Milica Dosković: Kako je nastao koncept za Festival dečijeg duhovnog stvaralaštva

Kada vas deca vode kroz sopstveno stvaralaštvo, onda ste potpuno razoružani i vaše srce im je pruženo na dlanu, kaže Milica Dosković idejni tvorac ovogodišnjeg Festivala dečijeg duhovnog stvaralaštva.

Niz godina unazad zrenjaninska Svetoarhangelska crkvena opština povodom jednog od najvećih crkvenih praznika Duhova, odnosno Svete Trojice, priređuje sadržajan duhovni program u kome učestvuju najmlađi vođeni svojim vaspitačima, učiteljima, nastavnicima.

Ovogodišnje okupljanje dece bila je prava duhovna akademija na kojoj su najmlađi predstavili svoje umeće u igri, pesmi, sviranju i recitovanju. Program je podržalo sveštenstvo ovdašnjeg hrama Svetog arhangela Mihaila – Ruske crkve, a osmislila ga je i sprovela u delo dirigent Crkvenog hora „Sveti arhangel Mihailo“ Milica Dosković.

– Ove godine su nam se predstavili dečiji ansambli, dečiji recitatori, deca voditelji i deca pesnici. Manifestaciju povodom crkvenog praznika Silaska Svetog Duha na apostole, u narodu znanog kao Duhovi mi smo nazvali Festival dečijeg duhovnog stvaralaštva i mislim da smo i ove godine opravdali pun naziv događaja. Ovoga puta je to bio iskorak u tome sto su deca potpuno vodila i osmišljavala program. Pored načeg dečijeg crkvenog hora „Sveti Arhangel Mihailo“, dragi gosti su nam bili i udruženje „Moja Sosa“, horić I5 i I6  OŠ Petar Petrović Njegoš (učiteljice Lidija Golić i Nataša Cvetković), III5 razred OŠ Petar Petrović Njegoš (učiteljice Slavice Todorov), a na početku programa tropar Silaska Svetog Duha na apostole i odabranu kompoziciju izvele su članice hora „Žene Mironosice“.

Šta je bila ideja vodilja u osmišljavanju koncepcije ovogodišnjeg programa?

Ideja je potekla od kreativnosti same dece. Naime, u maju ove godine smo osmislili jedno lepo druženje sa pesnikinjom iz Herceg Novog, gospođom Vedranom Dabović u prostorijama naše crkvene porte Svetog arhangela Mihaila. Kako nas je te večeri zahvatilo veliko nevreme, druženje se produžilo do kasnih sati, a deca su polako preuzimala inicijativu u vođenju programa, recitovanju, ali i veoma lako su nastajale zaista sjajne dečije duhovne pesme. To veče je zaista bilo posebno i tada sam shvatila da sav trud koji smo uložili, svih ovih godina, težeći da njima prenesemo kroz ljubav stvaralački doživljaj, sad je počeo da živi kroz njih. Tog momenta je nastao koncept za program Festivala dečijeg duhovnog stvaralaštva. Naravno, naše sveštenstvo nas je u tome podržalo i izuzetno pohvalilo nakon priredbe kao jedinstven događaj.

Kako su deca reagovala na poziv za učešće? Da li su deca generalno entuzijasti i da li možemo da kažemo da je sve to što oni rade u stvari rad iz ljubavi?

Deca vole da nastupaju, bitna im je pažnja bilo da je u zajedničkom nastupu sa drugarima ili individualno. Ali kada im date podršku da su zaista važni i da je pri tom to jedna veoma ozbiljna igra u kojoj će ta naša pozornica postati jedna velika igraonica, tada od njh možete očekivati samo velike kreativne trenutke. Pripreme su gotovo jednake nastupima, jer se tu stvara jedan generalni entuzijazam, podrška drugu, osećaj zajedništva kroz individualni osećaj pojedinca. Propratila sam
gotovo svaku njihovu probu, osmišljavanje samostalnog nastupa i mislim da je važno što vise biti angažovan na takvom nivou, jer je primetno da je takva aktivna podrška iz momenta u momenat otvarala nova kreativna stremljenja i predstavljala priredbe u malom. Jako je važan i entuzijazam i nas koji vodimo tu decu, zato su slobodne školske aktivnosti kao i udruženja koja animiraju decu jako potrebne, i podrška šire javnosti veoma je bitna. To je ona ljubav koju detetu moraš dati da bi ga podstakao u širinu, jer se ono prvenstveno oslanja na ljubav.

Je li animirati najmlađe težak posao?

Ljubav je to što animira. Vi ste tada dete, koje mora dati čistu ljubav da doprete do srca deteta, a ono ga tada prima kao odrastao i odgovoran čovek i preuzima ulogu stvaraoca. Tako se i na ovoj priredbi prikazalo. Uz mnogo ljubavi deca su sasvim odgovorno i spontano napravila umetnički doživljaj.

Uvek ima rezultata kada se radi sa decom, a kako se čovek oseća kada je svedok da oni postaju stvaraoci, umetnici?

Na tome se i radi. Bez obzira na to da li će neko postati umetnik, ili baviti se sličnim radom, ovo je period izgrađivanja njegove ličnosti, i to će nositi sa sobom bilo čime da se bavi. Pravo je ushićenje kada sagledate tu vrednost. Ali kada vas deca vode kroz sopstveno stvaralaštvo, onda ste potpuno razoružani i vase srce im je pruženo na dlanu.

Sugrađani takođe uživaju u ovakvim programima, pa su oni ovek dobro posećeni. Tako je bilo i ove godine na praznik Svete Trojice u Baroknoj sali Gradske kuće. Publika je izrazila svoje zadovoljstvo i nestrpljenje u iščekivanju novih sadržaja koje će najmlađi predstaviti.