Poslednjih godina u stručnim srednjim školama uveden je predmet preduzetništvo. On se realizuje u završnoj godini školovanja. Na časovima preduzetništva se uči o tome kako napisati biznis plan i kako se posluje na tržištu. Često se organizuju i predavanja na kojima svoja iskustva učenicima prenose preduzetnici. Tako je prethodnih dana na času preduzetnišva kod finansijskih administratora i kuvara u ETŠ “Jovan Trajković” gost predavač bila bivša učenica ove škole koja je pokrenula sopstveni biznis. Jelena Vrakela je pre godinu i po dana otvorila radionicu za izradu torti i kolača Vrakelino. Za započinjanje posla koristila je i sredstva za samozapošljavanje preko konkursa Nacionalne službe za zapošljavanje.
Iako su u završnom razredu srednje škole, većina učenika još nije sigurna čime će se baviti u životu. Mnogi još nisu odlučili ni da li će ići na fakultet, a ne koji će fakultet da upišu. U donošenju odluka o budućnosti iskustva drugih ljudi i te kako mogu da pomognu. Zato su u ETŠ “Jovan Trajković” odlučili da na čas preduzetnišva dovedu primere dobre prakse tj. preduzetnike koji su se odvažili da pokrenu sopstveni biznis. O svoijm iskustvima finansijskim administratorima i kuvarima govorila je Jelena Vrakela. Ona je i sama završila ovu srednju školu i to baš smer finansijski administrator. Danas je ona vlasnik radionice za izradu torti i kolača.
Zbrka oko zvanja na diplomi fakulteta odvela je Jelenu Vrakelu u privatne vode
“Nisam dobila diplomu sa zvanjem koje je trebalo posle fakulteta. Studirala sam gastronomiju, a dobila sam zvanje diplomirani turizmolog. Nikome nije jasno kako je došlo do toga sa diplomom. Ja sam želela da diplomiram prva u generaciji. Na kraju je to ispao problem. Diplomirala sam u junu, a kolega u septembru. Samo smo nas dvoje dobili diplome. Mi sami tu ne možemo ništa. Čekamo da diplomira još neko iz generacije pa da pokušamo da rešemo taj problem. Mislim da nikada to neće biti rešeno. Sa diplomom koju sam dobila nisam mogla ništa. Zvali su me jedino iz turističke agencije da radim. Ja stvarno niti znam kako se to radi, niti me to zanima. Pokušala sam da dobijem posao u školi, ali nisam uspela, jer diploma ne ispunjava potrebne zahteve za školu. Onda sam rešila da pokrenem svoj biznis“, počinje priču Jelena Vrakela, vlasnik radionice za izradu torti i kolača Vrakelino.
„Ja sam u srednjoj školi išla za finansijskog administratora. Volim da jedem i uvek sam volela kuhinju i sve što ima veze sa njom. U mojoj porodici se niko ne bavi ničim sličnim. Dvoumila sam se da li da upišem fakultet u Beogradu ili Novom Sadu, na kraju sam se, ipak, odlučila za Novi Sad jer je bliže i zato što mi je sestra bila tamo. Ispostavilo se na kraju da bi bilo mnogo bolje da sam upisala u Beogradu, jer bih dobila normalnu diplomu, iako u Beogradu to traje tri, a u Novom Sadu pet godina. Takođe, u Beogradu bih imala više opcija za mnogo bolje restorane i hotele u kojima sam mogla da idem na praksu”, objašnjava naša sagovornica.
Za pokretanje sopstvenog biznisa morate da imate sredstva
Ma koliko da vam praksa izgleda dosadno ili nezanimljivo iskustvo koje tu možete da stkenete je neprocenjivo. Jer nikada ne znate čime ćete se baviti u životu.
“Tokom fakulteta sam radila u restoranima i hotelima i na kraju sam otišla u jednu radionicu gde sam bila tri meseca. Tada sam shvatila da mi se to sve sviđa. Deo novca sam nabavila kao subvenciju za samozapošljavanje preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Ostatak sredstava je bila moja ušteđevina od stipendija i honorara od rada po restoranima i hotelima. Malo mi je pomogao i otac. Od novca koji sam zarađivala tokom prve godine rada radionoce vraćala sam tati pozajmicu”, dodaje naša sagovornica.
Časovi preduzetništva su velika pomoć
To što je u srednjoj školi imala časove preduzetništva Jeleni je bio plus.
“Kod pokretanja sopstvenog posla dosta mi je značilo što sam bila učenik ekonomske škole. Pogotovo što sam bila finansijski administrator pa sam imala mnogo računovodstva. Sticajem okolnosti mi je i razredna bila iz računovodstva. Znanje od tada mi je dosta pomoglo. Tokom fakulteta sam isto imala preduzetništvo. Kada je trebalo da napišem svoj biznis plan, sve mi je već bilo dosta poznato. Istina, na obuci u Nacionalnoj službi za zapošljavanje vam objasne sve do najsitnijeg detalja, ali opet mislim da je mnogo lakše kada o tome učite u školi”, priča Jelena.
Biznis plan mora da bude održiv
Da bi se dobila sredstva za samozapošljavanje i te kako je važno da biznis plan bude ostvariv i održiv.
“Ja sam prvo pogledala na šta se dobijaju dodatni bodovi na konkursu. Znala sam da ću zato što sam se opredelila za proizvodnju imati prednost u odnosu na nekoga ko želi da se bavi pružanjem usluga. Tada sam imala manje do 25 godina i tu sam imala prednost. Dodatni bodovi su išli za to što sam žensko. Onda sam radila analizu konkurencije. Hvala bogu, u Zrenjaninu ima dosta radionica za izradu kolača i torti koje baš fino rade. Ja sam analizirala koje su njihove cene, radno vreme, da li je lokacija bitna ili nije, ko radi samo po porudžbini, a ko radi i slobodnu prodaju… Ja tada nisam imala slobodnu prodaju i nisam imala nameru da to uvodim, pa mi nije bila bitna lokacija za radionicu. Bitno mi je bilo samo da imam parking, jer ljudi uglavnom po torte dolaze automobilom”, priseća se vlasnica radionice Vrakelino.
“Nisam imala pojma da li ću prodati 10 ili 50 torti u toku jednog meseca kada sam otvarala radionicu. To je i sada nezgodno predvideti. Velika je razlika između meseci u toku godine. Sigurno je da neću prodati isti broj torti u martu i septembru. To su dva meseca u godini kada se prodaje najmanje i najviše torti. Tada nisam imala predstavu kako će to sve da izgleda, ali sam taj neki finansijski deo uradila. Potreban je i marketing plan, ali ja u početku poslovanja nisam imala novca za to. Oslonila sam se na reklamu od usta do usta”, objašnjava naša sagovornica.
“Znanje koje sam stekla na fakultetu mi je pomoglo da sama izradim HACCP”
I znanje koje je stekla na fakultetu joj je mnogo pomoglo.
“Na fakultetu sam polagala za sertifikat za HACCP plan i sve ono što zahteva sanitarna inspekcija. To mi je puno pomoglo kada sam otvarala radionicu. Uštedelo mi je dosta vremena i novca. HACCP propisuje od kog materijala moraju da budu pločice, kakve fugne treba da budu, kakav je raspored u prostoriji, da se sveža jaja nikako ne sreću sa toplo obrađenim, gde treba da stoji kanta za smeće, kolika treba da bude svlačionica, da li je potreban toalet za goste ili nije potreban, kolika mora da bude prostorija za prodaju, gde treba da bude topla, a gde hladna voda, kakvo treba da bude osvetljenje, da li treba da bude ventilacije ili ne… Ima tu dosta detalja”, kaže Vrakela.
Šta sve propisuje HACCP?
Da bi pokrenula posao Jelena je morala najpre da pronađe lokal i da ga uredi po propisima.
“Morala sam da adaptiram prostor i to je bio dosta veliki problem. Radili smo instalacije, pločice, raspored enterijera u radionici. Nabavila sam frižidere, stolove. Sve to košta baš dosta. Kada sam stigla do kraja sa opremanjem radionice ostalo mi je malo novca za sređivanje prodajnog dela. Onda sam to sve sama crtala i od starih dasaka sam pravila neke ukrase, da ne bude kao da su ljudi ušli u apoteku. Tih 180.000 dinara koje sam dobila za samozapošljavanje mi je dobro došlo da platim fiskalnu kasu, baždarenu vagu koja košta oko 200 evra i da nabavim prve sirovine za rad”, objašnjava vlasnica radionice Vrakelino.
“Sa dobavljačima sam imala dosta sreće, jer sam kontakte svih dobavljača pokupila tokom rada po restoranima i hotelima. To sam iskoristila. I tačno sam znala šta ću da koristim od materijala, a šta ne. To mi je puno pomoglo, jer bih jako puno i vremena i novca potrošila da sam morala da pronađem i odgovoarajuću čokoladu i odgovarajući ratluk za fondan i šećer tačno određene granulacije”, ističe naša sagovornica.
Jelena je zaposlila još dve radnice u svojoj radionici
Osim što je zaposlila sebe, Jelena je otvorila još dva radna mesta.
“Trenutno imam dve radnice. Sad mi je mnogo lakše zato što sam ranije radila samo sa jednom ženom. Obim posla je isti, a sada nas ima tri. Imam malo više vremena da se posvetim sređivanju računa i svih stvari za knjigovođu. Dekoracije uglavnom radim ja, dogovaranje sa mušterijama isto. Žene mi pomažu oko kora, filova, pravljenja kolača. Fino funkcionišemo. Ja sam jako zadovoljna. Gledam da one ne prelaze 40 radnih sati nedeljno. Meni nije interesu da žene budu nezadovoljne, da rade mesec dana i da odu”, objašnajva Vrakela.
Na časovima preduzetništva se može čuti mnogo korisnih saveta
Gostovanje na časovima prediuzetništva rado prihvata. Jer misli da učenici najbolje mogu kroz primere da vide šta ih čeka ukoliko se opredele za pokretanje sopstvenog biznisa.
“Problem je što deca kada su u srednjoj školi ne planiraju čime će da se bave u životu. Većina to u tom uzrastu ne zna i onda ne obraćaju pažnju na neke detalje. Ja nisam obraćala pažnju na to šta znači registrovati se u APR-u, dobiti pečat, da ti treba potpis tamo, potpis ovamo… Mislim da to znanje u školi jako dobro dođe kasnije, jer je nekako, kada ti je to sve već poznato, mnogo lakše da odradiš taj deo posla. Meni je bilo poznato šta znači napraviti radni nalog kada se baviš proizvodnjom za knjigovođu, kako se uplaćuje pazar, kako se vodi KEPU knjiga i kako se vodi EDI knjiga… Nisam imala problem sa tim”, kaže naša sagovornica.
“Ne mogu da kažem da to ne bih naučila da nisam išla u ekonomsku školu. Verovatno bih, ali mnogo bi mi bilo teže i sporije. Sigurno bih bila nervoznija i ne bih mogla da se koncentrišem na proizvodnju i na krajnji proizvod. A to je najvažnije. Jeste administracija najvažnija kada dođe inspekcija, ali ako ja ne napravim dobar proizvod neću imati kome da prodam tortu i niko neće opet doći kod mene”, smatra Vrakela.
“Meni je najvažnija proizvodnja”
Od svega Jeleni je najteže snalaženje u propisima. Pogotovo što se mnogi često menjaju.
“To mi je najteži deo. To ne volim. Sreća je što imam dobrog knjigovođu, pa oni vode računa o svi obavezama”, kaže naša sagovornica.
Kada se bavite hranom, bezbednost je na prvom mestu
Preduzetnik mora da bude sprman na različite vrste kontrola. Tu su sanitarna, tržišna, poreska, veterinarska, poljoprivredna, isnpekcija rada…
“Mislim da sanitarna inspekcija jeste stroga, ali da su to uslovi koje svi moraju da ispune. Kada se radi sa hranom sve mora, prvo, da bude bezbedno. Ja mislim da je skroz u redu to što zahteva sanitarna inspekcija. Isto važi i za veterinarsku i za poljoprivrednu. Na početku poslovanja potpisala sam ugovor sa Zavodom za javno zdravlje. Oni redovno uzimaju uzorke hrane na analizu. Meni je tako mnogo lakše i osećam se bezbednije. Čim sam počela da radim kupila sam termometar za merenje temperature. Nikada jaje nije obrađeno na temperaturi manjoj od 80 stepeni. Za svaki slučaj”, objašnjava naša sagovornica.
Moderno poslastičarstvo koristi kvalitetnije materijale
Ma kojim poslom da se bavite, na sebi uvek morate iznova da radite i da svoje znanje nadograđuejte.
“Jako je važno da se ljudi uvek dodatno obučavaju i da prate najnovije trendove. Ja sam gledala da nađem dobavljače koji će da mi obezbede i odgovarajuće kurseve. Išla sam nekoliko puta u Beograd. Mora da se prati šta se dešava ma tržištu. U vreme društevnih mreža to i nije teško. Na instagramu samo zapratite onoga za koga mislite da vredi, pratite njegov rad i možete i vi da dobijete neku inspiraciju. Naravno, da ne treba kopirati nečiji rad, ali nešto slično tome da se napravi je skroz ok”, kaže vlasnica radionice Vrakelino.
“Ja sam jako želela da se bavim nekim malo modernijim poslastičarstvom i da prodajem torte sa sjajnom glazurom. Međutim, nisam u početku imala novca da platim reklamu za tako nešto. Onda sam pravila domaće torte sa fondanom i šlagom i sa dekoracijama koje mušterije zahtevaju. Nisam do sada imala vremena da se posvetim onome što zaista želim da radim. Dešavalo mi se nekada da fil ne uspe. Retko, hvala bogu, ali svako od nas greši. Mogu vam reći da se u tom slučaju mušterija nikada ne vrati. To neko modernije poslastičarstvo, koje je po mom mišljenju dosta kvalitetnije, jer su namirnice kvalitetnije. Drugačije je kada se koristi belgijska, a kada se koristi neka druga čokolada. To treba da se plati, a mislim da Zrenjanin još nije tržište koje to može da istrpi”, objašnjava naša sagovornica.
Aktivno učestvovanje đaka na časovima preduzetništva
Predavanje Jelene Vrakele na času preduzetništva učenici ETŠ “Jovan Trajković” su pažljivo slušali. Čak šta više, aktivno su se uključivali i postavljali su brojna pitanja. Naša sagovornica je za sve buduće preduzetnike imala veoma praktične savete.
“Ko razmišlja o tome da li da uđe u preduzetničke vode treba da bude svestan da neće imati ni jedan slobodan dan u toku godine. Pogotovo ako planira da se bave ugostiteljstvom. Mušterije su jako zahtevne i očekuju da im odgovorite na poruku i u jedan ujutru i u sedam ujutru i popodne i nedeljom. Najteže je odgovoriti na zahteve mušterija”, savet je Jelene Vrakele.
Nastavni predmet preduzetništvo realizuje se u ETŠ „Jovan Trajković“ u svim obrazovnim profilima koji su prošli reformu srednjeg stručnog obrazovanja.
„To su obrazovni profili finansijski administrator, komercijalista i turistički tehničar kao četvrogodišnji, ali i kuvar, konobar i trgovac, kao trogodišnji smerovi. Ove godine upisana je i prva generacija učenika na smeru ekonomski tehničar po reformisanom planu i programu koji podrazumeva i predmet preduzetništvo. Iako se ovaj predmet na različitim smerovima u određenoj meri razlikuje po nastavnim planovima, zajedničko je to što se realizuje u završnoj godini školovanja. Takođe, zajednički su i ciljevi ovog nastavnog predmeta među kojima bih istakla povezivanje različitih teorijskih znanja i njihovu primenu u praksi, razvoj svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima, razvoj preduzetničkih vrednosti i, posebno, osposobljavanje za izradu biznis plana preduzeća“, kaže Vesna Subu, nastavnik ekonomske grupe predmeta.
Časovi preduzetništva uče đake da izrađuju kvalitetne biznis planove
Osim naše sagovornice o preduzetničkim veštinama đake uče i nastavnici Verica Dujin, Katarina Budimlija i Slavica Petrović.
“Izrada biznis plana je centralna tema koja se obrađuje tokom cele godine i to je i ključna veština koju učenici savladavaju u okviru ovog predmeta. Nastavne jedinice prate izradu poslovnog plana od testiranja poslovne ideje kroz SWOT i PEST analizu, preko definisanja odgovarajuće pravne forme i organizacione strukture preduzeća, izrade marketing i finansijskog plana preduzeća. Na kraju školske godine sve to se objedinjuje u biznis plan i u formi power point prezentacije predstavlja na času kome prisustvuje i neko od poslovnih ljudi iz našeg grada – menadžeri u preduzećima ili bankama, poslovni konsultanti i sl. Zahvaljujući opremi koju imamo u interaktivnom kabinetu te prezentacije se izvode korišćenjem „pametne“ table“, objašnajva naša sagovornica.
„Povezujući teoriju i praksu i različite veštine učenika, ovaj predmet ih priprema za tržišni način razmišljanja i, u određenoj meri, olakšava susret sa realnim svetom poslovanja. Razvijanje veštine poslovnog planiranja je prvi korak u svakom poslu, a posebno ukoliko žele da započnu sopstveni posao. Škola kao institucija svoj nastavni proces definiše u okvirima nastavnih planova i programa koje utvrđuje Ministarstvo prosvete RS. Međutim, unutar toga, sadržaji se konstantno inoviraju prateći promene u realnom svetu. U tom smislu u ETŠ „Jovan Trajković“ se realizuje veliki broj aktivnosti koje omogućavaju učenicima da na različite načine saznaju i sagledavaju te promene. Neke od tih aktivnosti su posete različitim institucijama kao što su NBS, sud, berza, posete događajima kao što su različiti sajmovi, predavanja, kao i posete časovima poslovnih ljudi različitih profila – menadžera, preduzetnika, turističkih vodiča, advokata i slično“, isitče nastavnica Subu.
Gosti predavači na časovima preduzetništva su uvek rado prihvaćeni od strane učenika
Časovi preduzetništva su veoma zanimljivi za učenike. Pogotovo kada na njima ima gostiju.
„Đaci su zainteresovani za preduzetništvo kao predmet jer im je zanimljiva primena znanja. Fokusiranje u razmišljanju na određenu poslovnu ideju podstiče ih na povezivanje informacija iz različitih oblasti kako teorije, tako i svakodnevnog života. U ETŠ „Jovan Trajković“ se, kao nastavnici, trudimo da na časove različitih predmeta dovedemo ljude koji su stručni u određenim oblastima, kako bi održali predavanja i razgovarali sa učenicima. Kada je reč o preduzetništvu, to su najčešće preduzetnici u različitim oblastima poslovanja. U tom smislu bih istakla i saradnju i povezivanje škole sa institucijama i organizacijama lokalne zajednice“, objašnjava naša sagovornica.
„Primeri toga su saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje koja, u okviru projekta razvoja preduzetništva i profesionalne orijentacije mladih, organizuje dolazak preduzetnika na časove preduzetništva. Takođe, sarađujemo i sa STARTIT centrom u realizaciji njihovog projekta razvoja preduzetničkih veštinakod mladih ljudi. Članice Unije poslodavaca Srbije – sekcije za žensko preduzetništvo Zrenjanin, bile su takođe gosti u našoj školi. Učenici su veoma zainteresovani za takvu vrstu kontakata jer im to omogućava da na neposredan, direktan način upoznaju svet realnog poslovanja i povežu ga sa onim što uče. To daje dodatni smisao teorijskim znanjima i, svakako, utiče i na motivaciju u učenju. Zainteresovanost učenika je posebno vidljiva kada su gosti bivši učenici naše škole, koji su sada uspešni u svom poslu“, zaključuje na kraju razgovora Vesna Subu.
Časovi preduzetništva daju mogućnost učenicima da se zainteresuju i bolje upoznaju sa svim sa čime se privrednici susreću tokom poslovanja. A to im je potrebno kako bi učili na tuđim greškama i kako bi ih, ako se ikada odluče da zaplove u privatne vode, izbegli.
.gif)
.gif)
