Počinju Dani nautike u Zrenjaninu

Izložbom postera sa najvećih svetskih kanala koji se koriste za nautički turizam, otvoreni su Dani nautike u Zrenjaninu. Postavka se nalazi u Pivnici i trajaće do 23. marta. Zainteresovani mogu da pogledaju postere i plakate u periodu od 12 do 20 sati. Nautički turizam biće prezentovan u okviru obeležavanja Svetskog dana voda i to 22. i 23. marta na konferencijama koje počinju od 18:30 u Pivnici. Oba dana, neposredno pre početka konferencije biće prikazani kratki filmovi o najlepšim podvodnim delovima sveta.

Zrenjanin se priključio gradovima koji obeležavaju Svetski dan voda. Cilj je da se grad promoviše kao destinacija koja ima potencijal za nautički turizam.

„Mi koristimo svaku priliku da promovišemo grad Zrenjanin u nastojanju da dovedemo što više turista. Da grad Zrenjanin bude na turističkoj mapi što više zapažen. Tu su nam izuzetno važne i destinacije u priobalju. Bavićemo se kanalima i svim onim što nam vode koje imamo donose. Tu je plovni put koji ćemo promovisati od Zrenjanina do Temišvara, kao i izgradnja marine. Tu su i biciklističke staze koje su u planovima i koje ćemo graditi. Sve to zajedno čini turističku ponudu grada potpunijom. Nadamo se što većem broju turista u narednom periodu“, kaže Zoran Ljubotina, direktor Turističke organizacije grada Zrenjanina.

Izgradnja pristana u Zrenjaninu uz podršku EU

Grad je konačno prepoznao potencijale koje pruža jedno od najvećih i najgušćih rečnih čvorišta na kojima se Zrenjanin nalazi. Zbog toga se poslednjih godina sve više radi na projektima za uređenje Begeja i stvaranja preduslova za nautički turizam.

„Najveći projekat – projekat revitalizacije kanala Begej je odobren od strane Evropske unije. Tu će se videti rezultati na razvoju nautičkog turizma, ali i plovnosti i transporta Begejom. Nešto što je veoma važno je i korišćenje priobalja. Zrenjanin je prošle godine nekoliko delova obale uredio. Izgradili smo i biciklističke i pešačke staze. To ćemo nastaviti i u narednom periodu. Najvažnije za sve naše sugrađane je svakako izgradnja pristana. Time će se urediti i taj deo obale. U dogovoru sa Vodama Vojvodine u planu je da se uredi celo priobalje u urbanom delu grada. Izlaz na Begej će biti dostupan i plovilima naših građana, ali i građanima na ovim stazama“,  kaže Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina.

Za izgradnju pristana na Begeju odobreno je 560 hiljada evra.

„Ove godine će se raditi projektna dokumentacija. Već sledeće godine bi mogli da krenu radovi. Očekujemo da ćemo za 2-3 godine moći da koristimo pristan. Ovu konferenciju ćemo iskoristiti da promovišemo nautički turizam, ali i da skrenemo pažnju javnosti na koji način se u svetu i Evropi koriste kanali. Pokazaćemo koji su to potencijali i pokušaćemo da pokrenemo inicijativu da se više vodi računa i više ulaže u ovaj vid saobraćaja i turizma“, dodaje naš sagovornik.

Da bi dobio status reke, Begej mora da se očisti i izmulji

Begej se za sada vodi kao kanal, a da bi dobio status reke potrebno je da se ispoštuju određene procedure.

„Prvo i najvažnije jeste izgradnja prečistača otpadnih voda. Ove godine će putem javno-privatnog partnerstva biti izabran izvođač radova za centralni prečistač. Nakon toga sledi drugi projekat za koji ćemo aplicirati kod EU, a koji se odnosi na izmuljavanje i čišćenje kanala. Prvi korak je da zaustavimo zagađenje izgradnjom centralnog prečistača. Zagađenje Begeja i životne sredine je i veći problem od pijaće vode, ali i jedno i drugo će biti rešeno u narednom periodu“, objašnjava pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina.

Izložba „Kontinentalni vodni putevi sveta“ u Pivnici do 23. marta

U sklopu održavanja konferencije Dani nautike u Zrenjaninu, u Pivnici je otvorena izložba plakata i postera „Kontinentalni vodni putevi sveta“. Zainteresovani posetioci mogu da pogledaju postavku do 23. marta u periodu od 12 do 20 sati.

„Na izložbi može da se vidi šta je u svetu napravljeno od 2006. do danas. U pitanju su projekti u Americi, Kanadi, Holandiji, Engleskoj, Belgiji, Francuskoj i Švedskoj. To su sve zemlje koje su uredile svoje plovne puteve i u kojima je razvijen nautički turizam. Moram da kažem da je najprofitabilnija kontinentalna nautička privreda u Francuskoj. To su sve razvili Englezi, ali imaju više plovila od puteva, pa su malo zagušeni. Francuzi imaju 8500 kilometara plovnih puteva u funkciji nautičkog turizma. Plovidba kanalima i rekama nije brzinska. Maksimalna brzina kretanja je 6 kilometara na sat. I u tome se zaista uživa“, kaže Krsta Pašković, predsednik udruženja Dunavski propeler.

Kratki filmovi o najlepšim podvodnim delovima sveta

Neposredno pre konferencije, tokom oba dana, biće prikazani i kratki filmovi o najlepšim podvodnim delovima sveta.

„Filmovi će biti prikazani u sklopu zaštite životne sredine i očuvanja ekologije. Zrenjanin ima i simboličan značaj ovde. 2000. godine kada je bilo održano takmičenje ronilaca Zrenjanin je dao dva šampiona tadašnje Jugoslavije. Iz Zrenjanina su bili najbolji ronioci na dah i u muškoj i u ženskoj kategoriji. Oni i danas imaju odlične rezultate. Biće prikazano 5 kratkih filmova. Radi se o zaštiti ajkula, zaštiti morskih bića i o malim, minijaturnim morskim bićima koja nisu vidljiva golim okom kada ronimo. A biće prikazan sam pristup ronjenju“, objašnjava Aleksandar Karjuk, predsednik Asocijacije ronilačkih instruktora Srbije, potpredsednik evropske asocijacije instruktora i osnivač svetskog festivala kratkog podvodnog filma u Beogradu.

Zrenjanin ima potencijal za nautički turizam 

Dani nautike u Zrenjaninu se organizuju sa ciljem da se javnosti ukaže na značaj vodnih resursa. Ali i da se podstakne nautički turizam.

„U Vojvodini ima skoro 100 hiljada kilometara kanala i vodne mreže. To nije sve namenjeno za nautički turizam. Nemam tačan podatak, ali mislim da u ovoj regiji ima 100 kilometara kanala koji bi mogli da se koriste za nautički turizam. Nautički turizam mora da ima odgovarajuće uslove. Ne treba da bude široka površina kuda se plovi, ali mora da bude određenog gaza. Ne možete da plovite na gazu koji je 20 ili 50 centimetara. Minimalan gaz za plovidbu plovila koji imaju propeler je 1,2 metara. Kajaci i splavovi mogu da idu i gde je gaz manji. Širina kanala može da bude 2,5 metara. Zrenjanin, Bela Crkva i deo oko Smedereva i Požarevca mogli bi da budu „srpske Floride“. Svake godine ovi delovi bi mogli da privuku i po 15000 turista koji bi tu proveli godišnji odmor. Za to treba da se organizuju odgovarajući programi i kapaciteti“, objašnjava Krsta Pašković.

Za nautički turizam nisu potrebne velike investicije

Da Zrenjanin ima potencijala za nautički turizam svedoči i činjenica da su za ovaj grad nautičari nekada govorili da je Pariz na vodi.

„Pre mnogo godina jedan od mojih prijatelja mi je rekao da su Zrenjanin zvali Pariz na vodi. Bogatsvo voda – reka, kanala i peskara je to što odlikuje Zrenjanin. Smatram da Zrenjanin sa svojim građevinama apsolutno može da zadovolji strance koji dolaze ovde da uživaju. Ovde imaju i šta lepo da pojedu. Mogu da kažem i da imate lepe stanovnike, naročito devojke. Jedino što bi trebalo je da se građani malo potrude da se uredi priobalje. Za to su potrebne male investicije. U turističkoj privredi se stalno govori da su za nautički turizam potrebna velika ulaganja. Odgovorno tvrdim da to nije tačno. Da su u pitanju velike investicije, to ne bi živelo u razvijenim zemljama sveta. Nautički turizam je baziran na amaterskim klubovima i na građanstvu. A onda tek dolazi podrška gradova i države“, dodaje naš sagovornik.

Nautičari učestvuju u zagađenju voda svega 0,1 posto od ukupnog zagađenja

Uspostavljanje plovnosti između Zrenjanina i Temišvara smanjilo bi zagađenje Begeja, tvrdi ovaj nautičar.

„Pre nekoliko godina sam išao na aerodrom u Temišvar. Tada sam tamo otišao da vidim obale. I oduševio sam se. Obala u Temišvaru je kratka, ali je uređena. Tamo nema velikih zgrada, infrastrukture, ali su travnjaci fenomenalni. Filozofija nas nautičara je da će, dokle god ne bude plovidbe plovnim putem od Temišvara do Zrenjanina, Begej biti zagađen. Onog momenta kada bude počela plovidba, a naročito nautičara zagađenje će se smanjiti. Ni jedan nautičar neće svoje plovilo da stavi u vodu koja je zagađena, niti će on zagaditi vodu kojom plovi i u kojoj se kupa. Zagađenje dolazi od velikih brodova i barži koje niko ne kontroliše šta ispuštaju u reke i kanale. Nautičari svojim plovilima zagađuju životnu sredinu, ali to je 0,1 posto u odnosu na celokupno zagađenje“, objašnjava Krsta Pašković, predsednik udruženja Dunavski propeler.

Razvojem nautičkog turizma otvorila bi se mogućnost za zaposlenje dobrog dela Zrenjaninaca. Nautičari su turisti koji očekuju dobru uslugu, koju su spremni dobro i da plate. Prirodne lepote imamo, a na nama je samo da im ponudimo zanimljiv sadržaj koji će ih najpre privući u grad, a potom i zadržati ovde neko vreme.