Danica Mitrović svoje dane ispunjava srećom izražavajući svoj talenat kroz mnogobrojne likovne tvorevine. Ona slika, osmišljava trodimenzionalne slike, pravi male skulpture, kreira bukmarkere ili putokaze, kako ih sama naziva, i stvara fantastičan nakit na kome je svaka perla rukom oslikana ili obojena.
Ova draga dama blage naravi prosto zrači radošću.
– Svakog dana slikam, crtam, nešto pravim, ne mogu bez toga. I moje unuke su često uz mene i vole da slikaju kao i ja – kaže. – I ja sam otkrila svoj dar još kao devojčica. Nemam akademsko likovnjačko obrazovanje, ali sam zahvaljujući talentu i radu postala član i ULUV-a (Udruženja likovnih umetnika Srbije) i SULUS-a (Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine).
Danica je aktivna kad su izložbe u pitanju. Rado je viđen učesnik i na zrenjaniskim priredbama likovne umetnosti poput one pod nazivom 30×30, ali se njeni radovi mogu videti i na šabačkom Oktobarskom salonu, a za početak jula ove godine sprema izložbu na Zlatiboru. Imala je 187 kolektivnih i 13 samostalnih izložbi. Učestvovala je na 63 kolonije i nagrađivana više puta. Ribe, jabuke i jarke boje njeni su prepoznatljivi motivi, kao i dva različita lica većine njenih tvorevina.
– Kada su me pitali šta znače te ribe na većini mojih dela, odgovorila sam da znači: Ćuti i plivaj! Život treba preplivati – smeška se. – Volim prirodu, odrasla sam na kraj vode, u stvari kraj ribnjaka, volela sam kao devojčica i da pecam, ribe su nežne i predstavljaju taj nežni deo prirode. A riba je i stari znak hrišćanstva.
Svako njeno delo malog je formata, a opet veoma upečatljivo. Prosto privlači pažnju. Publika uglavnom reaguje sa oduševljenjem, nekad to oduševljenje izmami i suze, a nekad inspiriše druge na stvaranje. Tako je jedna dama posmatrajući Daničina dela o svakom napisala neki stih.
– I na ovoj izložbi na Zlatiboru, uz moje eksponate stajaće i njeni stihovi – ističe naša sagovornica. Posebno je atraktivan nakit na kome je svaka perlica oslikana. Tu su ogrlice, minđuše, broševi, narukvice. Sve što jedna dama sa stilom može da ponese. Da je umetnički vredno potvrđuje činjenica da su te šarene đinđuve često deo prodajnog asortimana ozbiljnih galerija u Srbiji.
Pitali smo Danicu da li ona živi od svog dara i dobili smo dva odgovora. Prvi je glasio da prima penziju i da prihodi od prodaje likovnih radova nisu dovoljni. A drugi, izrečen kroz šeretski osmeh, glasio je:
– Naravno da živim! Ja živim od umetnosti! Od lepote i energije koju dobijam stvarajući – završila je naš razgovor Danica Mitrović.