U potrazi za većim primanjima, ali i boljim uslovima rada, poslednjih nekoliko godina sve više zdravstvenih radnika odlazi iz Zrenjanina u Nemačku, da radi isti posao. S obzirom na to da je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i dalje na snazi, mnoge ustanove našle su se u gotovo nerešivom problemu. O trenutoj situaciji u zrenjaninskom Gerontološkom centru, medicinskom kadru i budućim planovima, razgovarali smo sa direktoricom te ustanove, Tanjom Živanov.
– Trenutna situacija u Gerontološkom centru Zrenjanin, kada je reč o zaposlenima, jeste zabrinjavajuća, ali nije alarmantna. U proteklih godinu dana napustilo nas je pet radnika, što medicinskih sestara, što negovateljica. Nažalost, one nisu jedine zaposlene koje napuštaju ustanovu, ali ja nemam dovoljno dobar argument da ih zadržim. Razlog njihovog odlaska, svakako jesu veće plate, i u tom segmentu sam potpuno nemoćna. Mogu samo da prenesem uverenje ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gospodina Zorana Đorđevića, da će od septembra biti bolje, da ćemo dobiti mogućnost da uposlimo nedostajaći kadar i da će plate u socijalnoj zaštiti biti uvećane. U ovom momentu, ne mogu ništa da preduzmem – započinje razgovor Tanja Živanov.
Glavni problem je taj što postoji potreba za radnicima, a zbog Uredbe o zabrani zapošljavanja iz septembra 2014. godine, ne postoji mogućnost novog zapošljavanja.
– Kada neko ode u penziju ili nas iz nekog drugog razloga napusti, neophodno je da dobijemo saglasnost od ministarstva, kako bi mogli da popunimo upražnjeno radno mesto i zaposlimo nove radnike. Uglavnom ga ne dobijemo ili dobijemo saglasnost da uposlimo jedno lice. Ovo je veoma težak posao i radnici rade više nego inače. Zaposleni koji su ostali, bukvalno su angažovani da rade duplo teži posao, a ne postoji mogućnost da im se taj rad vrednuje i plati. Vrlo je ozbiljna situacija i mislim da to mora na višem nivou, sistemski da se reši.
Za sada nema najave da će biti novih odlazaka, ali kako vreme prolazi, radnicima se otvaraju nove mogućnosti.
– Na početku godine pričala sam sa zaposlenima i zamolila ih da mi kažu da li planiraju da napuste ustanovu, kako bi mogli na vreme da apliciramo ministarstvu i ukažemo na taj problem, ali u tom momentu niko nije znao da će odlaziti. U međuvremenu se ukaže prilika i ljudi procene da je to bolja šansa za njih. I oni veoma rizikuju, ostavljaju svoju porodicu, odlaze u nepoznato, nisu 100 odsto sigurni da je to jako dobra i sigurna priča, osim finansijskog dela. U tom iskrenom razgovoru, kažu mi da im je žao što odlaze. To su dobri ljudi i kvalitetni dugogodišnji radnici ustanove, ali jednostavno ne mogu više finansijski da isprate potrebe svakodnevnog života.
Kada su u pitanju korisnici centra, direktorica Živanov tvrdi da oni za sada ni na koji način nisu uskraćeni zbog nedostatka radnika.
– Naši korisnici to ne osete. Funkcionisanje ustanove uređeno je procedurama i one moraju biti ispoštovane, tu nema dileme, niti opravdanja. Korisnici moraju tri puta dnevno da jedu, da se kupaju, da im se pruže socijalna i zdravstvena zaštita, higijena. I dalje su im na raspolaganju usluge vešeraja, frizera, pedikira, krojača, radna i fizikalna terapija. Trudimo se da im jesen života bude vesela. Mi smo tu pre svega zbog njih, ali mislim da je kolektiv već iscrpljen. Imamo zaposlene koji su dugo godina u Gerontološkom centru, neki od prvog radnog dana, i malo im nedostaje do penzije. Oni nemaju tu snagu i elan kao na početku radnog veka, a od njih se traži sada sve više. To je neki paradoks koji samo mogu da konstatujem.
KAPACITET POPUNJEN, PREDSTOJE GRAĐEVINSKI RADOVI
– Broj korisnika je sve veći, a postoji lista čekanja za koju, koliko god da se trudimo, ne možemo da nađemo pravo rešenje, jer se trudimo da svako mesto zaista bude adekvatno. Ne želimo samo da primimo nekoga na smeštaj, nego da korisnik ima optimalne uslove za dalji život i cimera koji mu u potpunosti odgovara. Na tome intenzivno radi kompletan stručni tim – kaže Tanja Živanov.
Proteklih godinu ipo dana pisani su projekti za koje su se čekale dozvole, lokacijski uslovi i ostalo.
– Sada je sve završeno i pravi je momenat da se aplicira. Aplicirali smo Pokrajinskom sekretarijatu za socijalni politiku, demografiju i ravnopravnost polova sa dva projekta, pa se nadam da ćemo dobiti finansije za rekonstrukciju trećeg sprata u C zgradi. Imamo projektno-tehničku dokumentaciju i za lift, rekonstrukciju B zgrade, izgradnju D zgrade i vešernice, ali problem je što trafo stanica ne može da podrži nove priključke. Moramo najpre da proširimo kapacitet trafo-stanice, pa tek onda da implementiramo projekte i realizujemo sve ostalo što smo planirali, kako bi uslovi za život naših korisnika i uslovi za rad zaposlenih bili još bolji.