo. Vidim da imamo goste iz Novog Sada, Kragujevca, Niša. Sve više i više se čuje za Orlovat. Naša sela imaju puno toga da pokažu. Od prirodnih atraktivnosti do kulture. Kultura je preduslov za razvoj turizma, a turizam je konzumiranje doživljaja. Ovde ima toga na pretek. Danas smo obišli crkvu, bili smo na programu Banatske bajke. Učestvovali smo na turnirima, kuvanju riblje čorbe. Bili smo u kući Uroša Predića. Želimo da Orlovat bude zaista prepoznatljiv po tome“, kaže Jaroslav Stevanov iz Turističke organizacije Zrenjanin.

„Ovde sam drugi put. Sve je mnogo lepo. I muzika i takmičenje u pikadu. Torbe su izuzetne, prave seljačke. Ima slanine, kobasica, kolača. Probala sam od svega po malo“, kaže Dragica Milićević iz Zrenjanina.

„Prelepo je. Svake godine je program sve bogatiji i svake godine ima sve više gostiju. Najviše mi se sviđaju sportska takmičenja i druženje“, objašnjava Nenad Mićin.

Pikado, šah, bacanje pločica, kartaška igra fuks

Najveća gužva bila je na mestu gde se igrao pikado.

„Pikado igramo 20 i neku godinu. U zadnje vreme tj. već dve godine osim pikada igramo i viseću kuglu i pločice. Kada bacate strelice ruka mora da je mirana. I morate da imate dobro oko za gađanje“, kaže Nada Ružić, kapiten prvoplasirane ekipe u pikadu.

„Najvažnija je koncentracija u samom bacanju. Ne žuriti. Polako. Čovek u sebi nekako nosi osećaj za svaki sport, pa i za pikado. Tako da nije bilo nekog velikog vežbanja. Moram da pomenem Sportski savez Žitišta koji ima pikado ligu. I tamo sam osvajala prva, druga, treća mesta“, objašnjava Mirjana Bukmanović, članica Udruženja žena Banaćanke iz Torka koja je pojedinčno sakupila najviše bodova u pikadu.

Samo stanovnici Orlovata znaju kako se uživa u kartaškoj igri fuks.

„Igram fuks jedno 20 godina. Sada sam u penziji i idem na sve turnire. Najbitnije je da imaš sve karte povezane. Dvojke, trojke i crvene. To su aduti. I da odgovaraš na boju, da ne varaš na kartama. Ko vara taj bude diskvalifikovan“, kaže Živa iz Orlovata pobednik turinira na Danima Uroša Predića u ovoj igri.

U parku u Orlovatu igrao se i šah.

„Dosta smo dobra ekipa. Dosta složna i dosta uigrana ekipa. I evo, tu su i rezultati. Dva puta nedeljno imamo treninge. Puno poteza protivnika se mora znati unapred. U celoj igri najbitnji su mir i tišina. Da nema nikog da vas ometa, da nema buke i galame. Koncentracija je najvažnija”, objašnjava Žika Poučki iz Udruženja zrenjaninskih penzionera Gradnulica čija je ekipa bila prvoplasirana u šahu.

Takmičari su se oprobali i u bacanju pločica.

Kuvanje riblje čorbe u parku u Orlovatu

Oko 11 sati učesnici su dobili znak za početak takmičenja u kuvanju riblje čorbe.

Tročlani žiri koji je ocenjivao uzorke činili su Olgica Velimirov, Nebojša Barać i Petru Subu.

“Imali smo 22 uzorka. Gledali smo najpre organoleptička svojstva. Izgled, boju, ukus, raskuvanost mesa. Bilo je dosta dobrih uzoraka, ali je bilo i onih koje smo morali da diskvalifikujemo, jer na prvi pogled nisu lepo izgledali. Izdvojilo se nekoliko uzoraka, ali je jedan ubedljivo bio najbolji. Žiri je ovoga puta bio jednoglasan”, kaže Nebojša Barać, predsednik žirija za izbor najbolje riblje čorbe.

“Kako se kuva najbolja riblja čorba ne mogu da vam kažem, jer je to tajni recept. Ali kuva se maksimum 25 minuta. Od začina idu so, paprika i to je to. Kada je reč o mesu, mora da bude sveža riba. To je najvažnije”, objašnjava Danijel Bugar iz Ečke – prvoplasirani u kuvanju riblje čorbe.

Štrudla s makom se najčešće pravi u Banatu

Dani Uroša Predića bili su prilika i da domaćice pokažu koliko su vešte u pravljenju štrudli.

“Ne znam šta se desilo, ali mislim da je prošle godine bilo bar duplo više štrudli. Ove godine je stvarno malo štrudli stiglo. Moram priznati da se žene nisu baš mnogo trudile. Mora da im je bilo jako toplo. I da je kiša krenula i onda su na brzinu nešto završile. Ne mogu da se požalim da smo imali težak zadatak. Brzo smo izdvojili tri štrudle. Gledali smo kao i obično da je lepo formirana kora sa svih strana. Da je štrudla lepo pečena. Da su testo i fil jednako raspoređeni, što u ovim štrudlama baš i nije bio slučaj. Vrlo je bitno, ja ne znam kada će žene da nauče, da štrudle ne budu sa šećerom posute kada ih ocenjujemo”, objšanjava Olgica Velimirov, predsednik žirija za izbor najbolje štrudle.

“Za danas sam pravila štrudlu sa makom. Štrudli je potrebno dosta da se mesi. U nju idu kvasac, mleko, šećer, voda, brašno… Jako puno i često pravim štrudle. Volim i da ih jedem, a imam i dosta dosta familije pa nam i treba dosta štrudli. A često i idem na takmičenja”, kaže Milka Vukašinović koja je zamesila najbolju štrudlu.

Šta mora da sadrži paorska torba?

U okviru obeležavanja Predićevih dana centralni događaj je svakako Banatska paorska torba. Žiri koji je ocenjivao paorsku torbu i izgled štandova činili su Olgica Velimirov, Dobrivoj Mihajlov i Stevan Prohaska.

“Mogu da kažem da, na moje iznenađenje, učesnici uopšte ne slušaju primedbe žirija. Ovo je četvrta godina kako sam u žiriju i svaki put kada se paorska torba oceni mi kažemo učesnicima šta im nedostaje. Dužni smo to da radimo, kako bi sledeće godine to otklonili i kako bi bili nagrađeni. Međutim, greške se ponavljaju kod nekih stalno, a neki bogami ispravljaju. U principu sam zadovoljan. Svi koji su došli su se potrudili da ispune tih pet uslova koje mora da ima prava paorska torba”, objašnjava Dobrivoj Mihajlov, predsednik žirija u ocenjivanju paorske torbe.

“Paorska torba treba da očuva tradiciju nekadašnjeg nošenja hrane u polje. Tada nije bilo dostave hrane kao danas. Onda su paori sami nosili šta će da jedu tokom dana. Paorska torba mora da je tkana, da ima poprečne linije. Osim toga paorska torba mora da sadrži domaći hleb, slaninu, luk, slanik i brisu. Ne može tu da bude ništa od plastike, stakla. Slanici moraju da budu drveni. Brise moraju da budu što manje i po mogućstvu što starije. Ima ljudi koji su našli brise stare i po sto godina i ona je puno bodova donela. Kad nismo znali šta ćemo i kako ćemo onda smo gledali da slanina bude što deblja. „Sapunjara“ kako je zovemo. Ta sapunjara nosi puno poena. Svaka slanina koja je sadržala meso je umanjila broj bodova”, precizira naš sagovornik.

“Ovo je četvrti put da sam nagrađena. Paorska torba sadrži hleb, so, slaninu, čakiju i luk. Brisa nam je stara nekih 35 godina. A isto tako i torba”, kaže Ljiljana Savković iz Asocijacije žena Banatski Despotovac čija je paorska torba bila prvonagrađena.

Na stolovima su bili postavljeni tradicionalni doručak i predmeti koji su se nekada koristili

Članice udruženja žena su se takmičile i u tome ko će bolje pripremiti štand na kojem se nalazi paorska torba i ono što se u njoj nalazi.

“Više godina učestvujemo ovde i uvek se trudimo da budemo posebni i da to bude lepo. Ovoga puta nam je to uspelo. Na našem stolu se našlo sve što je nekada išlo za doručak. Pre svega slanina. Nema ničeg boljeg od slanine. Inače, i čvarci su bili, bela kobasica. Domaći hleb što se sada retko nađe. Niko neće danas da pravi hleb. Takođe, imali smo i neke starinske stvari kao što su ćilimi i pokrovci”, kaže Zorica Markov iz Udruženje žena Đurđevak iz Melenaca čija je postavka stola bila najkompletnija i najbolja po oceni žirija.

Proglašenje pobednika u svim kategorijama nije značio i kraj manifestacije. Svi učesnici su tada mogli da se posluže paprikašem koji je za njih spreman.

“Kuvali smo svinjski paprikaš sa krompirom i to za sve goste koji su došli. To je pravi domaći paprikaš koji se krčkao lagano oko četiri sata. Ima dovoljno porcija i sigurno je da niko nije ostao gladan”, kaže Stevan Mišković koji je bio zadužen za spremanje ovog jela.

Da bi uživanje u druženju bilo potpuno potrudili su se i muzičari koji su tokom trajanja manifestacije neumorno svirali i pevali najveće hitove narodne muzike.