Hladnjača za odlaganje uginulih životinja, koja je pre četiri godine nabavljena u Zrenjaninu, u velikoj meri je rešila problem uklanjanja leševa životinja. Pogotovo krupne stoke, kao što su goveda i svinje. Međutim, to ne znači da se uginule životinje ne mogu i dalje naći po ataru. Naprotiv. U poslednja tri meseca savesni građani su MZ Veljko Vlahović dva puta prijavili da su na putu između Zrenjanina i Aradca bačeni leševi svinja. Kako se pravilno odlažu uginule životinje i zašto je važno da se one ne ostavljaju u prirodi proveravali smo u JKP “Čistoća i zelenilo”, u čijoj je nadležnosti zoohigijenska služba.
Najveća briga vlasnika životinja jeste da one budu zdrave. Međutim, bolesti i uginuća se dešavaju. I tada je važno da se leševi životinja uklone na najbezbedniji način po zdravlje ljudi i uz zaštitu životne sredine. Na žalost, pojedini sugrađani ne razmišljaju koliko štetu mogu da izazovu bacajući leševe životinja u atar.
„Leševi uginulih životinja najčešće mogu da se nađu na putu prema Aradcu u jednoj šumici. To je skrovito mesto pa nesavesni građani noću, kad ih niko ne vidi, to tamo odnesu i ostave. U poslednja tri meseca tamo su bile bačene dve uginule svinje i to baš velike. Nalazili smo i leševe manjih životinja kao što su psi, mačke, kokoške, pilići“, kaže Marija Janković, sekretar MZ Veljko Vlahović.
Savesni građani prijavljuju kada vide uginulu životinju u prirodi
„Srećom, još uvek ima savesnih građana koji kada primete nešto što nije u redu dođu u MZ i prijave to. Inače, ja ne bih mogla da znam gde se leševi sve nalaze. Ja to prijavljujem i komunalnoj inspekciji i službi Zoohigijene koja je zadužena za uklanjanje. Oni izlaze na teren svojim vozilom i uklanjaju te leševe i propisno ih skladište i uništavaju. Imali smo i nekoliko slučajeva da smo nalazili žive piliće koji su se tek izlegli, bačene u kontejnere za komunalni otpad. Građanima svašta pada na pamet. U vreme klanja svinja nalazimo i iznutrice bačene u kontejenere ili po ataru. Ljudi ne razmišljaju da svoje đubre na taj način nose ispred tuđe kuće i tuđe zgrade. Da na taj način zagađuju životnu sredinu i ugrožavaju bezbednost ljudi, jer je to sve izvor zaraze“, dodaje naša sagovornica.
Hladnjača za odlaganje uginulih životinja u Zrenjaninu ima kapacitet 10 tona
U JKP „Čistoća i zelenilo“ proveravali smo da li i koliko građani leševe uginulih životinja odlažu u hladnjaču koja je za to namenjena.
„U okviru zoohigijenske službe JKP „Čistoća i zelenilo“ Zrenjanin, za potrebe odlaganja otpada životinjskog porekla, kupljena je rashladna komora – hladnjača kapaciteta do 10 tona u koju se mogu odložiti i ostaci krupnijih životinja (goveda). Ova hladnjača zadovoljava potrebe grada Zrenjanina i naseljenih mesta koji administrativno pripadaju gradu Zrenjaninu, za smeštaj leševa životinja do predaje preduzeću VU „Proteinka“ iz Sombora. Ono je registrovano za preradu otpada životinjskog porekla na teritoriji Republike Srbije. Hladnjača je u velikoj meri rešila problem uklanjanja leševa životinja, posebno krupnijih kao što su goveda. Od početka 2019. godine do sada u komoru je odloženo 110 leševa krupnih životinja (goveda, svinje) i oko 500 leševa sitnih životinja (mačke, lisice, psi, jazavičari i dr.)”, kaže Danijela Tančić, menadžer za odnose sa javnošću JKP “Čistoća i zelenilo”.
Odlaganje leševa životinja u prirodu može da bude izuzetno opasno po zdravlje ljudi
Vlasnici životinja, pogotovo stočari, su obavezni da prijave uginuće životinja.
“Kada se desi uginuće životinje, vlasnik je dužan da prijavi slučaj veterinaru i od njega dobija uputnicu za kafileriju. Tada se obaveštava zoohigijenska služba koja izlazi na teren da preuzme leš životinje. Prilikom preuzimanja leša životinje, vlasnik dobija potvrdu o izvršenom poslu – preuzimanju leša sa podacima vlasnika i brojem ušne markice grla. Leš životinje se skladišti u hladnjači zoohigijenske službe dok ga ne preuzmu radnici VU „Proteinke” iz Sombora, radi neškodljivog uništenja. I za to se dobija potvrda o preuzimanju, a u skladu sa potpisanim ugovorom između JKP „Čistoća i zelenilo“ Zrenjanin i VU „Proteinka“. Proizvođači su u obavezi da leševe krupnih životinja predaju zoohigijenskoj službi ili direktno VU „Proteinka“ iz Sombora. Isti po potrebi angažuju jednu od ove dve navedene službe. Zoohigijenska služba preuzima leševe životinja po pozivu stranke radnim danima od 7-19 časova i subotom od 8-16 časova”, dodaje naša sagovornica.
“Predaja leševa životinja naplaćuje se po ceni od 27,60 dinara sa PDV-om po kilogramu. Troškove snosi proizvođač-vlasnik životinje”, kaže Tančić.
Hladnjača je u mnogome, ali ne u potpunosti, rešila problem sa odlaganjem leševa uginulih životinja.
“Od kada je hladnjača nabavljena, veoma retko se leševi životinja nalaze u ataru. Kada se i desi da nesavesni vlasnici životinja odlože leševe istih u prirodu, zoohigijenska služba ih uklanja u najkraćem mogućem roku”, objašnjava naša sagovornica.
Podsećamo da je leševe životinja izuzetno opasno ostavljati u prirodi, pogotovo kada su spoljne temperature visoke. Ukoliko se uginule životinje ne unište na propisan način, mogu da predstavljaju opasnost kako za životnu sredinu, tako i za druge životinje i što je još važnije za ljude.
Fotografije ustupilo JKP „Čistoća i zelenilo“