Momir Rnić: Olimpijada kruna sjajne sezone

Rukometaši Srbije će posle 12 godina ponovo učestvovati na Olimpijskim igrama. Završne pripreme naše najbolje selekcije počinju u ponedeljak, a svoje mesto među putnicima za London pokušaće da obezbedi i Momir Rnić junior, koji se ovih dana odmara u rodnom Zrenjaninu. On za sobom ima najbolju sezonu u karijeri i prilično je samouveren da će uspeti da ispuni svoj dečački san – učešće na OI.
– U London ide 14 igrača. Na mojoj poziciji je žestoka konkurencija, ali se nadam najboljem. Ove godine sam osvojio srebro na EP sa reprezentacijom, a sa Gepingenom prvi klupski trofej, Kup EHF. Olimpijada bi bila kruna ove sezone – kaže Rnić.
ILovezrenjanin: Na OI Srbija je u grupi sa Špancima, Mađarima, Hrvatima, Dancima i Južnom Korejom. Kako vidiš šanse „orlova“ u ovako jakoj grupi?
– Uvek sam bio optimista i mislim da možemo do četvrtfinala. Svi protivnici spadaju u sam vrh svetskog rukometa, ali i mi moramo da opravdamo srebro sa EP u Beogradu.
ILovezrenjanin: Tvoja debitantska sezona u najjačoj ligi sveta nije prošla u prilagođavanju, već si igrao jednu od ključnih uloga u Gepingenu.
– Karijeru sam uvek gradio korak po korak. Imao sam priliku da odem u Nemačku i pre četiri godine, direktno iz Proletera, ali nisam želeo da sedim na klupi i čekam svoju šansu. Iz Zrenjanina sam otišao u Sloveniju gde sam postepeno napredovao dok nisam sazreo kao igrač i osetio da sam spreman za izazove u Bundesligi. Pored toga, ja sam veliki radnik. Nikada mi nije bilo teško da treniram koliko god treba da bih napredovao.
Ilovezrenjanin: U Nemačkoj si postizao i po 11 golova protiv renomiranih protivnika. Ipak, s obzirom da si stranac, da li te je iznenadilo priznanje publike koja te je izabrala za najboljeg igrača Gepingena?
– Gepingen ima ogromnu rukometnu tradiciju i u tom gradu, veličine kao Zrenjanin, rukomet je sport broj 1. Hala je uvek puna, bez obzira ko igra. Publika jako dobro poznaje rukomet i zato mi ovo priznanje znači mnogo. U toj anketi nisam imao najviše glasova samo zbog broja golova koje postižem. Mislim da je presudio moj odnos prema klubu i igri, znaju da se uvek maksimalno borim…
Ilovezrenjanin: Kako ste proslavili osvajanje Kupa EHF?
– Revanš protiv Dankerka se igrao u Gepingenu. U hali je bilo 5.600 ljudi. Kada smo podigli pobednički pehar, atmosfera u hali je bila fantastična, a kada nas je ispred hale dočekalo još 12.000 ljudi, koji su pratili susret na video – bimu, nastalo je neopisivo slavlje…
Ilovezrenjanin: Za tebe je sigurno najteži trenutak sezone bila neobična povreda koju si zaradio u četvrtfinalu EHF Kupa protiv Dinama u Minsku?
– Uh…bilo je stvarno bolno… Kada skočim i spremim se da šutnem na gol, uvek nesvesno izbacim jezik, a u Belorusiji me je to mnogo koštalo. Protivnički igrač me je u tom momentu udario šakom u vilicu, tako da sam pregrizao jezik. Osetio sam užasan bol, a na parketu je bila lokva krvi. Doktor mi je stavio šest kopči, a par dana nisam mogao ništa da jedem. Ipak, već tri dana posle povrede igrao sam protiv Rajn Nekar Levena i dao sam 9 golova. A Beloruse smo izbacili iz EHF Kupa.
Ilovezrenjanin: Momire, prosek od 9 golova ti želimo i na Olimpijskim igrama u Londonu…
– Hvala na lepim željama. Nadam se da ću ispuniti očekivanja navijača – rekao je Rnić na kraju razgovora.