Maša Dulović: Od kada znam za sebe misli i osećanja iskazujem bojama ili crtežima

Maša Dulović je rođena 25. aprila 1998. godine u Zrenjaninu. Detinjstvo je provela u Lazarevu. Osnovno obrazovanje stekla je u OŠ “Slavko Rodić” u rodnom selu, gde je i otkrila talenat za slikanje. Dve godine je pohađala časove slikanja u privatnoj školi “Lingua educo”. Obrazovanje nastavlja u Zrenjaninskoj gimnaziji, gde dalje razvija svoje umetničke sklonosti. U tom periodu ljubavi prema likovnoj umetnosti pridružila se i ljubav prema fotografiji. I u ovoj sferi Maša pokušava da se izrazi, prenoseći svoje viđenje sveta kroz trenutak svetlopisa. Nakon srednje škole, upisala je Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu, smer Odevni inženjering. Reč je o smeru koji joj pruža mogućnosti da svoje umetničke sklonosti izrazi i kroz modne kreacije. I to uglavnom odeće sa etno motivima. A to je ono što je posebno ispunjava zadovoljstvom. U skorije vreme interesuje je i video zapis kroz prikaz raznovrsnih motiva iz svakodnevnog života i tehnika Računarske grafike.

Kada ste, kako i zašto počeli da slikate?

Interesovanje za umetnost postoji oduvek. U osnovnoj školi sam dve godine išla na časove slikanja u sklopu školice “Lingua educo”, dok nije prestala sa radom. Kad god sam imala slobodnog vremena volela sam svoje misli i osećanja da iskazujem bojama ili crtežima i to na svemu što mi je priruci – papir, drvo, kamen, komoda ili pak bakin telefonski imenik.

Šta najviše  volite, a šta najčešće slikate?

Još uvek nisam sigurna da li se nisam pronašla u nečemu konkretnom ili se zaista pronalazim u svemu. Jer volim da slikam sve. Od potreta, pejzaža do apstraktnih radova. U suštini, radim onako kako se osećam.

Koje tehnike slikanja radite?

Uglavnom akril. To je nešto što mi najviše odgovara, mada me je u poslednje vreme jako privukla ideja o prirodnim pigmentima. Sada sam u fazi pronalaženja pigmenata u svom okruženju koje ću kasnije pretvoriti u uljane boje za svoje potrebe.

Ljudi najčešće traže pejzaže i portrete na osnovu fotografija

Koliko ste do sada imali izložbi?

Izlagala sam radove u izložbenom holu OŠ “Slavko Rodić” u Lazarevu, u Kulturnom centru u Lazarevu u sklopu manifestacije “Noć muzeja” i u Kulturnom centru Zrenjanin u okviru izložbe amaterskih slikara iz Lazareva.

Koliko Vam je vremena potrebno da naslikate jednu sliku?

Zavisi šta je motiv i na kolikom platnu radim. Ali uglavnom volim da završim ono što započnem što pre mogu.

Gde nalazite inspiraciju za Vaše radove?

Sve me inspiriše. Ja volim da kažem: “Ako nisi očaran ili oduševljen nečim većinu svog vremena, onda ne obraćaš dovoljno pažnje.” Ja zaista uživam u sitnicama i inspiraciju nalazim u svakodnevnim stvarima koje nas okružuju. Volim vreme da provodim u prirodi, ona me najviše ispunjava i nadahnjuje.

Da li radite slike po porudžbini i ako da, šta ljudi najčešće traže?

Radim slike po porudžbini, ali je to uglavnom moja dobra volja i poklon bliskim osobama. Traže pejzaže i portrete na osnovu fotografija.

Kreiranje odeće sa etno motivima

Osim što slikate Vi i dizajnirate odeću u etno stilu. Koliko su ove dve vrste umetnosti povezane?

Još dok sam bila mala sa mamom sam redovno išla u udruženje žena u Lazarevu, gde sam naučila mnogo toga. Od dekupaža, šivenja, veza do pletenja na razboju. Tada sam shvatila da se umetnost provlači kroz sve što radim. Zavolela sam umetnost i na taj način, ne samo na papiru.

Kako izgleda dizajnirati odeću u etno stilu u današnje vreme? Koliko je to zaista etno, a koliko prilagođeno potrebama savremenog čoveka?

Ja sam neko ko ne prati modne trendove, već žudi za lepotom i elegancijom ranijih godina, vekova. Privlači me istorija kostima i volela bih jednog dana da postanem kostimograf. Moje kreacije su, za sada, ipak kombinacija savremene odeće sa etno motivima. Trudim se da svojim vršnjacima približim lepotu nošnje našeg naroda, kroz vezene etno detalje ukombinovane sa donekle savremenim odevnim predmetima.

Znaju li, po Vašem mišljenju, ljudi da cene ručni rad?

Uvek će postojati ljudi koji će ceniti vaše ideje, trud i utrošeno vreme.

Gde mogu da se vide vaši radovi?

S obzirom na to da ja već sigurno skoro 5 godina ne koristim društvene mreže nigde nisam objavljivala svoje radove. Radila sam za svoju dušu i sebi bliske osobe. Sada sam se odlučila za veliki korak i otvorila svoj You tube kanal, na kojem  planiram u budućnosti da pokažem sva svoja zanimanja i projekte.

Uz dizajn etno odeće Maša je počela da se interesuje i za grafički dizajn

Kakva je za Vas bila godina koju smo ispratili? Da li ste, zbog karantina, mera imali više vremena za slikanje, dizajniranje etno odeće, grafički dizajn? Ili ste manje radili, jer niste imali prilike gde da izlažete svoje radove?

Prošla godina je svakako bila teška za sve nas. Bili smo primorani da radimo i učimo od kuće, za kompjuterom, tako da sam projekte za fakultet morala da crtam preko računara. To, inače, ne bih radila. Ali eto iz cele ove situacije rodila se još jedna zainteresovanost – grafički dizajn. Osetila sam i moć crtanja preko grafičke table što mi je na neki način otvorilo neke nove vidike.

Počeli ste da se bavite i video produkcijom. Šta tačno radite, zbog čega ste se na to odlučili i koliko Vas to ispunjava?

Uvek me je fasciniralo ljudsko oko i mogućnost da pretvorim u fotografiju nešto baš  onako kako ja vidim. Završila sam kurs fotografije da bih saznala što više o tome. Nakon toga se rodila i ljubav prema videu. Jeste da slika govori više od hiljadu reči, ali video ipak prenosi više informacija i pravu emociju.

Kakvi su Vam planovi za budućnost?

Ne volim mnogo da planiram već radim po osećaju. Ali neke želje za budućnost su mi da ove godine diplomiram i nađem posao koji će mi dozvoljavati život u priodi, iskazivanje kreativnosti i ono što je u današnje vreme luksuz, a to je sloboda.

Fotografije ustupila Maša Dulović