Jedinstvena ideja Tatjane Martiščenko – ljuljaške za decu i odrasle

Pokrenuti sopstveni posao nije lako. Pogotovo ako to što želite da radite nema veze sa onim za šta ste se školovali. Upravo u ovu avanturu upustila se Zrenjaninka po rođenju Tatjana Martiščenko. Tatjana je rođena 1979. godine u gradu na Begeju, gde je i odrasla. Trenutno živi u Sremskim Karlovcima. Po zanimanju je farmaceutski tehničar, a ima i diplomu menadžera. Od skoro ne radi u struci. Kada je rodila sina Maksima rešila je da preokrene u potpunosti svoj život. Maksim joj je, objašnjava, i bio inspiracija za ljuljaške koje je počela ručno da izrađuje. O tome kako je došla na ideju da pokrene sopstveni biznis, zašto se odlučila za ljuljaške i kako ljudi reaguju na njih razgovarali samo sa Tatjanom Martiščenko.

Rođenje deteta, samo po sebi, za većinu „novopečenih“ roditelja znači promenu navika i potpunu reorganizaciju života. Za Tatjanu Martiščenko njen sin Maksim bio je inspiracija za pokretanje sopstvenog biznisa.

„Ideju da pravim ljuljaške sam dobila kada se rodio Maksim i kada sam improvizovala prvu ljuljašku od auto sedišta u kojoj smo ga uspavljivali. Ideja se razvijala i od te improvizacije došla sam do prvog modela, a posle su se samo nizale ostale. Dugo mi je trebalo da razvijem ideju i sprovedem je u delo jer sam uporedo imala drugi posao. Sve je krenulo brže kada sam se fokusirala samo na ovo. Ove ljuljaške su jedinstvene zato što su rađene kao sobne ljuljaške namenjene unutrašnjoj upotrebi, ali naravno ima ih i za spolja. Napravljene su od platna, drveta i kanapa. Namenjene su svim uzrastima. Ima kolevki, ljuljaški za bebe, za decu, za tinejdžere i za odrasle. A ima i varijanti za blizance, znači duple ljuljaške. Svi na njih reaguju podjednako. Svima su interesantne i jako udobne”, počinje priču Tatjana Martiščenko.

Ručno rađene ljuljaške za zatvorene prostore

Ljuljaške koje pravi ova rođena Zranjaninka su ručno rađene.

“Ljuljaške se prave od čvrstih i udobnih materijala, sintetičkog konca, kvaliternog drveta i jakih kanapa. Materijali koje koristim su kvalitetni i jako izdržljivi. Zbog toga i garantujem za njihovu bezbednost. Sertifikati za bezbednost su potrebni za zvanične institucije i trenutno sam u procesu dobijanja  atesta za sve ljuljaške. One se montiraju jednostavno o čeličnu kuku na plafonu ili drvenoj gredi. Sve što je potrebno dobija se uz ljuljašku tako da je na korisniku samo da probuši odgovarajuću rupu na željenom mestu i montira sve što dobije”, objašnjava naša sagovornica.

Za izradu ljuljaške Tatjani je, u zavisnosti od modela, potrebno od jednog do nekoliko dana.

“Ljuljaške uglavnom radim po porudžbini, ali ako imam neke dobre ideje za modele, onda ih pravim po sopstvenom nahođenju i nudim ljudima. Takođe, dajem ljudima slobodu da biraju boju i dezen kako bi ljuljašku uklopili u svoj enterijer. Naravno, otvorena sam za sugestije kako bismo korisnici i ja zajedno lakše i brže pronašli željenu kombinaciju. Ljuljaške se trenutno mogu videti kod mene u kući. Moram da kažem da ljudi neretko dolaze da ih probaju i vide. Tada se na licu mesta odmah dogovaramo o dezenima. Do sada sam ljuljaške izlagala samo na novogodišnjem NS Marketu jer sam sa radom startovala krajem prošle godine. Imam planove za dalja izlaganja, jer je ljudima potrebno da vide i opipaju to što im nudim. Već  7. marta ću ponovo biti na NS Marketu u Novom Sadu, pa će ljudi biti u prilici i tu da vide i isprobaju ljuljaške”, kaže Martiščenko.

Ulazak u biznis bez početnog kapitala

“Za sada još nisam zaštitila svoj izum, niti sam razmišljala o tome, ali svakako da bi trebalo to da uradim. Do sada nisam koristila nikakve podsticaje, niti kredite banka. Trenutno sam u procesu za dobijanje subvencija za samozapošljavanje. Ja sam mesecima ulagala po malo u ovaj posao. Nikakav početni kapital na gomili nisam imala. Zato mi je i trebalo toliko dugo da razvijem posao. Verujem da od ovoga može da se živi, ali kao i u svakom poslu potrebno je da prođe vreme i da se nameste sve kockice. Ljudi kupuju ove ljuljaške jer su one lepe i korisne. Najviše ih kupuju roditelji, ali i rođaci za poklone mališanima. Javljaju se vrtići i igraonice jer je i za njih ovo posebno interesantno”, dodaje naša sagovornica.

Ljuljaške za sve generacije i sve prilike

U zavisnosti od modela ove ljuljaške koštaju od 2.000 do 20.000 dinara.

“Tek sam otvorila internet prodavnicu za prodaju u inostranstvu i planiram da poradim na tome u narednom periodu. Interesovanja ima, ali i za to su potrebni fokus i vreme”, kaže Martiščenko.

Tatjana nam otkriva da ona i Maksim svakodnevno koriste sve ljuljaške koje imaju okačene u kući.

“Veliku ljuljašku koristimo za odmor, srednju za ispijanje kafe, a Maksim njegovu manju u igri. Prijatelji, takođe, vole da provode vreme u ljuljaškama. Ne znam da li dolaze samo da bi se odmorili u njima, ali definitivno je da uživaju kada se tu ljuljuškaju. Na moje ljuljaške lično gledam kao na deo nameštaja sa dušom. One su toliko lepe, raznobojne, pozitivne, nesvakidašnje i oplemenjuju prostor. Svakako su jako korisne i izazivaju smeh i pozitivnu energiju svuda oko njih jer smiruju uplakano i uznemireno dete ili bebu, a odraslog čoveka dovode do stanja spokoja. To se već pokazalo u praksi”, objašnjava naša sagovornica.

“Postoje ljudi koji prepoznaju vrednost ručne izrade i koji cene vreme i trud koji su uloženi u njega. Problem što se više ne kupuju rukotvorine je možda pre u lošoj ekonomskoj situaciji u našoj zemlji. U vremenu konzumerizma svakakvi lošiji proizvodi su jeftiniji i pristupačniji. Imam puno planova za naredni period, a malo vremena. U planu su i novi modeli za spolja, kako za decu tako i za odrasle. Uveravam da će i oni biti jako interesantni”, zaključuje na kraju razgovora Tatjana Martiščenko.

Ljuljanje uvek podseća i vraća u detinjstvo. Većina nas je na ljuljaške išla u parkove ili na dečija igrališta. Sa ovim jedinstvenim i inovativnim ljuljaškama koje pravi naša nekadašnja sugrađanka u detinjstvo je moguće vratiti se i u kući ili stanu.

Foto: lična arhiva Tatjane Martiščenko