Zadruge u Srbiji su dugo čekale usvajanje Zakona o zadrugama. To je učinjeno pre nešto više od godinu dana. Time je omogućeno zadrugama da reše svoje najveće probleme, a pre svega da nepokretnu imovinu uknjiže kao zadružnu svojinu. ZZ Polet iz Aleksandrova je jedna od zadruga koja je uspela da reši ovo pitanje. Sada gotovo 1000 hektara oranica imaju u sopstvenom vlasništvu. U poslednjih godinu i po dana obnovili su dobar deo mehanizacije. U planu je unapređenje ratarske proizvodnje, a razmišljaju i o tome da počnu da se bave voćarstvom i povrtarstvom. Kako zadruga bude jačala, tako će napredak osetiti čitavo selo, kažu u ZZ Polet.
Pre nešto više od godinu dana sudbina ZZ Polet iz Aleksandrova je bila neizvesna. Po važećem zakonu pretilo im je gašenje. Na sreću, dobrim planom i programom uspeli su da izbegnu sudbinu društvenih preduzeća koja su se nalazila na spisku Agencije za privatizaciju. Danas, ZZ Polet može da se pohvali rezultatima na kojima bi im mnogi pozavideli.
„ZZ Polet iz Aleksandrova je po posedovnom listu vlasnik 1000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Uz to, naše je i 25 hektara građevinskog zemljišta na kojem se nalaze objekti za držanje mehanizacije, kao i prohodno podno skladište kapaciteta 2200 tona pšenice. Za sada se bavimo isključivo ratarstvom. Pšenicu smo jesenas posejali na 410 hektara. Setva pšenice je i dalje najjeftinija. Dobar deo pšenice ostavljamo za seme. Pokušavamo iz sopstvenih sredstava da sve isfinansiramo, da se ne upuštamo u kredite. Opredeljujemo se za kvalitetnije sorte, koje daju manje prinose, jer imamo otkupljivača koji pšenicu plaća po kvalitetu. Planiramo da posejemo 150 hektara suncokreta, 100 hektara kukuruza i 30 hektara soje“, kaže Bojan Stepanović, direktor ZZ Polet iz Aleksandrova.
ZZ Polet je imovinu prevodila postepeno u zadružnu
Krajem prošle godine ova zadruga je dobila rešenje i na poslednji zahtev koji je podnela, a za prevođenje društvene u zadružnu svojinu.
„Morali smo da ispoštujemo određenu proceduru da bismo krenuli u postupak transformacije vlasništva poljoprivrednog zemljišta. Bili smo na spisku Agencije za privatizaciju. Spetembra 2014. naši organi upravljanja podneli su žalbu kojom je tražena potpuna obustava procesa privatizacije na našoj imovini i upis društvene u zadružnu svojinu. Ta žalba nam je samo zasmetala prilikom upisa. Kada je stupio na snagu novi Zakon o zadrugama i kada su se stekli uslovi da počenemo sa prevođenjem zemljišta, morali smo prvo da povučemo tu žalbu. U katastru opštine Nova Crnja su nam rekli da je to preduslov da uđemo u proceduru“, objašnjava naš sagovornik.
Tek kada je dobila rešenje da je sporna žalba povučena, ZZ Polet je počela proceduru prevođenja imovine. I to selektivno.
„Nismo podneli zahtev za svu zemlju odjednom. Prvo smo krenuli od one zemlje za koju smo imali dokaze o tome kako smo došli do nje -ugovore da smo isključivo mi vlasnici. Zatim smo iz suda “vadili” ugovore za koje nismo imali dokaze. Tražili smo ugovore o poklonu. Ljudi su 60-ih i 70-ih godina prošlog veka zemlju poklanjali zadruzi da bi ostvarili pravo na penziju. Prvi zahtev je bio za 120 hektara, drugi za 45, treći za 100 hektara. U tom periodu je počela i parcelacija zemljišta od strane JP „Vode Vojvodine“ za kanale. Naš postupak je protekao bez žalbe javnog pravobranioca tako da smo izbegli probleme sa kojima su se susretale mnoge druge zadruge. Kad su ova tri zahteva prošla podneli smo zahtev za svu ostalu zemlju od nekih 760-770 ha. U katastru je kompletna zamlja upisana kao zadružna svojina ZZ Polet i to kao pravo vlasništva“, kaže Stepanović.
Deo zemljišta zadruga daje u zakup
ZZ Polet je dala u arendu oko 250 hektara svog zemljišta.
„Uz saglasnost Upravnog odbora uradili smo dve licitaje. U nadmetanju za jedan deo zemlje mogli su da učestvuju svi koji su bili zainteresovani. Reč je o 130 hektara zemlje. Od toga 110 hektara je u zakup uzela ZZ Mrkšićevi salaši, a 20 hektara je uzeo privatnik iz Karađorđeva. Prosečna izlicitirana cena po hektaru je bila 62000 dinara“, objašnjava naš sagovornik.
Druga licitacija bila je namenjena isključivo meštanima Aleksandrova.
„U pitanju su bile tri table od 55 hektara. Da bi učestvovali na licitaciji zainteresovani su morali da budu stanovnici Aleksandrova. Osim toga prinos sa svih parcela zakupac mora da predaje ZZ Polet, a preko nas mora i da nabavlja repromaterijal. Na taj način nadoknađujemo razliku u ceni jer je makcimalna cena hektara na ovoj licitaciji bila 40000 dinara. Da smo i tu zemlju koju smo dali kooperantima dali na javnu licitaciju dobili bismo još 2 miliona dinara prihoda. Međutim, to smo nadoknadili na drugi način, što nam se kroz kooperaciju vraća višestruko“, dodaje direktor ZZ Polet.
Plan zadruge je i da reši pitanje malih privatnh parcela koje se nalaze u okviru njihovog zemljišta.
„Mi imamo velike table, ali u tim tablama postoje parcele koje su u vlasništvu privatnika. Do sada smo mi međusobno pravili jednogodišnje ugovore i menjali smo zemlju. Tako da smo mi radili te parcele u komadu, a privatnici su radili neku našu zemlju na drugoj lokaciji. Reč je o zemlji koja je iste površine i istog kvaliteta. U interesu i nas i njih je da se ovo pitanje trajno reši“, objašnjava Stepanović.
ZZ Polet ima 109 zadrugara, ali dosta njih se ne bavi poljoprivredom
Trenutno zadruga ima 109 zadrugara. U roku od godinu dana od stupanju na snagu zakona zadruge su morale da usklade svoje poslovanje sa ovim pravnim aktom. Zbog toga je i ZZ Polet uradila i novi Ugovor o osnivanju. Međutim, sada planiraju da rade novo usklađivnje.
„Trudiću se da strogo poštujem pravila Zakona o zadrugama. Sada je situacija takva da imamo zadrugare koji nisu kooperanti i kooperante koji nisu zadrugari. Nekada je bilo pravilo da kada se neko zaposli u zadruzi, po automatizmu postaje i zadrugar. 80-ih godina prošlog veka zadruga je imla 250 zaposlenih. Zbog toga većinu današnjih zadrugara čine zapravo bivši radnici koji u većini slučajeva nemaju ni zemlju ni mehanizaciju. Oni nemaju nikakvog osnova da kooperiraju sa nama. Zakon o zadrugama jasno kaže da ukoliko neko u periodu od godinu dana nema nikakvih odnosa sa zadrugom, organi upravljanja mogu da mu otkažu članstvo. Razgovarao sam sa tim ljudima i rekao sam im da uzmu repromaterijal od zadruge za nekoga, ponudio sam im da im zadruga pruži neke usluge… Jednostavno kod nekih nije postojala dobra volja“, kaže naš sagovornik.
Zadrugari će imati bolje uslove od kooperanata
ZZ Polet priprema i novu komercijalnu politiku. Ona će biti različita za zadrugare i za kooperante. Trenutno zadruga ima između 75 i 80 stalnih kooperanata.
„To znači da će zadrugari benefite članstva ostvarivati kroz kooperaciju sa nama. Na taj način će biti više uključeni u rad zadruge. Primera radi, za zadrugare će lager pšenice biti besplatan, dok za kooperante neće. Zadrugari će imati za 10-20 para bolju cenu pšenice od ostalih, niže cene repromaterijala. Mašinske usluge za njih su i sada 5- 10 posto jeftinije. Ko sa nama bude imao kontinuiranu saradnju 2-3 godine imaće mogućnost da postane zadrugar. Uslov je da bude savestan proizvođač. Proveravaćemo s čim raspolaže, kako radi, kakve je poslovene odnose imao sa firmama sa kojima je pre nas sarađivao. Da se ne bi desilo da je neko negde dužan, da nije ispunjavao svoje obaveze i da je primoran da menja partnera, pa da zato dolazi u ZZ Polet. Neće svi moći da postanu zadrugari. Bitno je da pored svog ličnog interesa, brane i interese zadruge“, objašnjava Stepanović.
U poslednje dve godine nabavljena je nova mehanizacija
U poslednje vreme i mehanizacija ZZ Polet je značajno obnovljena.
„Ova zadruga je godinama bila u rasulu. Mehanizacija je bila zapuštena. Računica je pokazal da nas održavanje stare mehanizacije košta isto koliko i kupovina nove. Zbog toga smo u predhodne dve godine dosta novca uložili u novu mehanizaciju. Kupili smo traktore, tanjirače, plugove, rasturivač, telehender, sejalicu“, kaže naš sagovornik.
Kupovina nove mehanizacije je išla korak po korak.
„Pre dve godine zadruga je obrađivala 550 hektara. Ostalo je davano u zakup. Godinu i po kasnije ta površina je povaćana na 750 hektara. Kako smo proširivali proizvodnju tako nam je bila potrebna nova mehanizacija. Nabavljali smo mehanizaciju i opremu bukvalno kako nam se javljala potreba za njom prilikom izvođenja radova. Gde smo videli da će nam se pojaviti usko grlo u radu, to smo rešavali. Došli smo u situaciju da nam treba još jedan veliki teški traktor i nekoliko priključnih mašina“, objašnjava direktor ZZ Polet.
Cilj ZZ Polet je da kompletnu njihovu zemlju rade svojim mašinama.
„Kada sam došao u ZZ Polet, mi smo plaćali usluge drugim izvođačima radova. Sada sve radimo sami, osim žetve pšenice. Imamo dva kombajna koji su namenjeni za naše manje parcele. Neki moj stav je da se narednih 3 do 5 godina nećemo upuštati u kupovinu kombajna. Izračunao sam da za 400 hektara pšenice tu uslugu plaćamo između 15 i 18 hiljada evra. Da bismo nabavili kombajn za to potrebno je između 250 i 300 hiljada evra. A taj kombajn bismo koristili svega nekoliko dana godišnje, koliko traje žetva pšenice. To je prevelika investicija za nas u ovom trenutku“, kaže Stepanović.
ZZ Polet planira razvoj u nekoliko smerova
Zadruga u finansijskom smislu sada „stoji na zdravim nogama“. O budućem razvoju razmišljaju u nekoliko smerova.
„Prvi je intenziviranje postojeće primarne proizvodnje, a zatim i promena setvene strukture. Do žetve proširujemo i skladišne kapacitete na 3000 tona. To je tri puta više nego što je bilo kada sam ja došao u ZZ Polet. S obzirom da smo uknjižili svu svoju imovinu sada možemo da konkurišemo i za kredite koji su sve povoljniji. To nam otvara mogućnost i da podignemo silos sa sušarom kapaciteta 6000 do 8000 tona. Razmišljamo i da pokrenemo voćarsku i povrtarsku proizvodnju, kako plasteničku, tako i onu na otvorenom. Tu bi se javila potreba i za hladnjačom. Želimo zapravo da napravimo bazu kako bismo bili spremni ukoliko nam se ukaže prilika za neki projekat. Sada radimo na poboljšavanju infrastrukture i stvaranju prilika za buduće poduhvate. Da imamo struju, kanale, zemljište“, objašnjava naš sagovornik.
„Kako zadruga bude jačala, tako će i selo osetiti pozitivniji efekat“
U Aleksandrovu živi oko 2200 stanovnika. Direktor je mišljenja da će pravi značaj ZZ Polet za sredinu u kojoj većina meštana egzistenciju ostvaruje baveći se poljoprivredom, tek u narednom periodu doći do izražaja.
„Kako zadruga bude jačala i postajala stabilnija, to će i selo osetiti pozitivniji efekat. Na osnovu dvogodišnjeg iskustva stečenog ovde vidim da su ljudi na prvom mestu emotivno vezani za zadrugu jer samo za nju mogu da kažu “to je naša seoska zadruga”. Sve ostale zadruge su privatno vlasništvo i sav višak završava u privatnim džepovima. Ovde toga nema. Mi radimo za plate i to je to. Osim toga zaista se trudim da dobar deo viška koji ova zadruga ostvaruje prebacim na selo. Tu prevashodno mislim na donacije osnovnoj školi, spotskim, omladinskim, ženskim, lovačkim, ribolovačkim udruženjima. Nastojaćemo da svako ko ima dobru ideju može da se obrati zadruzi kako bi dobio finansijsku, logističku i moralnu podršku. Spremni smo da učestvujemo u svakoj aktivnosti koja se organizuje u selu, od ravnanja atarskih puteva do manifestacija“, kaže Bojan Stepanović, direktor ZZ Polet.
Od ove zadruge trenutno direktno živi 20 porodica, a indirektno bar još toliko, ako ne i više. Plan ZZ Polet je da zaposli još ljudi. Ali, i da poveća broj kooperanata sa kojima će u potpunosti sarađivati. Od toga da naftu, semena, đubrivo nabavljaju preko zaduge, do toga da celokupan njihov rod predaju u ZZ Polet.
.gif)
.gif)
