Povodom nedavno objavljenog teksta na našem portalu pod nazivom “Uzgajivač pilića iz Česterega mora da plaća komšiji penale zbog neprijatnog mirisa”, našoj redakciji se javio gospodin Nenad Ševarika, koji je u sporu dvojice komšija tužilac. Sudski spor između komšija iz Česterega privukao je pažnju čitave javnosti u Srbiji. Kako se ne bi pogrešno protumačila odluka suda i namera tužioca, gospodin Ševarika je želeo da objasni razloge zbog kojih je komšije tužio. Tvrdi da novac koji mu je isplaćen i koji treba da mu se isplati na ime penala zbog ugrožavanja prava na čist vazduh, nije cilj kojem je on težio. Da bi to i dokazao, uverava da će sve što mu bude uplaćeno po ovom osnovu donirati u humanitarne svrhe.
Epilog spora dvojice komšija iz Česterega, koji predviđa da tužena strana mora da obešteti tužioca svakodnevno sa 20.000 dinara zbog toga što mu ugrožava pravo na čist vazduh možda u razvijenim zemljama ne bi privukao toliko paženje javnosti kao što se to desilo u Srbiji. Reakcije ljudi koji su čuli za ovaj spor su različite. Jedni podražvaju tuženu stranu, budući da tvrdi da je sve rađeno po zakonu. Drugi, pak, smatraju da je tužioc u pravu jer želi da udiše čist vazduh. Ono što je svima privuklo pažnju jeste visina penala koju tuženi mora da plaća. Zbog svega, tužilac je kontaktirao našu redakciju želeći da objasni razloge podnošenja tužbe.
Prve nesuglasice među komšijama su počele još pre više od 10 godina
“Komšije su počele da drže piliće otprilike 2001-2002. godine. Ne znam baš tačno. U početku su ih držali u garaži. Oni su tu garažu proširili, samim tim i broj pilića je bio veći. Smrdelo je koliko je smrdelo, a mi smo ćutali. Onda su oni još jednom proširili dalje, tako da su napravili objekat koji je bio 25, 26, možda 30 metara. E, tada sam ja zvao komšiju, jer je počeo veliki smrad. Zvao sam komšiju da dođe da vidi. On je stvarno čovek došao ovde i stvarno je konstatovao da smrdi. Okrenuo se i otišao. Ja sam mislio da će oni nešto da preduzmu. Da naprave zid, jer ja sam predlagao da se napravi zid, da se napravi neki objekat iza sa dimnjakom da taj neprijatan miris ide u vis. Pa sad ako nekada smrdi, nema veze”, počinje priču Nenad Ševarika iz Česterega.
“Međutim, oni nisu ništa uradili. Ja sam pisao prijavu inspekciji u Žitištu. Od njih sam dobio neki uopšteni odgovor. Ali, to zapravo nije bilo ništa. Njemu su naložili da pribavi upotrebnu dozvolu. On to nikada nije uradio. Mi smo ponovo pisali inspekciji. Oni su ponovo došli i ponovo su konstatovali da je to sve u redu, da je sve normalno. U međuvremenu sam ja imao dva infarkta. To je bilo 2007. godine. Tada je bilo samo da je živa glava i tada smo prestali da se bavimo ovim problemom”, dodaje naš sagovornik.
Izgradnja novog objekta za držanje pilića je probudila “uspavane duhove”
Spor između komšija ponovo je pokrenut nekoliko godina kasnije.
“Oni su počeli da grade novi objekat koji je mnogo veći od ovog starog, pored nas. Udarili su temelj. Ja sam otišao u građevinsku inspekciju u Žitište da se vidi da li je to po zakonu, da li je udaljenost odgovarajuća… I dobio sam od njih odgovor da su po idejnom rešenju , ne znam koji broj, oni dobili dozvolu da mogu to da grade. Ja sam napisao prigovor na to rešenje inspekcije. Tražio sam da mi se dostavi šta će se držati u tom objektu. Mene objekat, kao objekat ne interesuje, već šta će da bude u njemu. Nikada taj odgovor nisam dobio. Znao sam da će držati piliće i onda kada su oni završili objekat i kada su uselili piliće ništa mi drugo nije preostalo nego da “savijem tabak” i da odem da ih tužim”, priča Ševarika.
“Otišao sam kod advokata. Predao sam sve što sam imao od prijava i inspekcijskih rešenja i advokat je podneo tužbu. Imao sam 10 svedoka koji dolaze meni u kuću i koji su tvrdili da se taj nesnosan smrad oseća. Oni su dobili taj prvi sud. Kao da je to sve u redu. Onda sam ja pisao žalbu Apelacionom sudu. Apelacioni sud je vratio predmet na ponovno razmatranje. Međutim, sud ponovo donesi presudu u njihovu korist. Kada je došlo to rešenje, ponovo smo se žalili Apelacionom sudu i Apelacioni sud je doneo konačno rešenje. U njemu stoji da se zabranjuje ispuštanje neprijatnih mirisa u atmosferu. Samim tim i zagađenje mojeg imanja. Oni su mogli da ugrade filtetre koji su njima bili skupi ili ih nema ovde, ja ne znam. Uglavnom Apelacioni sud je to doneo”, objašnjava naš sagovornik.
Penali kao iznuđena mera
“Njihov advokat je rekao mom advokatu da zatvaranje objekta ne dolazi u obzir. Ja ne znam šta je sledeće moglo da dođe u obzir. Da ja ćutim i da trpim da oni drže piliće. Meni je advokat rekao da su u tom slučaju samo penali aktuelni. Mi nismo ni znali da to može. I nije mi ni bila namera da od njih uzimam pare. Ni sad mi to nije namera. Namera mi je da udišem čist vazduh. I onda je bilo pitanje koliki će biti penali, pa je sud doneo odluku da to bude 20.000 dinara dnevno. Oni su to isplatili. Prvu tranšu. Druga je malo veća. Kako će se oni izboriti sa tim, ja to ne znam. Mene to ne interesuje. Ja samo hoću da imam čist vazduh ovde u kući”, kaže Ševarika.
Na ime penala Nikola Kovačević je komšiji do sada isplatio 1,7 miliona dinara, a za dug od 2,7 miliona dinara uložio je prigovor na izvršenje.
“Penali su iznuđena mera kako bi se komšije naterale da preduzmu mere koje će sprečiti da neprijatni mirisi dolaze u moje dvorište. Za penale, kažem, nisam ni znao da postoje kada smo se u ovo upustili. Ja nisam pravnik da bih to znao. Nama je pravnik, opet kažem, posle razgovora sa njihovom pravnicom, rekao nema druge stvari nego penali. Meni nije bio cilj da ja zarađujem. Meni je sasvim dovoljna moja penzija. Imam ja penziju i supruga ima penziju”, objašnjava naš sagovornik.
Penali ne rešavaju moj problem, neprijatni mirisi se i dalje oseaju na mom imanju, kaže Ševarika
“Novac nema nikakve veze sa smradom. Ja ga jednako osećam i posle penala. Taj novac je trebalo da posluži njima da ih natera da nešto preduzmu da bi sprečili da taj smrad prelazi kod mene, na moje imanje. I to što se barata sa dužinom od objekta do mog placa od 20 metara, nije tačno. Od objekta do moga imanja, do međe je 7-8 metara. Ja na svom placu hoću da sedim na među blizu njihovog objekta i da pijem kafu i da mi taj objekat ne smeta. To je moje. Nije samo kuća moja. Pa da se kaže ispoštovali smo tamo neki minimum, njega ćemo da zatvorimo u kuću, on neka zatvori prozore i neka pije kafu. E, ja hoću da pijem kafu na svojoj međi”, kaže Ševarika.
Između ovih komšija i sada postoje sporovi koji se vode, a o kojima Ševarika ne želi da priča, jer su postupci u toku.
“Tu je bila ograda koju sam ja postavio. Ogradio sam njihov objekat koji su oni bili dužni da ograde. Tu ogradu smo mi sklonili iz nekih razloga, i to je sada u postupku. I oni sada na taj deo, uz moju među bacaju smeće. Kore od lubenica, dinja, luka, šargarepe, kupusa… I šta ti ja znam šta sve ne bacaju. To je sada čista provokacija. Mi se ne pecamo na to. Jednostavno na svom terenu mogu da rade šta hoće. I eto oni su kulturni, a mi smo nekulturni. Svake druge srede dolazi ekipa iz Žitišta koja odnosi smeće iz Česterega. Imaju i oni korpe i kante, kao što ja imam gde mogu da ubacuju smeće da se to odnese. Ali, oni to tu redaju baš me se ne tiče. To je njihov deo neka rade šta hoće”, objašnjava Ševarika dok nam pokazuje smeće na međi između dva komšijska placa.
Sukob između komšija je dostigao vrhunac
S obzirom na sve što se izdešavalo među ovim komšijama, samo se jedno rešenje nameće kao moguće.
“Ne znam šta bih rekao da je rešenje. To rešenje sam znao pre prve isplate penala. Sad to rešenje više ne znam. Zato što su oni mene toliko isprovocirali da ja sada zapravo ne znam ni sam šta bih ja mogao njima da predložim da urade. Da su pokušali pre isplate penala da razgovaraju sa nama i da bilo šta oko objekta urade, verovatno ne bi došlo do ovoga do čega je sada došlo. Verovatno bih ja prešao preko svega da su oni udarili zid. Oni da su podigli zid 2007. godine i da su tada tuje bile samo 5 centimetara velike, za ovih 12 godina one bi narasle na 5 metara. I to bi zatvorilo među, pa nekada ako se oseti nema problema. Međutim, oni nisu ništa uradili. Jako mnogo su propustili sa tim što nisu ništa preduzimali”, objašnjava naš sagovornik.
“Sada je pitanje na šta ja mogu da pristanem, s obzirom da su me toliko isponižavali. Sve su moje ponizili – i decu i nas. Jedino sada dolazi u obzir rušenje objekta. Tada neće plaćati penale. Ja ne znam koji bi mogao da bude drugi put. To je toliko daleko otišlo da sada više ne mogu da pristanem ni na šta drugo nego na rušenje”, dodaje Ševarika.
Ševarika: Merenja kvaliteta vazduha je bilo, ali ne u mom dvorištu
“Da su se oni ponašali kao prave komšije, ipak smo mi komšije, ustvari trebalo bi da budemo, a mi nismo, ne bi bio nikakav problem. Meni nije bio problem toliki kada je on držao 200-300 pilića. Nije bio problem dokle god nije proširio objekat do te mere da je uselio mnogo više pilića, jer je to odmah značilo i mnogo više smrada. Tu ventilatori rade, izbacuju taj neprijatni miris, vetar duva od Vršca prema nama. Sve to nosi na moju i na kuću komšije pored mene. Iza nas kuća nema. I nama najviše i smrdi. Komšija do mene mi je bio svedok. Smatarli smo da ako ja to pokrenem i ako se to reši da nema potrebe da i on tuži. Oni su bili svedoci da se taj smrad širi do te mere da i oni osete”, objašnjava naš sagovornik.
Nenad Ševarika potvrđuje tvrdnju komšija koji drže piliće da su rađena merenja kvaliteta vazduha. Međutim, ima zamerku na način na koji su ta merenja izvršena.
“Jesu rađena merenja od strane Instituta iz Novog Sada. Međutim, ti merni uređaji su bili postavljeni ispred objekta i bili su okrenuti prema njihovoj kući. Takođe, merenje je rađeno u decembru. Niko nije došao da pita da li može da postavi te uređaje na među ili kod mene u dvorište, jer kod mene smrdi, ili ispred ventilatora gde se taj smrad izbacuje. U decembru su pilići bili maleni i zima je, a više smrada ima kada je toplije. Potenciraju priču da smo na selu i da im nije jasno šta očekujemo kakvi mirisi da budu na selu. Slažem se ja da smo na selu i da se na selu drži stoka. Ali, jedno je stoka za sopstvene potrebe, a drugo je farma. Veliki broj životinja stvara veliki smrad”, kaže Ševarika.
“Ne verujem da iko ko pokrene spor ovakav kao ja ide za parama”
“Mi imamo i prostorni plan opštine Žitište. U njemu piše da u naseljenom mestu ne sme da se drži više od 350 komada pilića. Ali i tada mora da se vodi računa o ruži vetrova. Bez filtera nisu mogli da drže ništa. I 350 komada bi smrdelo, doduše manje od 10.000-15.000 komada”, dodaje naš sagovornik.
Visina penala od 20.000 dinara dnevno mnoge u Srbiji je iznenadila.
“Ta visina penala je, po meni, u odnosu na to kako se odvija situacija jako, jako malena. Malena. Trebalo je, po meni, da bude 100.000 dnevno da bi oni prekinuli da proizvode taj neprijatan miris. Ne možeš ti da zarađuješ na tuđoj šteti. Nemam ja ništa protiv što drže piliće, goveda, svinje ili bilo šta. To je njegovo pravo. Može da drži šta god hoće. Ja se bunim što on ispušta smrad na moje imanje. Meni to smeta. A to što on ima stoku neku u objektu, to je njegovo pravo. Neka ima. Ali, neka obezbedi da ne ugrožava nikog drugog. Kako on ima pravo da hrani stoku, tako ja imam pravo da udišem čist vazduh. Ja neću da dozvolim da iko ugrožava moje pravo. Branio sam ga i Apelacioni sud mi je to odbranio”, kaže Ševarika.
“Ne verujem da iko, ko god da pokrene ovakav postupak kao što sam ja pokrenuo, ide za parama. Verujem da svi traže samo čist vazduh. Ja sam, kažem, u penziji, bolestan sam. Supruga je u penziji, bolesna je. Imamo unučad. Hoću da moja unučad trče uz među kako sa jedne strane kuće, tako i sa druge. Da mogu da se igraju, da mogu da se kupaju u bazenu kad god oni to zažele, a ne da biraju vreme kada ne smrdi da bi ušli u bazen”, dodaje naš sagovornik.
Ševarika: Novac od penala će ići u humanitarne svrhe
Kako bi dokazao da cilj odlaska na sud sa komšijom nije materijalna korist, Nenad Ševarika, planira da novac od penala koji mu bude isplaćen da u humanitarne svrhe.
“Znam šta ću da uradim sa tim novcem od penala. Lepo ću da savijem tabak, da upalim auto i odem pravac u Beograd u Tiršovu, tamo gde su bolesna deca, da doniram u humanitarne svrhre. Meni te pare ne trebaju. Nisu mi trebale ni kada sam u sve ovo ušao. Prema tome, otićiću i daću to. Ne moraju ni da objave iz bolnice da su dobili donaciju. Na kraju to ostavljam njima za pravo da li će da objave ili ne. Ali, to ću da uradim. Da li će sav novac od penala, dok ih budu plaćali, ići u humanitarne svrhe na jedno mesto ili na više različitih mesta, videćemo”, kaže naš sagovornik.
“Prvi koji će dobiti je sigurno dečija bolnica u Tiršovoj. Žao mi je te dece koja još nisu ni počela da žive, a bore se za život. Njima ću da dam. Ako se išta može pomoći, ja ću da pomognem toj deci. Njima je mnogo potrebnije nego meni. Ja imam 70 godina i ja sam svoje prošao. Moja deca imaju sve što im je potrebno, Bogu hvala, za sada su mi zdrava”, zaključuje na kraju razgovora Nenad Ševarika.
.gif)
.gif)
