 (1).gif)
Nenad Grastić iz Kleka preko dve decenije oslikava crkve i manastire. Ljubav prema crtanju i slikanju je počeo da ispoljava još u detinjstvu. Sa 20 godina je počeo da oslikava, i sada iza sebe ima više hiljada ostvarenja.
“Rođen sam u Kikindi 1979. godine, kao jedan od blizanaca. Majka nije znala da ću se i ja roditi, pa pošto sam došao iznenada, dali su mi ime Nenad. Još kao mali voleo sam da slikam i crtam. Talenat sam nasledio sa majčine strane. Kao mladić sam sanjao kako oslikavam hramove i taj priziv se pojavio i ostvario, nakon krštenja 1999. godine. Posle vojnog roka, otišao sam u manastir Malo Središte, kod Vršca. U manastiru sam proveo više od dve godine, učeći freskopis i crkveno pojanje. Uradio sam freskopise za dve manastirske trpezarije, i paraklis “Čudo Svetog Arhangela Mihaila u Honi”. Prva freska je bila “Sveti Efrosin kuvar”, u manastirskoj kuhinji.““- naglasio je Nenad Grastić.
Podrška vladike Hrizostoma
„Imao sam veliku podršku od počivšeg vladike Hrizostoma, tadašnjeg episkopa Banatskog a kasnije Žičkog. U manastiru Žiča sam oslikao vladikin molitveni kutak, to je za mene bila velika milost. Po blagoslovu vladike Hrizostoma, usavršavao sam ikonopisanje i freskopisanje, u Žičkoj radionici za ikonopis. Prirodni talenat je tada došao do izražaja.“
„Oslikao sam dosta crkava i ikonostasa. Prilikom oslikavanja koristim tehniku „asseco alfresco“- slikarstvo na suvom malteru, a ponekad „fresco alfresco“- na svežem malteru. Najviše volim da radim po Banatu, a trenutno sam angažovan u Bosni. U Zrenjaninu sam oslikao dva hrama i dve kapelice, rusku crkvu i gradnuličku crkvu. Radio sam i hramove u Banatskom Karađorđevu, Aleksandrovu, u Lokvama, manastire Bavanište, Središte … U pitanju je veliki broj fresaka, nekoliko hiljada likova i kompozicija. Najmanje vremena mi je potrebno da naslikam neku slavsku ikonu. Najviše vremena sam proveo radeći crkvu Svetog Jovana Vladimira u Vladimirovcima. Za njeno celokupno oslikavanje mi je bilo potrebno oko četiri godine.“- ističe freskopisac Nenad Grastić.
„Pored oslikavanja, radim i slavske ikone po kanonima naše crkve, a ponekad i restauraciju starih ikona. Bavim se i muzikom, najviše crkvenim pojanjem i pevanjem, pri horu Svetog Arhangela, i sviranjem bubnjeva. Muzika je moja prva ljubav, a taj talenat sam nasledio sa očeve strane. Grastići su inače poznati muzičari u Kikindi. Hobi mi je gajenje domaćih životinja i povrtarstvo, to jest baštovanstvo, i proizvodnja domaćih organskih proizvoda. To me opušta, taj kontakt sa prirodom i životinjama. U životu jednog ikonopisca i freskopisca, jako je bitno živeti u hrišćanskom duhu, živeti po jevanđelju i molitveno sa Bogom, bez koga nema pravog napretka.“- poručio je Nenad
.gif)
.gif)
