Legenda o „deda Jockovom parku“ i „krivom drvetu ljubavi“

„Deda Jockov park“ u Žitištu ima tradiciju dugu preko 200 godina. Iako se njegov izgled tokom godina znatno promenio, još uvek postoje obeležja koja jasno podsećaju na period u kom je nastao. Park je i danas veoma atraktivan i jednako privlači meštane i turiste.

Predanja kažu da je park podigao plemić Antal Kiš, davne 1815. godine. Posvetio mu je prostor od 9 katastarskih jutara, odnosno oko 5 hektara. Prema predanjima i pričama, park je simbol posvećen Antalovoj neostvarenoj, nesrećnoj ljubavi. Zasađeno je drveće hrasta, graba, drena i lipa. Park su slikovito obogatile niske mesečarske ruže puzavice, prelepog mirisa. Najlepši ukras parka, činili su drvoredi jorgovana duž staza, koji su zasađeni tako da pokazuju veličinu plemićevih emocija. Tada je park poneo naziv „Jorgovanski“. Krasilo ga je i devet statua koje su predstavljale ženske likove iz doba antike, veštačko brdo sa kulom na vrhu, kao i pompezna kapija na ulazu. Bio je, dodaju meštani, najlepši park u Banatu tog doba. U vlasništvu porodice Kiš ostaje do 1899. godine, kada ga je opština otkupila od porodice. Pretpostavke su da je današnje ime dobio po osobi koja je vodila računa o njemu, čuvaru, deda Jocku.

Danas je površina parka nešto manja od originalne, i iznosi 4 hektara. Postoje mnogi problemi vezani za održavanje vegetacije, drveća i cveća. Danas su zastupljeni hrast lužnjak, poljski i crni jasen, divlji kesten, beli i rozi bagrem, sispadle, rogač, safora, glog, sibirski brest i gledičija. Na pojedinim mestima mogu se pronaći veoma retka i stara stabla koja predstavljaju prirodnu atrakciju. To su pojedinačni primerci visećih kalemljenih jasenova, i simbol parka, takozvano „krivo drvo“.

„Krivo drvo“ je po poreklu žbun, pripada takozvanoj vrsti „maklura“, koja vremenom dobija drvenastu formaciju i poprima izgled drveta. Neobičnog i nepravilnog oblika, ovo drvo se izvija i spaja se sa susednim drvećem, te se stvara vizuelni utisak da ih zapravo obgrljuje. Nazivaju ga i „drvo ljubavi“ , jer je zbog svog oblika oduvek privlačilo parove da borave u njegovoj blizini. Često se i formiraju šale u vezi drveta, pa se tako smatra da ako veza jednog para uspe, onda je to drvo ljubavi, a ukoliko se par rastane, onda je za rastanak krivo drvo.

Park je ujedno i omiljeno mesto za noćni izlazak. U njemu se nalazio ugostiteljski objekat „Kozara“ sa otvorenom baštom, odakle se širila muzika, a jedno je vreme postojala i kuglana. Tu je bio centar društvenog života za malo stariju publiku. Devedesetih godina objekat „Kozara“ je srušen. Pre otprilike 15 godina, ponovo je izgrađen nov, po nacrtima kakav je nekada bio. Sada nosi ime „Park“ i centar je noćnog života mlađih populacija, pogotovo kada su nastupi muzičara aktuelni, najviše u letnjem periodu. Napravljen je i kutak za one najmlađe, dečije igralište sa ljuljaškama, klackalicama i toboganima.

U planu je revitalizacija „Deda Jockovog parka“ i njegovo stavljanje pod zaštitu države. Iako je sada delimično modernizovan, misterije i priče iz prošlosti i dalje se kriju između njegovih stabala, a pojedini delovi parka i dalje podsećaju na neko prošlo doba i na neostvarenu ljubav Antala Kiša.

U parku se nalazi i Orlova kula – legendu o njoj pročitajte OVDE