Na ovom prostranstvu pod vodom i trskom nekada je bilo samo jedno selo Lujza koje je bilo u vlasništvu jednog od vodećih vlastelina 1780. godine, Lazara Lukača. Selo je dobilo ime po njegovoj ćerki-miljenici, Lujzi.
U akciji naseljavanja stanovništva u velikim plavnim ritovima Potisja i Podunavlja, austrougarska vlast formirala je šest sela. Tako su 1866. godine nastala sela Belo Blato, Knićanin, Vojlovica i druga.
Lujze više geografski nema, ali jedna porodica čuva sećanje na to selo, na nacije koje su u njemu živele i na trsku, od koje se i danas živi, ali u Belom Blatu.
Slikom vas vodimo u to mesto, koje ni vekovima kasnije, iako okruženo vodom, nema kupališta, ali se ponosi trskom, multinacionalnošću i „beloblatskim“ jezikom.
.jpg)
.gif)
.gif)
