Održan okrugli sto na temu značaja udruživanja poslodavaca

U Zrenjaninu je održan okrugli sto na temu značaja udruživanja poslodavaca, na kojem su govorili preduzetnici iz Zrenjanina ali i predstavnici organizacija sa strane, među kojima su Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, Stanko Krstin iz Unije poslodavaca Vojvodine, Jelena Bojović iz NALED-a.

U ulozi moderatora okruglog stola bio je ekonomista, dr Dejan Molnar.

-Kada kažemo „udruženje poslodavaca“, obično ljudi misle na socijalni dijalog između države, sindikata i onih koji nude posao, i na to kako oni žele da „izboksuju“ što nižu cenu rada, da ne plate nešto državi i da njima što više novca ostane. S jedne strane to je legitiman način tržišne privrede, ali ne može se samo tako posmatrati. Unije poslodavaca u savremenom svetu nemaju tako uske ciljeve kao što je ostvarivanje što bolje cene rada u socijalnom dijalogu. One mogu da imaju daleko šire ciljeve, pored nekih granskih udruživanja, mogu da imaju i cilj poput stvaranja boljeg poslovnog ambijenta, radi stvaranja uslova da razviju svoje poslovanje i da ponude održiva radna mesta, rekao je Dejan Molnar u uvodnom izlaganju.

Nebojša Atanacković je podsetio prisutne na istorijat udurživanja i značaj udruživanja poslodavaca.

-Ako se setimo poslodavačkih zanatskih udruženja od pre 100 i više godine, oni su već tada imali interess i potrebu da se udružuju jer su jedino na taj način mogli biti korisniji za sebe i svoju sredinu. Kao poslodavci, privrednici, i po Ustavu, imamo mesto u sistemu i moramo da damo doprinos razvoju društva kroz razvoj sopstvenih firmi. Mislim da se Zrenjanin može pohvaliti, privrednici imaju osećaj odgovornosti ka samom gradu, svojom aktivnošću su bili ispred drugih sredina, oni su se među prvima udružili u Uniju poslodavaca Srbije, u NALED, aktivni su u Privrednoj komori, ministar privrede je iz Zrenjanina. Unija zapravo predstavlja sindikate poslodavaca, rekao je Atanacković.

Ispred Unije poslodavaca Srbije-poslodavci Zrenjanin, učesnicima okruglog stola obratio se Goran Nešić.

-Evidentno je da postoji problem. Mi smo zadnjih 15 godina ovde otvarali firme, i danas dosta učimo, a vreme je takvo da moramo da učimo mnogo brže i više. Jedan od razloga jesu surovi izazovi tržišta. Strane kompanije koje su došle ovde imaju razrađene sisteme i imaju razrađene zahteve, precizne, jasne, i dosta nas nije u prilici da odgovori takvim izazovima i zahtevima. Često bismo to mogli da predupredimo, kada bi se više nas iz iste branše uduržilo, imali bismo daleko veće mogućnosti za konkurisanje kod takvih poslovima. Meni se desio jedan primer, da sam učestvovao na jednom tenderu na kojem ne bi mogao da prođem sam. Sasvim slučajno našao sam partnera iz Kikinde, on se silno borio da uzme taj posao, ja takođe, ali ni jedan ni drugi, samostalno nismo imali spremnosti da ga završimo. Napravio sam prvi korak, otišao sam do njega, razgovarao, i mi smo zajedno konkurisali, na kraju i dobili tender. Na taj način smo zadržali taj posao u ovom našem regionu. Nije lako, treba truda i ima izazova, ali Unija je ta koja može da nas poveže, kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije – poslodavci Zrenjanina Goran Nešić.

Steva Kočalka, vlasnik firme za distribuciju i maloprodaju pića „Valor“, pojasnio je princip udruživanja na primeru Poslovnog udruženja ZREPOK.

– Šest meseci smo potrošili da napravimo pravila igre, i tu se pokazala kompleksnost situacije u kojoj imamo članove koji su po 20-30 puta manji jedan od drugog, u kojoj se jedni bave maloprodajom, drugi veleprodajom, veći uvozom, i sve je to trebalo spakovati u ugovor osnivača koji će omogućiti da naš rad traje. I kao i u slučaju ZREPOKa potrošili smo mnogo vremena jer sve ono što uradite u startu i predvidite sve situacije, omogućiće da ih lakše rešavate onda kada dođe do problema. I do problema je dolazilo. eć u prvoj godini, tri članice, od čega je i najveća sa 10% udela je odustala od saradnje i rada preko udruženja jer je shvatila da će svi ostali koji su manji od nje imati iste uslove. I to je legitimno, Imali smo mnogo problema dok smo dobavljačima objasili zbog čega treba da rade sa nama, i takođe, kada smo i krenuli da realizujemo te ugovore, sa samim članicama da shvate koliko su ugovori obavezni i da će se poštovati isključivo ona pravila igre koja su ustanovljena. Ali, činjenica je da je od nas 21, danas postoje 14, da su svi aktivni i da oni u prethodnih devet godina imaju ogroman rast. Tako je osnivački ulog, odnosno kapital danas 374% veći kod svih nas, a promet koji pravimo u 2016. godini tri puta veći nego onaj koji smo pravili kao pojedinci, a dobit koju pravimo dva i po puta veća. Sve te brojke govore šta znači udruživanje. Ja nisam imao dilemu od samog starta, bio sam posvećen toj ideji verujući da ću tako sačuvati i razvijati svoju firmu. Nemam taj problem ni ubuduće, čak sam iznosio tu ideju kolegama iz ovog regiona da treba da sednemo i napravimo potpunu novu zajedničku firmu koja bi pokrila celu Vojvodinu. Nisam naišao na pozitivan odjek, ali to ne znači da jednog momenta nećemo shvatiti, da ćemo na taj način, iako ćemo biti manjinski vlasnici neke nove firme imati mnogo lakšu situaciju da preživimo i da napravimo bolje i za sebe i za druge, istakao je Kočalka.

Jelena Bojović iz Nacionalne alijanse za lokalno ekonomski razvoj NALED, govorila je o iskustvu tog tela na polju udruživanja privrednika.

– NALED je osnovan 2006. godine i krenuli smo sa 10 članovima a danas ih imamo 300, uspeli smo da izgradimo udruženje i ključno u svemu jeste bilo poverenje. Ključ razvoja svakog udruženja i kljug uticaja jeste upravo poverenje. Mi smo uspeli da među našim članovima izgradimo poverenje a da onda dodatno izgradimo poverenje NALED-a i donosioca odluka. To poverenje je bitno kako bismo mogli da utičemo na regulatorne prepreke za poslovanje u Srbiji. U Srbiji ima danas oko 130.000 privrednih društava i oko 240.000 preduzetnika, i kada bi svi oni sa istom temom, istog dana, zakucali bilo kome u državi ili na lokalu na vrata, to ne bi moglo da se iskomunicira. Ali udruživanje pomaže da upravo neko drugi skupi sve glasove i probleme koje privreda ima, i da pokuša da ponudi zajedničko rešenje, kaže Bojović.

Stanko Krstin iz Unije poslodavaca Vojvodine podsetio je prisutne zašto se Unija poslodavaca smatra višim oblikom udruživanja.

– Mi imamo niz mogućnosti za udruživanja koja se registruju u APR-u i to je u redu, ali Unija poslodavaca je jedna viša faza udruživanja, mi se registrujemo u Ministarstvu rada i da bismo se uopšte registrovali mi moramo da ispunimo određene uslove, moramo da budemo reprezentativni. Meni je drago svaki put kada dođem u Zrenjanin i vidim veliki broj poslodavaca i zato nije čudo što je Unija poslodavaca Zrenjanina među aktivnija. A šta je to što mi, poslodavci, radimo kroz tu našu Uniju? Mi štitimo interese poslodavaca, mi razgovaramo u socijalnom dijalogu, na jednoj strani imamo naše zaposlene i sindikate, na drugoj strani vlast, i razgovaramo problemima. Mislimo da se eventualni problemi, konflikti bolje mogu rešiti dijalogom nego štrajkom zaposlenih na ulicama, istakao je Krstin. Unija poslodavaca je tako organizovana, tako što je na vrhu u republici postoji republički socijalno-ekonomski savet u kojoj je 6 članova iz poslodavačke organizacije, 6 ljudi iz organizacija sindikata i 6 članova Vlade Srbije. Trebalo bi d asvaki zakon koji se tiče privrede prođe taj socijalno-ekonomski savet, pojasnio je Krstin.

Dejan Molnar je ukazao na to odnos vlasti i privrede uzevši kao primer ZREPOK koji je, po njegovim rečima, u više navrata u direktnoj komunikaciji sa Gradskom upravom često nalazio na barijere za razvoj privatnog sektora, ali da su zajedničkim dogovorima, iste, na obostrano zadovoljstvo, rešavali.

-Često predstavnici javne vlasti nemaju saznanja, informacije, pravu sliku o tome šta su zaista prepreke za povećanje poslovne aktivnosti privatnika, rekao je Molnar najavivši govor pomoćnice gradonačelnika, Željke Milošević.

-Lokalna samouprava je pre svega partner. Mi smo tu za preduzetnike, da pomognemo i rešimo barijere o kojima govorite. U Zrenjaninu postoji preduzetnički duh, i mi želimo da ga razvijemo, da se preduzetnici povežu, udruže, osnaže, i u gradu i u Srednjobanatskom okrugu. Miželimo da pomognemo preduzetnicima, naš interes jeste da preduzetnici u Zrenjaninu budu jaki. Postoje institucije, od Nacionalne službe za zapošljavanje, Agencije za privredne registre, Lokalnog ekonomskog razvoja, Regionalnog centra za razvoj Banata, i svi oni mogu da vam pomognu u svakodnevnom radu. Inicijativa mora da krene od vas, mi moramo da znamo koji su problemi unutar vaših udruženja, i drago mi je da smo na tu temu održali nekoliko radnih sastanaka. Morate da date inicijativu, svako u svom sektoru, a mi smo ti koji treba da vam pomognu da rešite te probleme, rekla je Milošević.

Na okuglom stolu se mogao čuti primer udruživanja kroz formu klastera. O tome je govorio Zoran Pekez, menadžer Vojvodina metal klastera.

-Udruživanje je ključna reč i to je u suštini i najteže učiniti. U vreme kad smo mi krenuli da organizujemo klaster, mnogi su me pitali „šta je to klaster?“ Onda sam rekao da je najjednostavnije da objasnim ako kažem da ustvari „širimo veru“. Širimo veru da možemo bolje kada zajedno radimo, prisetio se Pekez. – Mi smo klaster u oblasti metalske industrije i cilj zbog kog smo se organizovali jeste podizanje konkurentnosti metalskog klastera u Srbiji. Vojvodina metal klaster smo osnovali 2011. godine, i u tom trenutku smo imali 71 članicu – osnivača. Kada kažem „osnivača“, nije reč o osnivačima koji imaju udele, tu nema strukturnih, vlasničkih odnosa. Danas imamo 145 članova, pritom se nekih tridesetak učlanilo, a zatim i iščlanilo. To je jedan živ „organizam“. Naš klaster je organizovan po principu četvorostruke spirale. Naime, u najvećem broju, preko 110 članova, jesu su proizvodne kompanije u metalskom sektoru i one su uprvom delu. U drugom delu su predstavnici nauke, univerziteta, naučno istraživačkih razvojnih institucija i škola. Treći deo je iz javne uprave – država, državni organi, agencije, institucije, i četvrti deo čine organizacije civilnog društva, asocijacije koje imaju interes da se udružuju kao mi, pojasnio je Pekez.