I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • 3D gradjevinska kuca
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Paorska torba aradačkih penzionera pobedila na istoimenoj manifestaciji u Orlovatu

ZrBizNet

Od jutra do popodnevnih sati Orlovat je bio domaćin gostima iz Zrenjanina, Aradca, Elemira, Boke, Kumana, Krajišnika, Melnaca, Botoša, Međe, Beograda, Novog Sada, Niša, koji su došli na manifestaciju Paorska torba. Asocijacija žena iz ovog sela je organizovala ovaj događaj dvanaesti put. Osim izbora za najbolju paorsku torbu, učesnici su se takmičili u pravljenju štrudli, kuvanju riblje čorbe, pikadu i šahu. Žiri je ocenjivao i izgled postavljenih štandova. Sedamdesetak Zrenjaninaca iskoristilo je priliku da na manifestaciju ode organizovano vozom, zahvaljujući Turističkoj organizaciji Zrenjanina.

I Taxi Zrenjanin

Tačno u 7:50 sa glavne železničke stanice u Zrenjaninu pošao je voz za Orlovat. U njemu su, osim putnika koji su kupili karte za svoju destinaciju, bili i sugrađani koji su u organizaciji Turističke organizacije Zrenjanina išli na manifestaciju Paorska torba.

„Organizatori manifestacije Paorska torba pozvali su Turističku organizaciju Zrenjanina na ovaj skup. Mi smo organizovali dolazak Zrenjaninaca u Orlovat vozom kako bi što više ljudi videlo ovakav jedan događaj. Doveli smo sedamdesetak naših sugrađana. Ovakve manifestacije su šansa za naš agroturizam. Naseljena mesta moraju da se promovišu. Vidim da ovde ima ljudi i iz Beograda, Novog Sada, Niša koji su čuli za Paorsku torbu. Selo Uroša Predića zaista zaslužuje da ga poseti što više ljudi. Ovo je izuzetna prilika da se ljudi druže, da razmenjuju iskustva i utiske“, kaže Jaroslav Stevanov iz Turističke organizacije Zrenjanina.

Biljana Popović i Jaroslav Stevanov

Obilazak crkve, spomen sobe Uroša Predića, penzionerskog doma

Po pristizanju u selo najpre je usledio obilazak znamenitosti ovog naseljenog mesta.

“Ja sam jedan od redovnih putnika vozom. Kada je prvi ruski voz stigao u Zrenjanin ja sam se vozio njime. Šteta što mladi ne koriste voz kao prevozno sredstvo. Nadamo se da će Železnice uskoro renovirati prugu i da će vozovi biti aktuelni kao nekada. U vozu je pravo druženje. Ugodno je, klima radi, ima toalet. Bolje je nego u autobusu. Veći je konfor, samo što je malo sporije“, kaže Mirko Kovačev iz Zrenjanina.

Mirko Kovačev

„Vožnja vozom je protekla jako lepo. Išla sam i u Melence kada je bio organizovan odlazak na Pčela fest i sada sam došla u Orlovat. Iznadilo me je kako je sve čisto i lepo. Baš mi je prijalo i nadam se da će biti još ovakvih tura. Hvala Turističkoj organizaciji Zrenjanina što nam je ovo omogućila. Danas smo prvo obišli crkvu, sobu Uroša Predića, penzionerski dom i ovde smo na manifestaciji Paorska torba“, objašnjava Ana Vajdić iz Zrenjanina.

Ana Vajdić

„Tura u Orlovatu je odlično organizovana. Voz ne koristim nešto često, ali mogu da kažem da mi je danas prijalo putovanje. Mnogo je drugačiji vid prevoza od ostalih. Mislim da bi malo bolja organizacija u smislu češćih i redovnijih polazaka dobro došla“, dodaje Dušan Barbulov iz Zrenjanina.

Dušan Barbulov

Paorska torba okupila brojne goste

Manifestacija Paorska torba ove godine održana je 12. put.

„Iz godine u godinu imamo sve više učesnika. Kada smo prvi put organizovali takmičenje, bilo je svega četiri udruženja. Ove godine imamo 19 ekipa. Tu su žene iz Zrenjanina, Elemira, Aradca, Kumana, Botoša, Boke, Međe, Melenaca, Krajišnika, Belog Blata… Postali smo prepoznatljivi s ovom manifestacijom, tako da ne čudi što se povećava broj učesnika. Ovoga puta nam nisu došla udruženja iz Kovačice i Uzdina, jer su sprečeni. Manifestaciju obično održavamo 15. juna, ali smo zbog nedostatka finansija morali da je pomerimo ove godine za avgust. Želela bih da se zahvalim gradu Zrenjaninu i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo koji su nam pomogli da održimo manifestaciju“, kaže Biljana Popović, predsednica Saveta MZ Orlovat i predsednica Aktiva žena.

„U sklopu manifestacije ocenjuje se najbolja paorska torba. Osim toga organizovali smo i takmičenje u pikadu, šahu, kuvanju riblje čorbe i pravljenju štrudle. Svako udruženje je donelo svoje štrudle koje žiri ocenjuje. Mi smo, kao domaćini, takođe pravili štrudle, ali se ne takmičimo. To je da se počaste učesnici i gosti“, dodaje naša sagovornica.

Posetioci manifestacije mogli su da probaju prave domaće specijalitete. Od slanine, čvaraka, šunke, gibanice, uštipaka, proje, do sira, kiselog mleka, domaćeg hleba… Nije izostala ni muzika. Zna se da je uz pesmu druženje mnogo bolje. Za to vreme takmičari su se borili da zauzmu što bolji plasman na rang listi.

Nagrade u šahovskom turniru

Tri prvoplasirane ekipe u šahu su iz Lukićeva, Orlovata i Zrenjanina koju su činili zrenjaninski penzioneri.

„Šahom se bavim 50 godina. Danas nam je bilo najteže jer je jako toplo napolju. Nisu baš bili povoljni uslovi za igranje šaha. Moram da kažem da su protivnici bili dostojni poštovanja. Bilo je četiri ekipe i svako je igrao sa svakim. Naša ekipa je osvojila 10 bodova. Ja i ne znam koji put nam je ovo da smo osvojili neki turnir u šahu“, kaže Nikola Maksimović iz Lukićeva, član ekipe koja je pobedila u ovom nadmetanju.

dobitnici nagrada u šahu

Najbolji u bacanju pikada

Ekipno prve dve nagrade u pikadu osvojilo je Udruženje zrenjaninskih penzionera, dok je treće mesto pripalo Asocijaciji žena Tradicija iz Elemira.

„Mi dosta radimo i ova nagrada za prvo mesto ekipno u pikadu to dokazuje. Idemo na razna takmičenja i često osvajamo nagrade. Moram da se zahvalim svim članovima ekipe, jer smo ovaj pehar svi podjednako zaslužili. Pikado mora da se vežba najmanje tri puta nedeljno, jer bez vežbe nema uspeha. Za ovaj sport je važna mirna ruka, ali i staloženost. Takmičar ne sme da bude uzrujan, ne sme da žuri, već sve mora da radi polako, i onda je uspeh zagarantovan“, kaže Nada Ružić iz Udruženja zrenjaninskih penzionera.

nagrađene ekipe u pikadu

Pojedinačno u bacanju pikada trećeplasirani je bio Joca Matić iz Stajićeva, drugoplasirana je bila Ruža Neatica iz Udruženja zrenjaninskih penzionera, dok je najpreciznija bila Zora Radulović iz istog udruženja.

„Pikado bacam otprilike tri meseca i evo danas sam pojedinačno osvojila prvo mesto. Za pikado je najvažnije biti uporan. Mora dosta da se vežba. Takmičar mora da ima dobro oko i mirnu ruku. Ovo mi je prvi put da sam dobila nagradu i to mi je samo podstrek da još više vežbam i da budem što bolja“, kaže Zora Radulović iz Zrenjanina.

najbolji pojedinci u pikadu

Takmičenje u kuvanju riblje čorbe

Dok su neki odmeravali snage u sportskim igrama, drugi su pripremali riblju čorbu.

Žiri je imao zadatak da izabere najbolje među 17 uzoraka.

„Kod riblje čorbe smo gledali izgled čorbe. To se gleda tako što se zapitate da li biste tu čorbu uopšte probali da vam je neko posluži. Zatim ocenjivali smo raskuvanost ribe. Ipak, najbitnije kod riblje čorbe je ukus. Takmičari se trude da se oseti pun ukus ribe i da čorba bude kompaktna. Na naše iznenađenje bilo je dosta slanijih čorbi. Malo su se takmičari zaneli sa soli, čini mi se. U uži izbor je odmah ušlo osam uzoraka. To je dobar rezultat, budući da je bilo 17 uzoraka. Imali smo uzorke koje smo odmah po izgledu diskvalifikovali. Kod njih je bio problem što čorba nije bila kompaktna. Sastojici se nisu sjedinili, pa smo imali čorbe u kojima je plivao luk. To ne sme da se dešava. Izgled smo ocenjivali ocenama od 1 do 10, ukus od 1 do 15, a raskuvanost ribe od 1 do 5“, kaže Nebojša Barać, predsednik žirija za ocenu riblje čorbe.

„Dobra riblja čorba, po meni, ne treba da se kuva više od 45 minuta. Ona mora da ima što više vrsta ribe. Naravno, kada je ovako neko takmičenje onda zavisi od toga šta je organizator pripremio i da li insistira da se čorba kuva od jedne vrste ribe. Osim ribe u riblju čorbu idu luk, so i paprika“, dodaje naš sagovornik.

Pobednici u kuvanju riblje čorbe

Treću nagradu u ovoj kategoriji odneo je Svetislav Ivanov iz Orlovata, drugu Željko Janjić iz Stajićeva, a prvu, njegov zemljak Mića Aracki.

„Dugo se takmičimo i do sada smo osvajali baš dosta nagrada za riblju čorbu. Mi imamo tajnu kuvanja i nju ne otkrivamo, jer onda više ne bi bila tajna. Za dobru riblju čorbu najvažniji je kvalitet ribe. Danas smo bili vremenski ograničeni za spremanje riblje čorbe od 11 sati do pola jedan. Svi smo dobili istu ribu, reč je o dva kilograma šarana. Od začina smo stavljali so, papriku, luk“, kaže Mića Aracki iz Udruženja kuvara iz Stajićeva.

najbolji kuvari riblje čorbe

Študla mora da ima formiranu koru sa svih strana

Od 19 ekipa koliko ih je učestvovalo u izboru za paorsku torbu njih 14 je donelo i štrudle na ocenjivanje.

„Moram da kažem da su se žene potrudile. Štrudle su bile sa makom, orasima, višnjama i sirom. Ove godine su štrudle lepše nego prošle godine. To je moje prvo zapažanje. Žene su se više potrudile. To znači da su poslušale savete koje smo im dali prošle godine. Prošle godine su štrudle bile bez reda testa, reda fila, dok su se ove godine skoro kod svih štrudla na preseku mogli videti jednaka količina fila i testa. Moram priznati da nismo imali baš težak zadatak. Žiri je odmah izdvojio pet uzoraka koji su se isticali u konkurenciji“, kaže Olgica Velimirov, diplomirani tehnolog prehrambene tehnologije, predsednik žirija za ocenu štrudli.

„Najpre smo gledali izgled. Štrudla mora da ima formiranu koru sa svih strana. Ne možete u pleh da stavite tri, četiri štrudle koje će se tokom pečenja slepiti. Onda neće biti formirana bočna kora. A to nije prava štrudla. Testo mora lepo da naraste. Primetili smo da jedna čak i liči kao da je kupovna. Možda je neko pokušao na taj način da se snađe, jer mu je možda bilo bitno samo da učestvuje. Ako je tako onda to ide njemu na dušu. Najbolja je bila štrudla sa orasima, a sledi je štrudla sa makom. Kad je reč o trećem mestu moram da priznam da se takmičar koji je to pripremio baš potrudio jer je u istom plehu bilo tri različite štrudle. Jedna sa orasima, jedna sa višnjama i jedna sa sirom. Mi smo presekli sve tri i sve su bile jednako lepe na izgled i ukusne“, dodaje naša sagovornica.

Nagađene žene koje su umesile najbolje štrudle

Trećeplasirana u pravljenju štrudli bila je Radina Dunđerin iz Botoša, a drugoplasirana Marija Kirćanski iz istog sela. Najbolju štrudlu umesila je Mara Radmilović iz Zrenjanina.

„Za dansašnju manifestaciju Paorska torba sam pravila štrudlu od oraha. Ne znam tačno šta je tajna najbolje štrudle. Možda su to ruke, možda je testo, možda koliko testo stoji… Nema po meni neke tajne. Sve mora da se ispoštuje kako bi štrudla bila prava. Testo kad se zamesi treba da stoji bar pola sata, kad se zamota u tepsiji opet mora da stoji jedno pola sata. Štrudla se peče četrdesetak minuta. I opet ne mora da znači da će uspeti. To dosta zavisi i od raspoloženja onog ko pravi štrudlu. Do sada sam dosta puta dobijala nagrade za štrudle. Ovo mi je drugi put da sam osvojila prvo mesto“, kaže Mara Radmilović iz Asocijacije žena Bagljaš iz Zrenjanina.

dobitnici nagrada za najbolju strudlu

Finese odlučile ko ima najlepši štand i paorsku torbu

Kada je reč o izboru najboljeg štanda i prave paorske torbe pobednike su odlučivali detalji.

„Paorska torba mora da bude autentična, onakva kakva se nekada nosila na njivu. Mora da bude tkana, ne dolazi u obzir da to bude neka plastična ili torba od nekog drugog materijala. Kada je reč o sadržaju ove torbe ona mora da ima u sebi domaći, mešeni hleb. Nikako onaj iz prodavnice. Zatim tu moraju da budu slanina – po mogućstvu što deblja i belja, što mi kažemo sapunjara, luk, so i brisa. Brisa, takođe, treba da bude što starija. Diskvalifikuju se oni koji imaju recimo obične noževe ili oni koji imaju plastiku na štandu. Cilj ovoga svega je da se tradicija očuva. Da se izloži zaista ono što se nekada koristilo i što se nosilo u polje dok se radilo“, objašnjava Dobrivoj Mihajlov, predsednik žirija za ocenu Paorske torbe i izgleda štanda.

„Kada svi imaju svih pet elemenata koje smo naveli, onda je dosta teško, ali i za to postoje kriterijumi koji odlučuju pobednika. Onda recimo gledamo koja je slanina deblja i belja, ko ima najstariju brisu, čija je torba starija… To su finese koje donose prvo mesto. Danas smo imali 19 učesnika. Uvek ima onih koji su nezadovoljni. Ja sam treći put u žiriju i mogu da vam kažem da svašta čujemo kao komentare nakon proglašenja pobednika. Ali, kod nekih učesnika postoji jedno pravilo da koliko god da im ukazujemo na greške oni ih ponavljaju iz godine u godinu. Ja svake godine svakom tokom ocenjivanja kažem gde je pogrešio, da bi znao da to ispravi za sledeću godinu, ali ima onih koji te primedbe ne usvajaju. Oni koji gube se ljute, ali naš zadatak je da sačuvamo tradiciju“, dodaje naš sagovornik.

Dobitnici nagrada za najlepši štand

Treća nagrada za najlepši štand pripala je Asocijaciji žena Bagljaš, a druga Asocijaciji žena iz Krajišnika. Najbolju postavku imalo je Udruženje žena MZ Sava Kovačević iz Zrenjanina.

„Žene iz udruženja su zajednički pripremale ono što smo na štandu postavile. Za to nam nije trebalo puno vremena, jer je svaka od nas imala svoje zaduženje. Za specijalitete nam je svima bilo potrebno po nekoliko sati. Da je to morala da sprema samo jedna žena bogami njoj bi trebalo baš dosta vremena. Reč je onim starim stvarima koje su se nekada pakovale u paorsku torbu i koje su se nosile na njivu. Tu su bile slanina, kobasica, šunka, švargla, crni i beli luk, paradajz, krastavac, sir, proja, pogača… Moram da istaknem da sa mojim članicama uvek na takmičenjima osvajamo po neku nagradu. Sve što je na štandu bilo izloženo je pojedeno tokom manifestacije, pošto su posetioci imali pravo na degustaciju“, kaže Vera Jovin, predsednica Udruženja žena MZ Sava Kovačević iz Zrenjanina.

nagradjeni za najboji štand

Drvena brisa presudila u izboru za paorsku torbu

U izboru za naj paorsku torbu trećeplasirana je bila ekipa iz Tomaševca. Drugo mesto pripalo je ženama iz Botoša. Prva nagrada otišla je u Aradac.

„Svake godine naše udruženje je bilo sve bolje i bolje i ovoga puta smo dobili prvu nagradu za paorsku torbu. Učimo dok smo živi. U našoj torbi je bilo sve što propozicije nalažu. Od domaćeg, paorskog hleba preko soli, luka, slanine, kobasice, slatke paprike, ljute paprike do brise. Mislim da nam je brisa donela pobedu. Ona je drvena. Stara je 102 godine i nju je još moja svekrva koristila“, objašnjava Rada Petraš iz Udruženja penzionera iz Aradca.

nagradjeni za paorsku torbu

Organizatori manifestacije Paorska torba su presrećni što je ovo postala tradicija okupljanja gostiju u njihovom selu. Nadaju se da će u narednim godinama poseta Orlovatu biti još veća i da će Paorska torba postati manifestacija koja će kod mnogih ljudi biti upisana u kalendar obaveznih destinacija.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh