Medalje sa Specijalne Olimpijade imaju poseban značaj i sjaj

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima je nedavno održana Specijlana Olimpijada na kojoj je učestovalo 7.500 sportisa iz 190 država. Srbija je imala 117 predstavnika, od kojih je osmoro bilo iz Zrenjanina. Gotovo svi naši sugrađani su se okitili nekim od odličja. Pojedini čak i sa više medalja. Za sportiste Specijalne Olimpijade organizovan je i prijem u gradskoj kući, gde su im uručeni pokloni. Svakom po bicikl. O tome ko je činio ekipu iz Zrenjanina, kakve su rezultate ostvarili i kakvi su planovi za naredni period za portal I love Zrenjanin govorili su Borislav Nuhanović, trener kluba “Hendi sport” i Anja Ostojić, partner sportista na Specijalnoj Olimpijadi.

Klub “Hendi sport” u Zrenjaninu osnovan je 2010. godine. To je najmlađi klub ove vrste kojih na teritoriji Srbije ima 12. Osim u našem gradu nalaze se još i u Novom Sadu, Pančevu, Jabuci, Beogradu, Čačku, Kragujevcu, Kruševcu, Nišu, Leskovcu, Vranju i Pirotu. Svi zajedno funkcionišu u sistemu Specijalne Olimpijade.

„Specijalna Olimpijada ima osam sportova. Ja radim svih osam sa našim članovima koji su isključivo sa teritorije grada Zrenjanina. Reč je o deci iz škole 9. maj. Sportovi koji su u specijalnoj olimpijadi su: plivanje, stoni tenis, odbojka, košarka, fudbal, atletika, boćanje i odbojka na pesku. Klub ima od 30 do 40 članova, sve zavisi od toga koliko dugo neko želi da trenira i da se takmiči. U Specijalnoj Olimpijadi nema ograničenja u godinama. Mogu da se takmiče i starija lica koja osećaju da su sposobna za te napore“, objašnjava Borislav Nuhanović, trener kluba „Hendi sport“.

Osnivanje kluba „Hendi sport“

„Kako je nastao naš klub? Udruženje Suncokret koje je osnovano nešto ranije od našeg kluba, svake godine pravi mini olimpijade. One su dosta posećene i obično su tu deca iz 10-ak udruženja Vojvodine. Prve godine su me pozvali da im smislim poligone i da budem sudija. Do današnjeg dana ja sam sa njima. Nedugo zatim Simo Salapura je  osnovao klub „Hendi sport“, koji se kasnije polako razvijao. Ja sam razmišljao ako nekom treba da poklonim svoje slobodno vreme, onda su to zasigurno deca kluba „Hendi sport“. Sada smo već prepoznatljivi i imamo svoju dobru infrastrukturu. Mi ne tražimo neke ekstra sportiste, niti je ovde reč o vrhunskom sportu. Tražimo da deca poštuju jedni druge, da se međusobno druže, da postoji pozitivna energija i onda dolazi do putovanja na takmčenja i postizanja značajnih rezultata“, dodaje naš sagovornik.

Lična karta ekipe iz Zrenjanina na Specijalnoj Olimpijadi

Ekipu iz Zrenjanina činilo je osam sportista i njihov trener.

„Filip Bartole je 1990. godište. Takmiči se 5 godina. Njegova najveća ljubav je fudbal. Pliva jako dobro, ima puno medalja za plivanje. Fizički i motorički je dobro spreman, pa učestvuje i na trkama. Njegova majka mi je rekla da zna da skija, pa se nadamo da će on naći mesto u timu Srbije za sledeće zimske olimpijske igre.

Jovana Rakić je devojka koja je od skoro u timu, dve godine se takmiči. Ona ima 18 godina. Svestrana je. Igra ženski fudbal, a pripremali smo je i za odbojku za ovo takmičenje i mislim da se potvrdilo da smo to dobro uradli.

Olga Ramadani ima 21 godinu. Do sada je igrala fudbal, takmičila se u boćanju. Ona je na našem prvom državnom prvenstvu u boćanju osvojila srebro pre dve godine. Ona se za naš klub takmiči već 4 godine“, objašnjava Nuhanović.

„Ivan Živkov je takmičar koji se dugo takmiči kod nas. Sigurno 7-8 godina. Učestvovao je na prošlim Olimpijskim igrama u Americi i tada je osvojio dve medalje. Ima 25 godina. Odrastao je u Tarašu u devetočlanoj porodici.

Valentina Manojlov ima 25 godina i isto je učestvovala na prošloj Olimpijadi u Americi. Tada je, takođe, ostvojila dve medalje. Ona je dete iz izuzetno dobre hraniteljske porodice.

Vesna Kovačev ima 27 godina. Od osnivanja Hendi sporta je takmičar našeg kluba. Ovo joj je bilo prvo veliko takmičenje. Osvojila je medalju sa štafetom. Nije imala sreće u bacanju kugle, bila je četvrta. Na trci na 100 metara je bila peta.

Anja Ostojić je dugo kod nas. Ona je unififed partner. Igra košarku, fudbal, odbojku koja je inače bila njen sport i boćala je.

Jovan Pavić ima 24 godine i on je dugo u timu kao partner. Isključivo igra odbojku“, dodaje naš sagovornik.

Gotovo svi Zrenjaninci se vratili sa medaljama

Sa Olimpijade u Ujedinjenim Arapskim Emiratima sa koje se ova ekipa vratila pre nekoliko dana, u Zrenjanin su stigle i medalje.

„Filip Bartole je trčao na 100, 200 metara i štafetu, zatim Valentina Manojlov je trčala 400 metara, štafetu i učestvovala na takmičenju skok u dalj. Vesna Kovačev je trčala 100 metara, štafetu i bacala kuglu. Ivan Živkov je trčao 400, 800 metara i štafetu. Atletska ekipa je osvojila četiri odličja. Filip je uzeo zlato na 100 i srebro na 200 metara. Ivan je osvojio bronzu medalju na 800 metara. Štafeta je osvojila srebro. Ženska odbojkaška ekipa – unified koju su činile Olga Ramadani, Jovana Rakić i njihova partnerka Anja Ostojić je osvojila bronzu. Na žalost muška odbojkaška ekipa u kojoj je bio Jovan Pavić nije uspela da dođe do odličja na ovom takmičenju“, objašnjava Nuhanović.

Trener ove ekipe je po zanimanju profesor fizičkog vaspitanja.

„Na moju žalost ili na sreću nikada nisam radio u školi. To je hendikep kada je reč o hendi sportu, jer gro mojih kolega radi u specijalnim školama i tako su i došli do osnivanja klubova pri školi. Lakše im je, jer poznaju decu. Ja radim u javnoj ustanovi Sportski objekti i moja jača strana je što imam resurse tj. salu, terene, bazen na raspolaganju. Do takmičara dolazimo tako što pravimo roditeljske sastanke, pričamo o klubu, o sportu, treninzima. Moram da kažem da nam je poslednjih godina, od kada smo se malo bolje upoznali, škola 9. maj jako puno izašla u susret. Deca su upoznala klub, vide šta radimo, uspehe koje ostvarujemo“, kaže naš sagovornik.

Anja Ostojić nesebično pomaže sportistima kluba „Hendi sport“

Anja Ostojić se odbojkom aktivno bavila 10 godina, nakon čega je počela da trenira sa članovima „Hendi sporta“.

„Kada sam prestala da se bavim klupskom odbojkom trener, koji je mamin kolega sa posla, me je pozvao da dođem da igram fudbal sa Specijalnom Olimpijadom. To mi je bilo prvo takmičenje. U Specijalnoj Olimpijadi sam već pet godina, ako ne i više. Učestvovala sam na mnogim takmičenjima iz svih sportova. Igrala sam i odbojku, fudbal, košarku i boćala sam“, počinje priču Anja Ostojić, učenica četvrtog razreda ETŠ „Jovan Trajković“, smer poslovni administrator.

„Prvih godinu dana kada sam se uključila u Specijalnu Olimpijadu mi je sve bilo čudno. Ipak, mi je trebalo vremena da se navinknem na nove okolnosti. Na sreću, imala sam priliku da sa decom iz „Hendi sporta“ odem na Kopaonik na sedam dana. Tih sedam dana je u potpunosti promenilo moja osećanja prema njima i videla sam da je to nešto što ja stvarno volim. Zaista volim da pomognem toj deci da budu bar jednako srećna kao i ja, ako ne i više. Ta deca meni pomažu da se osećam prihvaćenom i srećnom. Isto tako i njima je potrebno da budu prihvaćeni od okoline. Mnogo volim ovo što radim i radiću to dokle god budem imala prilike i mogućnosti za to“, dodaje naša sagovornica.

„Mi smo tu da bi se hendi sportisti osećali prihaćenim u društvu“

Zadatak partnera na Specijalnoj Olimpijadi jeste da pomogne takmičarima u igri.

„Što se tiče odbojkaških pravila na Specijalnoj Olimpijadi, ona su ista kao i kod redovne odbojke. Međutim, u terenu moraju da budu tri sportistkinje i tri partnera. Ja sam partner, dok su sportisti deca iz specijalne škole. Cilj ove Olimpijade i unififed sportova jeste da svaki sportista mora da ima svog partnera iz redovne škole, kako bi se oni uključili u svakodnevne aktivnosti. Mi smo im pomoć i mi ih usmeravamo kako i šta treba da rade. Govorimo im na terenu gde treba da stanu, kako treba da odigraju. Kažemo im kad je treća lopta i kada treba da je prebace preko mreže“, objašnjava Anja.

U diviziji u kojoj je igrala Srbija bilo je šest ekipa.

„Borili smo se protiv Rusije, Bocvane, Kenije, Perua i Jamajke. Na žalost, u polufinalu smo izgubili od Rusije. Naše dve igračice su se bile povredile. Odbojkašku ekipu su činile devojke iz Beograda i Zrenjaina. Devojke iz Beograda nisam znala sem sa priprema. Dve devojke iz Zrenjanina sam odlično znala, jer sam ih ja pripremala. I one su bile jedne od boljih sportistkinja na takmičenju“, kaže naša sagovornica.

Specijlana Olimpijada uvek stavlja izazove pred trenere

Zbog specifičnih uslova koji su bili propisani za ovogodišnju Specijalnu Olimpijadu nije bilo lako oformiti ekipu za odbojku.

„U Specijalnoj Olimpijadi važi pravilo da direktori kancelarija odlučuju koji sport vodi koji trener. Glavni trener za ove olimpijske igre za atletiku sam bio ja, a za odbojku je bila moja koleginica iz Beograda. Još dve koleginice su bile pomoćni treneri. Trener je taj koji bira ekipu. Koleginica iz Beograda je imala problem sa takmičarima. Svake olimpijske igre imaju neku specifičnost. To je zadatak trenerima da se više angažuju i da pronalaze nove takmičare. Ovoga puta ta specifičnost je bila u tome što je u unififed ekipi razlika između najstarijeg i najmlađeg člana mogla da bude maksimalno 5 godina“, objašnjava Nuhanović.

„Znači ograničenja u starosti nema, ali je ograničenje bilo da među devojkama razlika ne sme da bude više od 5 godina. Tako ste mogli da imate ekipu takmičara uzrasta od 20 do 25 godina ili od 40 do 45 godina… Zbog toga što koleginica nije mogla da sastavi takvu ekipu tražila je pomoć od nas iz Zrenjanina. I ja sam odmah na to pristao jer je to bila šansa da više naše dece ode na olimpijadu. A inače su naše odbojkašice odlične. Slična situacija je bila i sa Jovanom koji je bio podrška odbojkaškom timu“, dodaje naš sagovornik.

Ovogodišnja ekipa iz Zrenjanina brojnija nego ekipa koja je bila u Americi

Na prethodnoj olimpijadi u Americi Zrenjanin je imao četiri takmičara i trenera. Ovoga puta broj takmičara se duplirao.

„Ubeđen sam da je Specijalna Olimpijada nešto što bi jedno dete iz naše sredine trebalo da doživi. Većina naše dece je iz porodica koje nemaju ekonomske mogućnosti da im priušte treninge i takva putovanja koje imaju sa nama. Naš klub nema članarinu. Od prvog dana želimo da im mi nešto pružimo. Mnogi naši članovi su prvi put putovali sa nama. Većina naših građana ne može sebi da priušti putovanje u Ameriku ili Ujedinjene Arapske Emirate, a naši članovi su to doživeli zahvaljujući Specijalnoj Olimpijadi. Možete samo da zamislite šta to znači za njih“, kaže trener „Hendi sporta“.

Medalja sa Specijalne Olimpijade ima poseban sjaj

„Posle ovakvog iskustva u Abu Dabiju sigurna sam da ću nastaviti da se bavim ovim. Sutra kad odem na fakultet, kad god budem imala prilike pomagaću našim sportistima za Specijalnu Olimpijadu. Inače, planiram da upišem grafički dizajn u Nemačkoj. Dok sam trenirala redovno odbojku išla sam na takmičenja. Moja škola je bila prvak države na takmičenju. Osvajala sam mnoge medalje na turnirima. Sa Specijalne Olimpijade, takođe, imam mnogo medalja. Ne mogu ni da ih prebrojim. Ne znam koliko puta se samo desilo da nismo osvojili neko od prva tri mesta. Mislim da je pobeda ovde mnogo značajnija, nego u redovnom sportu. Ja sam srećna kad dobijem medalju, ali moja sreća ne može da se poredi sa njihovom. Meni je to samo još jedno u nizu priznanje, a njima je to, ipak, nešto posebno i nešto jako važno u njihovom životu“, kaže Anja Ostojić.

„Važno je učestvovati, ali je za hendi sport važna i medalja“

„Parola „važno je učestovati“ je bitna, ali je, takođe, važno da se osvoji i neka medalja. Jer ta sreća kad neko od te dece osvoji medalju to nije samo za nas satisfakcija, već je to nešto što ne može da se opiše šta njima znači. I onda je to podsticaj da se i mi još više trudimo da na svakom sledećem takmičenju naši sportisti budu što bolji. Moje zadovoljstvo na ovoj olimpijadi je bilo jedno od najvećih zaista. Ja sam to pisao i svojoj supruzi u poruci kada smo uzeli drugu ili treću medalju. Veselje koje je bilo na stadionu neću nikada zaboraviti. To je bio jedan od mojih najsrećnijih trenutaka u životu. Još kada sam čuo da su devojke uzele bronzu, ne mogu da vam opišem kako mi je bilo. Svaka olimpijska medalja je nešto posebno za sportistu“, zaključuje Borislav Nuhanović.

Sledeća Specijalna Olimpijada se održava za četiri godine u Berlinu. Želja trenera i sportista je da i tada ekipa iz Zrenjanina bude brojna i uspešna, ako ne i više, bar kao i na upravo završenoj olimpijadi.