Pre godinu dana Zrenjanin i nekoliko okolnih mesta pogodio je veliki grad. Led je potukao useve na oko 9500 hektara. Najgore su prošli stanovnici Mihajlova, Elemira, Melenaca i Aradca. Pšenica je bila pred samu žetvu kada ju je led omlatio. Na mnogim njivama suncokreta nije bilo uopšte, a rod kukuruza koji je bio pogođen gradom je desetkovan. I proizvođače voća i povrća zadesila je velika šteta od grada. Poljoprivrednici su komisijama prijavljivali šta im je sve stradalo. Iz grada i pokrajine im je tada obećana pomoć. Ona, međutim, ni do dana današnjeg nije stigla do njih.
Za samo nekoliko minuta mnogi proizvođači iz Zrenjanina su prošle godine ostali bez letine, jer je ovaj deo Banata pogodilo veliko nevreme praćeno ledom. Danima su poljoprivrednici i komisije obilazili njive i popisivali štetu. Rezultat svega bio je da su usevi stradali na oko 9500 hektara. Nadležni su procenili da je šteta od grada oko 900 miliona dinara.
Dve nedelje nakon što je grad opustošio mnoge njive, voćnjake i povrtnjake proizvođače iz Mihajlova, koji su pretrpeli najveću štetu, obišli su gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarsvo Vuk Radojević. Tom prilikom poljoprivrednicima su obećali da će učiniti sve da im se pomogne u prevazilaženju posledica nevremena i da im se ublaži šteta od grada koja im je naneta.
Poljoprivrednici tvrde da im niko nije pomogao da prevaziđu štetu od grada
Godinu dana nakon nevremena, poljoprivrednici kažu da je sve što je tada obećano ostalo na nivou obećanja i da im se više nikada niko nije obratio. Niti im je ponudio bilo kakvu vrstu pomoći.
“Nakon tog obilaska nekoliko dana posle grada niko nam se nikada više nije obratio. Niti se pojavio da nam ponudi pomoć kojom bi šteta od grada bila sanirana – neke povoljnosti ili povoljnije kredite. Sve je završeno tim obilaskom. Da bih ove godine mogao da krenem s proizvodnjom morao sam da uđem u nove kredite. Problem je što prošle godine nismo ostvarili prihode na koje smo računali, a sada se većina nas proizvođača dodatno zadužila. Neki dobavljači su mi izašli u susret. Na primer, sistem za navodnjavanje kap po kap nisam platio odmah prilikom postavljanja, nego ću to platiti kasnije. Konkurisao sam i kod pokrajine za folije“, kaže Janoš Balint, proizvođač iz Mihajlova na čijoj su parceli lane bili predstavnici grada i pokrajine.
“Da problem bude još veći, trenutno su cene povrća koje imam jako niske. Prodajem karfiol i njegova cena „na veliko“ je 30 dinara. Kelerabu sam jedva uspeo da prodam po 10 dinara. Krastavci su 20 dinara. S ovom cenom na zaradu ne mogu da računam. Možda ću uspeti da pokrijem troškove proizvodnje. I to jedva. Sreća je jedino što imam papriku iz plastenika koja je jako lepa i kvalitetna i koja ima i lepu cenu“, dodaje naš sagovornik.
„Da bismo zasnovali proizvodnju za ovu godinu, ušli smo u nove kredite“
Ni ratari nisu u boljoj poziciji.
„Prošle godine šteta od grada je stvarno bila velika. Obećana nam je pomoć iz opštine. Sa gradonačelnikom sam lično pričao. Ništa od obeštećenja i pomoći nije bilo. Popunjavali smo neke formulare za štetu koju smo pretrpeli. Navodno je bilo reči da će oni to amortizovati da li kroz đubrivo, seme, porez… I ništa se od toga nije desilo. Morali smo da uzimamo kredite da bismo ove godine zasnovali proizvodnju. Drugo rešenje nismo imali. Mi moramo da radimo. Od ovoga živimo. Sad su nam krediti malo veći u odnosu na prošlu godinu”, objašnjava Ivan Berar, poljoprivrednik iz Melenaca.
Iz Udruženja poljoprivrednika Zrenjanina kažu da su se zbog posledica grada više puta obraćali lokalnoj samoupravi.
„Svi su bili, gledali šta nas je zadesilo, obećavali pomoć i na kraju nikom ništa. Čak smo 10-ak dana nakon što su obećali da će nam pomoći tražili ponovo sastanak sa gradonačelnikom kako bi nam objasnio i pojasnio da li su i šta radi vezano za štetu od grada i kakve su im namere. Molbu za to smo pisali i predali 20. jula. Odogovor na tu molbu nikada nismo dobili“, kaže Stevan Radovančev, predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanin.
Proizvođači bi bili zadovoljni da su dobili olakšice, novac nisu ni očekivali, ni tražili
Da bi šteta od grada bila ublažena proizvođači su tražili olakšice, a ne da im se da novac.
„Od nas su tražili da sastavimo neki plan sanacije šta bi mogli da preduzmu da bi nam pomogli da smanjimo štetu koja je nastala. Mi smo ispred udruženja sastavili neki predlog mera. Čak smo im ga nekoliko puta slali, jer su ga gubili. Tražili smo da se odbije porez na imovinu i na zemlju, da nam se izđe u susret kada je u pitanju gorivo, da nam se odloži otplata kredita koje imamo kod banaka. Imali smo i predlog da se 100 miliona dinara, koji su namenjeni za atarske puteve, prebaci za naknadu štete proizvođačima koji su je pretrpeli. Tu nam je gradonačelnik odgovorio da je to protivzakonito i da to ne mogu da rade. Sve je ostalo na tome. Niko nas više nije kontaktirao na ovu temu proteklih godinu dana. Ljudi su pisali zahteve, popisivala se šteta od grada, ali od pomoći nije bilo ništa“, dodaje naš sagovornik.
„Mi nismo tražili pare i oni su sami rekli da nemaju para, ali da mogu kroz repromaterijal, seme i đubrivo da pomognu. Ljudi se ne bi ni bunili da su bilo šta dali. Ali, eto nisu dali ništa, a obećavali su da će pomoći. Obe setve su i došle i prošle od tada i ništa. Osim te molbe od 20. jula prošle godine gadonačelniku smo slali zahtev da nas primi i 26. decembra prošle godine, 21. februara ove godine na koje nam nije odgovorio. Pisali smo i pre nekoliko dana – 13. juna i opet nije došlo do sastanka. Želimo da razgovaramo na temu investitora, suvencija, elementarnih nepogoda, budžetu grada i o opštim temama vezanih za poljoprivredu“, kaže Stevan.
„Šteta od grada iz prethodne godine osetiće se tek na kraju ove proizvodne sezone“
Proizvođači kažu da će se tek ove godine videti posledice prošlogodišnje štete od grada.
„Gorivo imamo najskuplje u regionu. Nema subvencija. Seme i veštačko đubrivo su takođe skuplji, a rod je mnogo manji nego prošle godine. Priča se i o nižoj ceni poljoprivrednih proizvoda nego prošle godine. Ljudi su se zaduživali da bi zasnovali proizvodnju. Doći će na red i naplata kredita i kamata, pitanje je kako ćemo se izvući ove godine. Još kad dođe na red i plaćanje zakupa zemlje, ne znam šta će biti. Ja sam pravio neku računicu. Ako računam samo gorivo koje sam potrošio na jednom jutru žita, da nemam ni jedan jednini kvar na mašinama, a da ne računam svoj rad uopšte, meni s arendom koja se kreće oko 200 evra treba 3,5 tone žita da bih bio na nuli. A prinos će možda biti 1,5 do 2,5 tone po jutru“, kaže Stevan.
Grad ne može da pomogne poljoprivrednicima, jer odluku o tome moraju da donesu više instance
Prvi čovek Zrenjanina kaže da se grad obraćao institucijama koje su hijerarhijski iznad njih, ali da odgovore na zahteve da se pomogne poljoprivrednicima da se sanira šteta od grada nikada nisu dobili ni iz pokrajine, niti iz republike.
“Veliko nevreme jeste zahvatilo našu teritoriju prošle godine. Mi smo uspeli da popišemo svu štetu. Angažovali smo i geometra i sturčna lica i s tim smo izašli pred pokrajinu i republiku. Grad Zrenjanin u budžetu nije imao predviđena sredstva za takvu vrstu isplate. Porezi su uglavnom republički i pokrajinski prihodi koji se ubiraju od naših građana. Pred više organe vlasti išli smo s predlogom da se poljoprivrednicima otpišu porezi i naknade za navodnjavanje i odvodnjavanje. Na žalost, do sada nemamo povratnu informaciju da je nešto pozitivno rešeno. Mi se trudimo i pokušavamo da budemo servis naših poljoprirednika i pomagaćemo na svaki način koji je u zakonskim okvirima. U to spadaju i mnogi projekti i subvencije koje je grad pokrenuo kako bi pomogao proizvođačima. Između ostalog, reč je o dodeli visokokvalitenih junica našim stočarima, pomoć pčelarima…”, kaže Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.
I dalje malo proizvođača osigurava svoje useve
Odmah nakon nevremena koje je prošle godine zahvatilo Zrenjanin obnovljena je priča o potrebi osiguranja u poljoprivredi. Srbija ne može da se pohvali u ovoj oblasti. Podaci pokazuju da je svega 16 posto poljoprivredne proizvodnje osigurano.
“Ja nisam osigurao ni ove godine useve, jer sam video da se mnogi koji su osigurali prošle godine letinu nisu baš nešto naplatili. Mali broj njih se naplatio. Sve se to svelo na to da si osigurao od vetra, nisi od grada, jesi od leda, nisi od vetra. Stalno tu ima nekih začkoljica. Kažem, lično nisam osigurao useve, a mislim da nije ni većina kolega. Prosto ne verujemo u osiguranje. Grad ima veliki budžet, kako sami kažu, pa zašto onda ne vode računa o protivgradnoj odbrani i dovoljnom broju raketa. Godinama imamo isti problem – da nemamo dovoljno raketa, da nemamo ljude koji hoće da rade, a ako i ima strelaca oni su slabo plaćeni“, kaže Stevan.
„Ove godine pokušavamo i sa osiguravajućim kućama da stimulišemo naše poljoprivrednike i da im omogućimo da osiguraju svoju letinu i svoje njive kako bi u slučaju tako nekog neželjenog slučaja tj. nevremena uspeli da nadoknade tu štetu. Koliko sam informisan, nema baš neke velike želje od strane poljoprivrednika da osiguraju svoju letinu. Što se nas tiče, ono što je do nas, mi zajedno sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom gledamo da svaka protivgradna stanica ima dovoljan broj raketa da možemo da reagujemo u slučaju najave nekog nevremena i to je ono što možemo mi da pomognemo” kaže gradonačelnik Zrenjanina.
Izostao odgovor Pokrajine o pomoći proizvođačima
Portal I love Zrenjanin tražio je i od pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivedu i šumarstvo odgovor zbog čega je obećana pomoć poljoprivrednicima kojom bi se sanirala šteta od grada – izostala. Ni posle više od nedelju dana čekanja, odgovor na ovo pitanje iz resornog sekretarijata nismo dobili. Čini se da se po ko zna koji put potvrdila praksa da se obećanja lako daju, ali da se teško ispunjavaju.
.gif)
.gif)
