Nemanja Radaković želi da progleda ponovo

Nemanja Radaković je dvadesetsedmogodišnji mladić iz Žitišta koji duže od dve decenije živi u mraku. Vid je izgubio kada mu je bilo pet godina, nakon operacije tumora koji je zahvatio očne živce. Iako je tumor uspešno otklonjen, njegova borba je tek počinjala, trebalo je naučiti živeti bez vida. Zahvaljući snažnoj volji, hrabrosti i optimizmu, postigao je skoro sve što je želeo.

Nemanji se nedavno ukazala prilika da pokuša sa lečenjem matičnim ćelijama na Očnoj klinici „Sveruskog centra za očnu i plastičnu hirurgiju“ u Ufi, u Rusiji, a da bi to ostvario potrebna mu je pomoć.

„Nije bilo teško snalaziti se nakon operacije. Iako sam bio mali znao sam mesto iz sećanja, a nove prostore sam savladavao tako što bih otkrivao gde se šta nalazi. Tako i saad radim, prvo prođem kroz mesto, i u glavi stvaram sliku gde je šta, a onda mogu slobodno da se krećem. Najbitnije je da se, onda kada jednom naučim raspored, predmeti ne premeštaju. Gubitak vida me nije sprečavao da se družim sa bratom, sestrama, i drugovima. U detinjstvu sam se igrao raznih igara, sve ono što sam mogao, kao na primer igru „vuk u kanalu“, a igrali smo se sa životinjama i pravili smo životinjski vrt. Kasnije sam igrao i društvene igre poput Monopola, uspešno sam vozio i bicikl. Sa sedam godina odlazim u Zemun, gde sam završio prva četiri razreda a nakon toga se vraćam u Žitište, i završavam redovnu osnovnu školu od 5. do 8. razreda.“

Nakon završetka osnovne škole, ponovo odlazi u Zemun, gde završava srednju školu i Visoku poslovnu školu, gde se odlučio za smer menadžera. Pored ovoga, Nemanja je stekao i zvanje masera, i time ispunio svoju želju iz detinjstva, jer je još kao mali osetio da ima talenta za masiranje i da ga to privlači.

Nemanja je i dobar sportista. Bavi se plivanjem, ide u teretanu, a i odličan je igrač u sportu koji se zove golbal.

„Golbal je igra za slepe i slabovide, ali i za osobe koje vide. Igra se na odbojkaškom terenu, gde se susreću dve ekipe od po tri člana, postoje desno krilo, levo krilo i centar. Utakmica ima dva poluvremena od po dvanaest minuta. Golbal se igra tako sto igrač uzme loptu, ustane, dodje do stative, i leđima je dodirne. Nakon toga napravi dva koraka, a na treći korak klene, i pušta loptu po parketu. Igrači iz protivničkog tima brane, tako što iz klečećeg stava treba da legnu na parket, i spreče loptu da uđe u gol“ -uputio nas je Nemanja.

Za kliniku u Rusiji je čuo od druga koga je upoznao kada je bio u sportskom kampu u Kruševcu. Po povratku se obratio svom doktoru, koji je poslao Nemanjina dokumenta hirurgu u Rusiji. Nakon analize dokumenata, hirurg je zaključio da Nemanja ima šanse da se izleči. Dok ne ode u Rusiju neće znati koliko mu je tretmana potrebno – tri tretmana najmanje, a ide se i do četiri puta. Tretmani će se sastojati od omotavanja veštačkih ćelija aloplanta oko očnog živca.

„Samo želim da ponovo vidim, makar malo, da mogu samostalno da funkcionišem. Jeste da živim sam u Zemunu, i sada mogu mnogo toga da radim. Samostalno idem po gradu, na treninge, na bazen, samo je mnogo lakše kad vidiš, jer ako hoću na primer da odem u pozorište ili bioskop, uvek mi treba neko. Želim da putujem, da posećujem tržne centre i izlazim, planinarim, i još mnogo toga što rade i moji vršnjaci. Kada vidite slepu, ili nek drugu osobu slobodno joj priđite i i pitajte da li joj je potrebna pomoć, jer smo svi jednaki, nije bitno da li neko vidi ili ne.“ – naglasio je ovaj hrabar mladić.

Svi koji žele da pomognu Nemanji, mogu to učiniti uplatom na dinarski račun u Banca Intesi