Đurđevdan je jedna od većih slava u Srbiji. Ne samo da je obeležavaju pojedinci kao porodičnu slavu, već je Sveti Đorđe zaštitnik i mnogih udruženja, klubova, pokreta, sela… Iako mnogi misle da je slava Aleksandrova Sveti Ilija, to nije u potpunosti tačno. Još davnih dana ovo banatsko selo je Đurđevdan slavilo kao crkvenu slavu. Socijalistička slava je, međutim, bila 2. avgusta, što se pokalapa sa Svetim Ilijom. I danas se Ilinski dani proslavljaju u Aleksandrovu. Ipak, od ove godine meštani su rešili da obnove tradiciju obeležavanja crkvene slave sela, pa su prvi put organizovali manifestaciju pod nazivom Uoči Đurđevdana.
U centru sela, kod kapije posvećene Svetom Đorđu, neposredno pred Đurđevdan okupili su se meštani Aleksandrova. Kako oni najmlađi, tako i oni stariji. I dok su jedni učestvovali u kulturno-umetničkom programu, drugi su uživali gledajući decu, unuke, mame, tate, bake i deke. Prvi put posle mnogo godina stanovnici ovog banatskog sela rešili su da zvanično obeleže crkvenu slavu sela – manifestacijom pod nazivom Uoči Đurđevdana.
„Crkvena slava se slavi od nastanka sela, samo što to nije bilo toliko omasovljeno. U selu postoji i seoska slava, koja pada na Svetog Iliju. To je nekada bila socijalistička slava. I uvek je bio akcenat na toj slavi. To je i danas ostalo kao slava – Ilinski dani. Za Đurđevdan, ja se sećam još kao dete kada sam bila, da je svake godine u porti crkve bio šator s igračkama, s muzikom, preuzimalo se kumstvo… To nije bilo toliko masovno, jer i sami znate kakvo je vreme tada bilo. U školi se nije učila veronauka, pa to nije ni zaživelo u narodu“, kaže Jadranka Molarov, bibliotekar.
Uoči Đurđevdana – manifestacija koja se održava u Aleksandrovu nekoliko dana pre ovog sveca
Pošto se održava nekoliko dana pre Đurđevdana, logično je, kažu organizatori, bilo da se manifestacija tako i nazove – Uoči Đurđevdana.
„Đurđevdan je i slava sela i slava mnogih udruženja i mnogih meštana. Da ne bismo kvarili ljudima porodični ugođaj, rešili smo da manifestaciju organizujemo nekoliko dana ranije. Zato se i zove Uoči Đurđevdana. Ovom manifestacijom smo hteli da povežimo crkvu sa školom i bibliotekom i svim ostalim udruženjima i društvima u selu. Da svi zajedno budemo angažovani na proslavi crkvene slave sela“, objašnjva Jelka Čokolov Filušev, nastavnik srpskog jezika u osnovnoj školi u Srpskoj Crnji. Inače, meštanka Aleksandrova.
Publika je uživala u folkloru, glumi, recitovanju, plesu…
Ideja organizatora je da se na jedom mestu predstave svi koji imaju šta da pokažu publici.
„Već godinama se za kulturu izdvaja najmanje sredstava. Unazad dosta godina zamrla su mnoga dešavanja. E, onda su nedavno najpre krenuli folkloraši, pa je onda Udruženje žena Livađanke počelo da angažuje decu u radionici. Škola takođe radi sa učenicima. Ali, nije bilo manifestacije na kojoj bi svi oni mogli da prikažu šta rade i šta znaju. Došli smo na ideju da pokušamo da sakupimo sva ta udruženja i društva koja nešto rade i da zajednički iznedrimo neku manifestaciju i tako je nastalo Uoči Đurđevdana. Deca kada izađu iz osnovne škole, gde su išli na neke sekcije, jednostavno su prepuštena sama sebi. Više nema ko sa njima da radi. Pokušaćemo da oživimo dramsku, literarnu, recitatorsku sekciju. Da animirano tu decu da ne provode vreme samo za kompjuterom. Ako iznedre neke rezultate u tim oblastima, tim bolje, ali ako ne bar da imaju nešto čime će se zanimati“, objašnjava bibliotekarka.
Na manifestaciji su se predstavili veterani Kulturno umetničkog društva, spletom folklornih igara.
Tu su bila i deca iz plesne grupe Ideal iz Aleksandrova.
Učenici osnovne škole Branko Radičević koji idu na glumačku, recitatorsku i literarnu sekciju, takođe, su se predstavili svojim sugrađanima. Duhovne pesme su zajedno pevala deca sa hora veronauke iz Aleksandrova i Srpske Crnje.
„Želimo da manifestacija zaživi i da privuče što više posetilaca“
Aktivno učešće u manifestaciji Uoči Đurđevdana uzelo je i Udruženje žena Livađanke.
“Manifestacju su organizovale Mesna zajednica i seoska biblioteka u susret Đurđevdanu. Većinski program izvode deca sa radionice koje drži naše udruženje žena. Imali smo malo vremena da pripremimo program, ali deca su stvarno sjajna i uspela su sve da uvežbaju. Osim kulturnog programa, naše udruženje je pripremilo i krofne kojima će biti počašćeni učesnici i posetioci. Mnogo toga ovde u selu je vezano za Đurđevdan. Čak i ova kapija koja se nalazi u centru. Ovo je prvi put da se organizuje ovakav događaj. Želimo da ova manifestacija postane tradicionalna. Da zaživi, da nam dolaze i gosti sa strane. Nadamo se da će narednih godina biti masovnija poseta“, kaže Ljubinka Ljupka Miškov, predsednica Udruženja žena Livađanke iz Aleksandrova.
„Za seosku slavu se, takođe, nosi kolač u crkvu, kao i kada domaćini obeležavaju slavu kod kuće. Svake godine se menja kum. Prošle godine smo mi bili, ove godine je to preuzeo jedan dečko. Jako mi je drago što je mlada osoba prihvatila kumstvo. Uglavnom to prihvataju stariji“, dodaje naša sagovornica.
Alekandrovo je posvetilo manifestaciju i značajnom poljoprivrednom poslu – žetvi
Aleksandrovo danas ima oko 2000 stanovnika, a pre ih je bilo mnogo više.
„Selo je počelo da se gradi posle Prvog svetskog rata. S jedne strane naselili su ga ljudi iz Like, a s druge tu su došli oni koji su živeli u istočnom Banatu. Kao nagradu za vernost i za učešće na Solunskom frontu kralj Aleksandar I Karađorđević je dobrovoljcima darovao zemlju na kojoj je selo podignuto. Drugi deo naseljavanja vezan je za agrarnu reformu. Tada su u selo došle mnoge porodice iz okoline Zrenjanina, Melenaca, Kumana, Karlova… Ljudi su počeli da grade crkvu. Pošto su živeli na salašima, počeli su da grade i ulice, zatim kuće i sve ostalo“, kaže Čolokov Filušev.
Osim slave 2. avgusta i sadašnje manifestacije Uoči Đurđevdana, selo ima i manifestaciju koja se održava u junu. Zove se U susret žetvi. Ispod hrastova u selu okuplja se veliki broj meštana i uvek se organizuje takmičenje u kuvanju. Da li je to spremanje nekog kuvanog jela ili je u pitanju priprema pita, kiflica nije toliko bitno, koliko je bitno da se svi lepo provode. Tu se, takođe, održava i kulturni program koji se posvećuje žetvi i njenom značaju.
.gif)
.gif)
