I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Manji rod suncokreta podiže proizvođačku cenu

Žetva suncokreta u Srednjem Banatu je u toku. Otkosi pokazuju da je rod gotovo prepolovljen. Proizvođači su otkupljivačima predali prve količine suncokreta, ne znajući pritom kolika će otkupna cena ove uljarice uopšte biti. Izvoznici suncokret plaćaju akontno 36 dinara po kilogramu. Na krajnju cenu uticaće i potražnja inostranog tržišta. Ratari iz ovog dela Srbije kažu da bi sa prinosom od tone po katastarskom jutru, koliko je suncokret ove godine rodio, on morao da košta najmanje 45 dinara po kilogramu.

U Srednjem Banatu kombajni su uveliko u njivama i skidaju suncokret. Podaci sa terena za sada pokazuju da je rod ove uljarice zbog suše smanjen za 40 do 50 posto. Na zemljištima lošijeg kvaliteta poput onih u atarima Knićanina, Aradca, Stajićeva, rod je još manji. Osim niskih prinosa, poljoprivrednike muči i cena suncokreta. Prve količine predate su bez jasno definisane otkupne cene. Domaći prerađivači su najpre plaćali između 30 i 33 dinara za kilogram. Ipak, nakon nekoliko dana, cena je skočila na 35 i 36 dinara za kilogram suncokreta. Ova cena važi kao akontna, odnosno najniža otkupna za proizvođače.

„Na početku žetve pojedini otkupljivači su izašli sa otkupnom cenom od 30 dinara za kilogram. To je ravno katastrofi jer je sada prosečan rod tona po katastraskom jutru. To je 30000 dinara bruto prihod. Mi nemamo da pokrijemo ni zakup zemljišta i seme, a kamoli agrotehničke mere. Troškovi proizvodnje na iznajmljenom zemljištu su automatski viši za cenu zakupa. Početna cena na licitaciji za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta bila je 23000 dinara po hektaru. U privatnim zakupima, odnosno arendi, ljudi plaćaju, po meni, nerealan zakup od 200 do 250 evra po katastarskom jutru“, kaže Dragan Kleut, predsednik Udruženja poljoprivrednika Banata.

Dragan Kleut

Suncokret treba da košta bar 45 dinara za kilogram

„Ove godine rod ne pokriva samu cenu zakupa. Ako se uzme da je za seme izdvojeno u proseku 80 evra po katastarskom jutru, a tu su i đubrivo, nafta za obradu i primenu zaštitnih mera, hemija, prihod od svake kulture bi trebao da bude 70000 dinara po jutru. Ako gledamo suncokret, sa ovakvim prinosima, minimalna otkupna cena treba da bude 45 dinara za kilogram“, dodaje naš sagovornik.

Na otkupnu cenu suncokreta svakako će uticati i potražnja iz inostranstva. Pre svega Bosne i Hercegovine i Mađarske, a verovatno i Hrvatske.

I prošle, kao i predhodnih godina, uljare su izašle sa dogovorenom cenom. Imali smo situaciju da je otkupljivač iz Bosne suncokret plaćao 46 dinara za kilogram. Mi, poljoprivrednici, probali smo da svoju robu izvezemo, ali uvek se na carini tražio papir više. S druge strane, pojedine uljare su isti taj suncokret izvozile bez problema, a pričamo o slobodnom tržištu. Na taj način zadržana je cena na 36 dinara. Po meni je prvobitna ovogodišnja avansna cena od 30 dinara zapravo ispipavanje tržišta. Da se vidi kako će poljoprivrednici da reaguju. Stalno se govori da ova uljarica nije berzanska roba. Ali, to nije tačno. Svuda u svetu ona ima svoju cenu na berzi. Recimo, u Italiji je trenutna cena negde oko 375 evra po toni. To je razlog zbog kojeg poljoprivrednici u Srbiji očekuju povećanje avansne cene sa sadašnjih 300 evra po toni bar za još 75 evra“, objašnjava Kleut.

„Samo poljoprivrednici ne mogu da kažu koliko košta njihov proizvod“

Domaće uljare se o krajnjoj ceni suncokreta još ne izjašnjavaju.

„Ako prerađivači žele da sarađuju sa poljoprivrednicima, moraju da izađu sa cenom koju misle da plate, pa da onda mi vidimo da li ćemo svoju robu da im prodamo ili nećemo. U Srbiji jedino poljoprivredni proizvođači ne mogu da kažu koliko košta njihov proizvod, već to određuje kupac. To nije normalno. Svaki proizvođač, od metli do automobila, kada proizvede robu kaže koliko to košta. On ima troškove proizvodnje na osnovu kojih kalkuliše svoju zaradu. A mi ovde imamo situaciju da nešto proizvedemo, neko nam uzme robu i kaže koliko on misli da treba da plati. Normalno da mi onda ne možemo da pokrijemo ni troškove proizvodnje, niti da ulažemo u neki dalji razvitak poljoprivrede. A mi smo u ovom delu Evrope najveći proizvođači suncokreta, i po površinama i po količini, posebno Srednji i Južni Banat“, napominje predsednik Udruženja poljoprivrednika Banata.

Izvoznici izašli sa akontnom cenom od 36 dinara za kilogram suncokreta

Izvoznici suncokreta izašli su sa konkretnim uslovima i prvom cenom koja je slična prošlogodišnjoj. Kompanija Konzul u Zrenjaninu, kilogram suncokreta avansno plaća 36 dinara.

Opredelili smo se da minimalna garantovana cena za suncokret bude 36 dinara za kilogram. Manja cena od ove neće biti, a isplata se vrši odmah, u roku od 48 sati. Ako se do 30. septembra formira neka veća cena, radićemo doplatu do te sume“, kaže Jovan Bulatović, menadžer kooperacije kompanije Konzul.

U ovoj kompaniji su nam rekli da će otkupiti do sada najveće količine suncokreta sa sirovinske baze od Srpske Crnje do Kovačice. Delom je reč o ugovorenim količinama. Ipak, najviše suncokreta će u silose Konzula stići od velikog broja kooperanata koji sa ovom firmom sarađuju i kada je reč o drugim biljnim kluturama. Troškove transporta snose kooperanti koji svoju robu dovoze traktorima. Mada, kod značajnih površina i kada parcele nisu mnogo udaljene jedna od druge, trošak prevoza robe ide na račun otkupljivača.

Zbog suše zrno je sitno i lagano

Zbog suše, na većini njiva suncokret je formirao male glavice. To istovremeno znači i sitnija zrna.

„Zrno je sitno i lagano. Kod ranijih hibrida primesa je manje u odnosu na kasnije hibride. Procenat vlage je šarenolik i iznosi od 7 do 11. Oko 30 posto robe ima vlagu od 11 do 13 procenata. Analizu uzoraka radimo u laboratoriji instituta pri Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu“, objašnjava Bulatović.

Poljoprivrednici dodaju da je rod umanjen jer biljke nisu uspele ni da naliju svako zrno u glavici. Zbog toga ima dosta praznih i šturih zrna. Ovo se posebno odnosi na suncokret koji se žanje sa državnih parcela.

„Na suncokretu su urađene sve agrotehničke mere na vreme i kvalitetno onoliko koliko smo imali uslova da to uradimo. Pogotovo kada je reč o državnoj zemlji koju smo već treću godinu dobili u decembru, jer je tek tada organizovana licitacija. Zemljište smo obrađivali januara i odlično smo uradili posao posebno kada se uzme u obzir vreme u kojem smo počeli radove. Uloženo je dosta novca, ali nismo imali sreću sa vremenskim uslovima jer usev nije dobio kišu“, zaključuje Kleut.

I dok se u razvijenim zemljama otkupna cena poljoprivrednih proizvoda uglavnom zna još pre setve, u Srbiji se ne zna ni kada se rod skine. Zbog toga ne čudi što su domaći paori nezadovoljni i što ne ulažu više sredstava u unapređenje proizvodnje.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh