Uprkos tome što proizvođači nisu bili zadovoljni cenom pšenice i što su mnogi razmišljali da prestanu da seju ovu kulturu, najave pokazuju da bi ove jeseni hlebno zrno trebalo da zauzme oko 600.000 hektara. To je za dvadesetak posto više nego prošle godine. Iako ni prinosi nisu bili rekordni, pokazalo se da je ove godine pšenica ipak najbolje prošla. Zbog ogromne suše i tropskih tempeatura rod prolećnih kultura je drastično smanjen. Stručnjaci očekuju da će, za razliku od prošle godine, sada u optimalnom roku biti posejan najveći procenat površina. Iskustvo je pokazalo da oni koji su jesenas pšenicu sejali nakon 25. oktobra nisu imali prinose.
Setva pšenice u Srednjem Banatu je ove godine počela ranije nego prethodnih godina. Čak i pre početka optimalnog roka koji traje od 5. do 25. oktobra.
„Proizvođači su verovatno poučeni iskustvom od prošle godine, tako da je prva setva zabeležena već poslednjih dana septembra,odnosno prvog oktobra. Da li je to rano ili ne, ne možemo da kažemo u ovom trenutku. To će zavisiti od godine. Savet nas stručnjaka je bio da se sačeka 5. oktobar. Pšenicu je najbolje sejati u optimalnom roku i to oko 10-15. oktobra. Mnogi proizvođači su poranili. U zavisnosti od toga kako se pšenica bude razvila, videćemo da li je setva pre ovog roka bila rana ili ne“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprvredne stručne službe Zrenjanin.
Zbog nedovoljno vlage u zemljištu, proizvođači nisu mogli lako da pripreme svoje parcele.
„Nedostatak padavina ove godine uticao je i na dosta lošu ranu obradu zemljišta za setvu pšenice. Ali, imali smo nekoliko kiša tokom septembra što je olakšalo rad i zemljište se sada dosta dobro pripremilo. Inače je postojao strah kod proizvođača kako će ići ta priprema, pogotovo zbog toga što je priprema i za uljanu repicu išla dosta loše, jer se uljana repica sejala ranije. U zemljištu trenutno ima dovoljno vlage da se obavi setva i za klijanje. Ali, što se tiče zaliha, vlage nema dovoljno. Zapravo nema ništa“, objašnjava naša sagovornica.
Pšenica “traži“ da dubina obrade bude bar 20 centimetara
Da bi sačuvali to malo vlage koje su poslednje kiše donele, proizvođači se prilikom pripreme zemljišta ugavom odlučuju za redukovanu obradu.
„Proizvođači praktikuju uglavnom da zemljište pripremaju tanjiranjem. Jedino što se prave greške kada je reč o dubini obrade. Dubina obrade od petnaestak centimetara nije dovoljna dubina za setvu pšenice. Trebalo bi poraditi na dubljoj obradi, mada pšenica koristi produženo dejstvo duboke obrade od prethodne kulture. Ako smo prethodnu kulturu – kukuruz, suncokret, obrađivali na 25-30 centimetara, onda pšenica može da bude ne dubini od 15-20 centimetara. Ipak, treba težiti da ta dubina bude bar dvadesetak centimetara. Setveni sloj valja usitnti setvospremačem. Treba voditi računa da se ne produbi duboko, nego da to bude samo toliko pripremljeno koliko i seme ide duboko“, kaže Rajačić.
„Tanjiranje jeste redukovana obrada, ali zemljište treba pripremati teškim tanjiračama koje mogu da odrade obradu bar na 15-20 centimetara. Izuzetak je kada se radi direktna setva. To je novija operacija i mali broj proizvođača uopšte ima te sejalice. Ta mehanizacija smanjuje broj prohoda po njivi, čime se smanjuju i troškovi proizvodnje. Direktna setva ima smisla, pogotovo kada je predusev soja, pa čak i suncokret koji je dobro usitnjen. Kroz jedan prohod se radi i priprema zemljišta i setva. Mašine su vrlo precizne i to može da bude jako dobro. Ove mašine imaju pojedina imanja i retki poljoprivredni proizvođači“, dodaje naša sagovornica.
Prolećne kulture nisu potrošile sav azot iz zemljišta
Preporuka struke je da se đubrivo unosi samo na osnovu analize zemljišta.
„Što se tiče đubrenja, ove godine postoji jedna specifičnost i može da se napravi dosta dobra kalkulacija. Tu se, pre svega, misli na azotno đubrivo, jer je azot promenjiv. Usevi koji najčešće prethode pšenici u našem regionu su suncokret, a često bude i kukuruz. Oni su ove godine imali dosta nizak prinos, što znači da nije potrošeno puno đubriva od prethodne godine. Tako može da se ide sa nešto manjom količinom azota. Svakako najpouzdaniji način određivanja količine đubriva koje treba da se unese u zemljište jeste na osnovu analize zemljišta na sadržaj azota. Može i preko prethodnog useva da se izračuna tako što se pogleda koliko je bačeno azota prilikom prihrane i od toga se oduzme prinos koji je kultura ostvarila. Fosfor i kalijum se stavljaju isključivo pod osnovnu obradu i isključivo na osnovu agrohemijske analize“, objašnjava savetodavac Poljoprivredne stručne službe.
Povećanje površina pod pšenicom
Ove jeseni plan je da se pšenicom i ječmom poseju nešto veće površine u odnosu na prethodne godine. Pšenica bi mogla da zauzme i 600000 hektara.
„Plan je da u regionu Srednjeg Banata pšenicom bude posejano oko 50000 hektara. Da li će to zaista i biti posejano, videćemo. Mislim da će vremenski uslovi dozvoliti da pšenica najvećim delom bude posejana u optimalnom roku“, kaže Rajačić.
I ove jeseni najviše će se koristiti „seme sa tavana“.
„Godinama unazad proizvođači dosta seju nedeklarisano seme. Čini nam se da će ove godine toga biti još više. Kod tog semena nemamo poznate parametre kvaliteta, jer je to seme iz sopstvene proizvodnje. Oni koji se opredele za kupovinu semena obično uzimaju i zaštitu fungicidom i insekticidom, što će pomoći u narednom periodu pri zaštiti od insekata i bolesti. Onima koji nisu radili tretman semena ostaje da prate usev nakon nicanja. Ne može se pšenica posejati i ostaviti mirno do zime, do prihrane, već parcele moraju da se obilaze. U najavi je topao jesenji period što može da prouzrokuje pojavu vašiju. Ukoliko se one jave, trebalo bi ih suzbiti insekticidom“, precizira naša sagovornica.
Iako se godnama unazad govori da će i u Srbiji pšenica početi da se razvrstava i plaća po kvalitetu, čini se da se ni ove godine to neće dogoditi. Zato ne treba da čudi to što se poljopivrednici prilikom setve i dalje odlučuju za „seme sa tavana“, a ne za deklarisano seme. Jer im je cilj da ostvare što veće prinose, čak i na uštrb kvaliteta.
.gif)
.gif)
