Suša je ove godine najviše pogodila opštinu Novi Bečej, a zatim i Zrenjanin. Prinosi prolećnih kultura u Srednjem Bantu negde su čak i prepolovljeni. Na kukuruzu će rod biti umanjen u proseku za 50 do 60 posto. Podaci Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin pokazuju da je zbog nedostatka padavina najviše podbacila soja. Malo bolja situacija je na suncokretu i šećernoj repi, rečeno je prilikom održavanja Dana polja prolećnih kultura.
Skoro svi proizvođači koji su bili na Danu polja prolećnih kultura, koji je organizovala PSS Zrenjanin, slično su ocenili ovu proizvodnu godinu. „Ako ogled izgleda ovako, možete zamisliti kako izgledaju naše njive“, glasio je komentar paora. Proizvođači su zabrinuti. Ekonomski aspekt pokazuje da je ova proizvodna godina ravna katastrofi, a već treba da se razmišlja o setvi pšenice. Velike probleme će imati poljoprivrednici koji imaju kredite.
„Do kraja godine treba da vratim 10.000 evra kredita. Prošle godine sam imao suficit 11.000 evra. Za mene je ova godina u ekonomskom smislu katastrofalna. Kredite neću moći da vratim i moraću nešto da reprogramiram. Prošle godine pod kukuruzom sam imao 15 hektara, a ove osam. Kod mene je umanjen rod za 90 posto. Ne znam da li ću ukupno imati 20 tona. Do sada sam obrađivao po 60 hektara, a ove godine 30. Veći poljoprivrednici su svu zemlju uzeli u arendu jer daju za zakup dvostruko više novca. Suncokret imam na 12 hektara, ostalo je bila pšenica. Počeo sam žetvu suncokreta. Početni prinos je 1200 kilograma po katastarskom jutru. To će biti i najbolji rod jer je usev na preostalim parcelama znatno lošiji“, kaže Milenko Čobanov, proizvođač iz Kumana.
Suša je najviše pogodila soju
Zemljoradnička zadruga „Budućnost“ iz Hetina ima 505 hektara zemlje. Ove godine kukuruzom su posejali 120. Soja i suncokret su zauzeli po 51 hektar. Na preostalim površinama bila je pšenica čiji je prinos bio 5,6 tona po hektaru.
„Suša je kod nas najviše pogodila soju i kukuruz. Suncokret je još dosta zelen i nalazi se u fazi zrenja. Na njemu nema bolesti. Koliko smo mogli da vidimo nema ni praznih zrna. Prošle godine smo po hektaru imali 4400 kg soje. Ako ove godine budemo imali dve tone, biće dobro. Lane smo ostvarivali prinose od 10 tona po hektaru kada je kukuruz u pitanju. Ove godine će biti odlično ako budemo imali polovinu prošlogodišnjeg roda. Bavimo se isključivo suvim rataranjem. Da bismo mogli da navodnjavamo svoje parcele, potrebno je da se kanali oko Hetina očiste, jer su jako zapušteni“, kaže Mihalj Rigo, poslovođa ZZ „Budućnost“ iz Hetina.
„Loš rod, a verovatno i loša cena suncokreta“
Prinos pšenice u Srednjem Banatu je bio različit od parcele do parcele, ali je svuda bio niži nego prošle godine. Proizvođači su računali da će isplativost ove proizvodne godine najviše poboljšati suncokret. Suša je, međutim, učinila da sve ostane na nivou nadanja.
„U odnosu na prošlu godinu, rod suncoreta je manji 30 do 40 procenata. Imamo i loš rod, a verovatno ćemo imati i lošu cenu. Za sada se kalkuliše da je ona od 32 do 35 dinara za kilogram. Ovo je akontna cena, jer se konačna još ne zna. Kao i svake godine otkupljivači očekuju da prvo vide koje količine imaju. Ove godine neki ljudi su po katastarskom jutru imali 800 kg suncokreta, mada je neki prosek jedna tona. To je jako loše. Zrno je sitno, šturo i lako. Štura zrna kombajn izbaci sa prašinom i ona ne mogu da dođu do bunkera. Primese su različite. Zbog toga što suncokret teško kosimo, primese idu od 10 do 20 posto, zavisno od sorte“, objašnjava Stevan Radovančev, predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanin.
Proizvođači neće imati zaradu ni od kukuruza. Pogotovo oni koji su ovu kulturu sejali na državnom zemljištu.
„Ja imam osam katastarskih jutara državne zemlje koju sam uzeo u zakup. Na ovoj površini sigurno neću imati ni kilograma kukuruza. Razlog je kasna licitacija, a samim tim i priprema zemljišta. S druge strane, imam parcele koje će dati četiri tone po hektaru i to će ove godine biti maksimalan rod. U proseku, ovogodišnji rod kukuruza na mojim njivama u najboljem slučaju će biti tri tone po hektaru. Na svim svojim njivama uvek primenjujem kompletnu agrotehniku. To sam uradio i ove godine i nakon đubrenja sam čekao kišu. Na prinos utiče i izbor hibrida kao i kvalitet zemljišta“, objašnjava naš sagovornik.
Šećerna repa liči na šargarepu
„Imam i šećernu repu koja sada više liči na šargarepu. Odbacila je svo lišće, zemlja oko nje je ispucala što samo pokazuje koliko joj treba kiša i šta je suša učinila. Vodio sam računa o ovom usevu kao i svim ostalim. Pet puta sam radio zaštitne tretmane. Očekuje se da rod bude trideset tona po lancu. Već polovinom septembra počećemo da je vadimo pa ćemo videti šta će tačno biti. Ali, već sada mogu da kažem da ni šećerna repa ne obećava, kao ni druge kulture“, dodaje Radovančev.
Koliko je suša tačno umanjila rod i kolika je zbog toga šteta, znaće se tek kada sve kulture budu skinute sa njiva. Činjenica je da proizvođači umesto zarade, ovih dana računaju gubitke.
.gif)
.gif)
