Radni dan Zoltanu Budaiu na njegovom salašu kao verovatno i na bilo kom drugom ovakvom imanju počinje ranom zorom, u 6 sati.
Nakon prve jutarnje kafe, nahrani stoku ili kako bi naši stari lepše rekli „blago“, a tu spadaju krave, ovce, svinje, razna perad, jedna kobila i društvo sa posebnim položajem, četovoro magaradi. Nakon toga većina četvoronožaca razmili se po paši da bi se s prvim mrakom nepogrešivo vratili, svako na svoje mesto.
– Moj radni dan praktično traje 24 sata. Ovaj posao može da radi samo ko voli i razume. Ne možeš ga raditi samo da bi nešto radio, a ja ga volim i radim od malih nogu – kaže Zoltan.
Sudbina ovakvih i sličnih objekata odnosno uzgoj stoke je delatnost koja trenutno nema ekonomsku isplativost ili je ona veoma mala. – Smatram da je uz sve teškoće ovakav način života ipak privilegija. Uz životinje koje gajiš s ljubavlju i naročito uz ljubimce kao što su magarci jednostavno zaboraviš na sve probleme – ukratko nam je objasnio gospodin Budai, a mi smo da bi dočarali deo života na salašu proveli sa njim ceo jedan dan i pripremili ovu video priču.
