Pre skoro tri godine katoličkog sveštenika Eliasa Ohoiledvarina životni i Božiji putevi doveli su u Zrenjanin. Od tada službuje u Zrenjaninskoj biskupiji. Od početka avgusta on je župnik u Neuzini. Katoličkim vernicima se na misi tada predstavio svirajući gitaru, zbog čega je odmah osvojio simpatije meštana.
Jedna od najmnogoljudnijih zemalja sveta, Indonezija, je zemlja u kojoj je otac Elias Ohoiledvarin 1978. godine rođen. Uprkos činjenici da je u njegovoj zemlji porekla samo pet posto stanovnika hrišćanske veroispovesti, otac Elias znao je koja će biti njegova vera. Odgajan je u veoma religioznoj porodici, što potvrđuje podatak da je još četvoro njegovih rođaka zaređeno.
Tokom školavanja i službovanja život ga je vodio u različite države i krajeve sveta. Za služenje Hristu školovao se najpre u gimnaziji u Laguru, a potom i u Višoj teološkoj školi. Kao član misionarskog reda koji ima predstavnike svuda po svetu stigao je u Budimpeštu. U glavnom gradu Mađarske otac Elias je diplomirao teologiju. Upravo je u Budimpešti i postavljen za sveštenika pre 12 godina. Nakon službovanja u Mađarskoj, otac Elias je dve godine bio u Čikagu. Za njegov dolazak u Zrenjanin zaslužan je biskup Laslo Nemet kojeg je otac Elias kao mladić upoznao na Filipinima.
Otac Elias: Katolička vera je jedna, razlikuju se samo države, kulture i nacije
Školovanje i službovanje po svetu samo mu je, kaže otac Elias, pomoglo da se razvija i unapređuje. A samim tim i da pomaže ljudima oko sebe. Odlikuju ga skromnost i posvećenost veri.
“Veronauka i učenje koje sam stekao u Indoneziji isto je svuda u svetu. Katolička vera je jedna. Razlikuju se samo države, kulture i nacije. Govorim maternji jezik koji se zove kej. Odrastao sam na malom ostrvu gde se samo koristi taj jezik. Pored toga u Indoneziji je obaveza da se zna i indonežanski. Na ovom jeziku znam da držim propovedi. Osim ova dva, naučio sam i mađarski jezik. Molitvu propovedam i Bibliju čitam na mađarskom. Kako sam u Americi proveo dve godine, mogu da propovedam i na engleskom, a učim i srpski”, kaže otac Elias Ohoiledvarin.
Od 1. avgusta otac Elias je župnik u Neuzini. Na prvoj misi u ovom selu vernicima se predstavio svirajući gitaru. Time je odmah pokupio simpatije meštana koji su došli da vide novog sveštenika. Nakon pet godina misionarskog rada, a vrlo brzo pošto je počeo službovanje u Neuzini, ocu Eliasu se ukazala šansa da ode u Indoneziju i poseti porodicu, rodbinu i prijatelje. Nakon dva meseca sveštenik kojeg su ovde svi zavoleli vratio se u selo.
“Moja uloga kao misionara je da propovedam. Nemam velike planove, sem da izvršim svoju dužnost koju mi je dao Hrist poslavši me ovde. Planiram da upoznam ljude i vernike, da budem među njima, sa njima i uz njih. Dužnost svakog sveštenika u misiji je da bude među ljudima i pokloni im se. Konkretan plan je da ovu crkvu obnovimo, da bismo imali lepu crkvu. Najbitnije nam je da se poveća vera u ljudima”, objašnjava otac Elias.
Rimokatolička crkva u Neuzini stara je 124 godine
Rimokatolička crkva u Neuzini je građena pet godina. Podignuta je 1895. u delu sela gde su živeli katolici, među kojima su najbrojniji bili Hrvati. Prezimena četiri porodice darodavaca izlivena su na zvonu. Ova crkva je posvećena Snežnoj Gospi.
“Tu je sedam hrvatskih klupa, pet je švapskih, a tri mađarske – Sabo, Palinkaš i Lašancovi. Crkva bi sada trebalo da se omalteriše”, kaže Laza Jovičin, iz Neuzine.
U ovoj crkvi mise se redovno održavajuj nedeljom popodne. Vernici u selu su primetili da otac Elias govori tečno i pravilno mađarski jezik. Do dolaska ovog sveštenika u njihovoj crkvi nikada nije bilo župnika iz neke druge zemlje.
“Otac Elias je poručio da kada nešto dobijemo ili kada nešto tražimo uvek treba da se zahvalimo za sve. Nisam znala da će on doći ovde da služi. To je bilo iznenada. Imali smo jednog sveštenika, on je otišao, a otac Elias je došao i drago nam je zbog toga. Zanimljivo je i deci, a i nama”, kaže Judita Čontaš iz Neuzine.
Otac Elias prvi župnik u Neuzini koji je došao iz inostranstva
Ime Neuzina se prvi put spominje 1660. godine. Današnje selo nastalo je spajanjem Srpske i Hrvatske Neuzine. Na žalost i ovo selo deli sudbinu većine sela po Srbiji. Stanovnika svih vera i nacija je iz godine u godinu sve manje.
“Neuzina ima oko 1200 stanovnika. Ovde žive Srbi, Mađari i Romi. Uglavnom se ljudi bave poljoprivredom. Problem je što dosta stanovnika odlazi u druge države. Uzimaju pasoše Evropske unije i odlaze preko. Da bi ljudi ostali ovde potrebna su veća ulaganja kako bi se otvarale neke firme gde bi ljudi mogli da rade. Otac Elias je prvi sveštenik koji je došao iz inostranstva u naše selo. Do sada niko nije bio sa strane. Možda ćemo postati malo poznatiji zahvaljujući ocu Eliasu”, kaže Dragan Simanić iz mesne zajednice u Neuzini.
Osim u Neuzini otac Elias se brine i o crkvi u Mihajlovu.
Prilog o ocu Eliasu i njegovoj službi u Neuzini objavljen je na javnom servisu.
.gif)
.gif)
