Sve je počelo kada sam imala više slobodnog vremena i kada sam poželela da ,,uposlim ruke’’. Pravila sam čestitke, obeleživače za knjige… Međutim, jednom sam videla ogrlicu koju sam poželela da kupim, a onda pomislila – zašto je ne bih napravila? Tako je sve krenulo, kaže Marija Savić, psiholog koji se od zahtevnog posla odmara kreativnim hobijem.
Kao psiholog već niz godina radi u struci u osnovnoj školi. Susreće se sa problemima naših najmlađih. Nisu to uvek bezazlene ,,dečije muke’’.
-Tako je. Počev od dečijih nestašluka, do problema svojstvenih za period puberteta. Skoro svi značajniji problemi rešavaju se u saradnji sa timom za zaštitu učenika od nasilja, koji sa mnom sarađuje vrlo profesionalno i odgovorno. Živimo u vremenu punom iskušenja sa svih strana, stoga i deca nose breme ovog vremena. Međutim, porodica je veoma bitna. Porodica je osnova i oslonac za razvoj jednog zdravog deteta.Važno je da roditelji otvoreno razgovaraju sa svojom decom o problemima, i važno je da deca steknu poverenje svojih roditelja.
Treba uvek biti na visini zadatka, naći način da se priđe detetu, učiniti da se ono otvori. To su tajne struke, ali je nošenje sa problemima dugih ljudi i pomaganje da ih prevaziđu, teško. Interesovalo nas je iscrpljuje li to i profesionalca.
-Svakom detetu je potrebno prići na drugačiji način, u zavisnosti od problema i u skladu sa njegovim karakterom. Svakako da bavljenje dečijim problemima utiče na mene. Oni ostaju tu, nekad se i nakon posla misli o njima, jer su deca bitna karika u razvoju društva i u interesu je svih nas da im pomognemo da se razviju na pravi način.
Pitali smo Mariju kako se opušta, da li ima neki hobi, i šta je to.
-Razonodim se uz muziku, dobru knjigu, na fitnesu, u šetnji. A pravim i ogrlice, to mi je na neki način hobi. Sve je počelo kada sam imala više slobodnog vremena i kada sam poželela da ,,uposlim ruke’’. Pravila sam čestitke, obeleživače za knjige… Međutim, jednom sam videla ogrlicu koju sam poželela da kupim, a onda pomislila – zašto je ne bih napravila? Tako je sve krenulo. Ogrlice pravim od najrazličitijih materijala, perli, privezaka, školjkica, dugmića, traka. Sve što mi se svidi, dolazi u obzir. Pravim ih isključivo u naletu ideja, ne osmišljavam unapred dizajn ogrlice, pa je svaki komad iznenađenje i za mene.
-Prvo sam pravila za sebe, ali mnogima se svidelo to što nosim, pa su tražili i ogrlice za sebe. Pošto se kolekcija nakita vremenom baš uvećala, otvorila sam i stranicu na društvenim mrežama, tu su sve prikazane i mogu se i naručiti željeni komadi mojih ogrlica, završila je naš razgovor Marija Savić, psiholog i dizajner nakita.