I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Poljoprivreda

Žetva pšenice – niski prinosi, a niska i otkupna cena

Zbog loših vremenskih prilika i kasnih rokova setve, prinosi pšenice u Banatu su ove godine manji od 25 do 30 odsto u odnosu na prošlu godinu. Hlebnog zrna je po hektaru u proseku od 2,5 do 4 tone. Poljoprivrednici su uvereni da će se kod otkupljivača, za repromaterijal, razduživati s pšenicom koja će imati cenu od 15 dinara za kilogram. Tek nakon toga će, kažu, možda doći do skoka cene žita. Zadružni savez Vojvodine će uputiti zahtev državi da se svaki predat kilogram pšenice u registrovana skladišta subvencioniše sa 3 dinara.

Kraj juna značio je početak velikog posla za poljoprivrednike – žetvu pšenice. Na parcelama Zemljoradničke zadruge Bečej žetva je počela veoma rano. Prvi otkosi pali su još polovinom juna, a posao se sada privodi kraju. Prinosi su od 25 do 30 odsto manji nego lane.

Zadruga ima njive i na bačkoj i na banatskoj strani. Iako ove njive deli samo Tisa, razlika u kvalitetu pšenice između parcela koje su na bačkoj u odnosu na banatsku stranu ove godine je drastična.

„Rod je i u Bačkoj i u Banatu ove godine manji u odnosu na prošlu godinu. Ali, u Bačkoj je kvalitet zrna mnogo bolji. Hektolitar je veći od 80. U Banatu su prinosi izuzetno niski. Kreću se od 1,5 do 2,5 tone po katastarskom jutru, što je nešto više od 3 tone po hektaru. Kvalitet je izuzetno loš, hektolitar je od 70 do 74. Ovaj teren su sve moguće ovogodišnje kiše zaobišle i ovo je izuzetno teška godina. Cene su prognozirane na veoma niskom nivou. Međutim, poslednjih dana se one menjaju skoro iz sata u sat, te otkupljivači za kilogram pšenice već plaćaju više od 18 dinara i to „tel-kel“. Ne uzimaju se u obzir ni primese, ni hektolitar“, kaže Miroslav Glavaški, direktor ZZ Bečej.

Miroslav Glavaški

Robne rezerve će otkupiti 32600 tona pšenice po 18 dinara

Podsetimo, pre 10-ak dana proizvođači su se sastali sa resornim ministrom i pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu i ukazali da će s cenom od 15 dinara za kilogram pšenice, biti u debelom minusu. Ministar je tada obećao da će robne rezerve otkupiti deo roda hlebnog zrna. I to po ceni od 18 dinara za kilogram, kako bi intervenisali na tržištu.

Da bi mera imala efekta poljoprivrednici su tražili da robne rezerve otkupe bar deseti deo proizvodnje ili 200000 tona pšenice. Direkcija za robne rezerve je pre nekoliko dana obavestila proizvođače da će otkupiti 32600 tona pšenice roda 2017. Otkup počinje u ponedeljak 4. jula. Minimalna količina pšenice koja se otkupljuje od porodičnih gazdinstava je 10 tona, a maksimalna 100. Kada je reč o zadrugama, najmanja količina pšenice koju mogu prodati robnim rezervama je 20, a najveća 150 tona.

„Povećanje cena pšenice, možda tek kada se razdužimo za repromaterijal“

Dušan Dujin iz Novog Bečeja pod pšenicom ima 15 hektara. Žetvu privodi kraju, a ostvareni prinos je od 2,5 do 3,2 tone po katastarskom jutru. Niski prinosi su posledica jake zime i izmrzavanja pšenice zbog nedostatka snega. Kao i slabog bokorenja tj. malog broja biljaka po kvadratnom metru i naglog zrenja. Većina poljoprivrednika je u proizvodnji pšenice primenila punu agrotehniku. Da bi bili bar na nuli nakon žetve potrebno je da pšenica dostigne cenu od najmanje 20 dinara.

„Na mojim njivama su strane sorte. One su prinosnije, a naš cilj je da ostvarimo što više para po hektaru. Ne verujem da će otkup za Republičke robne rezerve poboljšati cenu pšenice jer je očigledno da su svi veliki otkupljivači u dogovoru oko toga. Tek kada se budemo razdužili mi koji smo dužni za repromaterijal, onda će doći do korekcija cena na gore. Jer mi se zadužujemo u evrima, a razdužujemo se robom. I zbog toga će cena za nas verovatno biti 15 dinara za kilogram. To znači da moramo da isporučimo mnogo veću količinu pšenice da bi vratili dug u evrima. Ove godine sam pšenicom sejao uobičajene površine, ali sigurno ću ih ubuduće smanjivati“, kaže Dušan Dujin, poljoprivrednik iz Novog Bečeja.

Umesto pšenice poljoprivrednici planiraju da seju neke druge kulture

Davor Klecin njive ima na području opštine Bač. Pod pšenicom mu je 15 hektara. Očekuje rod od pet tona po hektaru.

„Po mom mišljenju otkupna cena ne bi trebalo da bude niža od 20 dinara za kilogram pšenice. Sve što je ispod toga dovešće do destabilizacije tržišta u smislu da poljoprivrednici ovu žitaricu neće sejati u određenim količinama. Zbog toga možemo doći u situaciju da ćemo je čak uvoziti. U mom domaćinstvu se uveliko razmišlja da odustanemo od setve pšenice. Osnovni razlog je otkupna cena. U proizvodnju ulažemo maksimalno, primenjujemo punu agrotehniku, koristimo vlastitu mehanizaciju i ne možemo da izvučemo dobit. Pre nekoliko dana završili smo žetvu uljane repice i to u dobrom rodu. Očekujemo i dobru cenu za nju. Na jesen će ova biljna kultura verovatno u potpunosti zameniti pšenicu“, kaže Davor Klecin, poljoprivrednik.

Davor Klecin

Poljoprivrednici tvrde da im se loše piše

Dragan Miletić iz Novog Bečeja je pšenicu jesenas posejao na 30 hektara, zbog čega se sada kaje. Prinos je izuzetno nizak i kreće se od 2,5 do 3,5 tone po jutru.

„Cena je niska, ali ako ne padne kiša koja je neophodna suncokretu i kukuruzu, možda ćemo sa žitom još i najbolje proći. S minimalnom zaradom realno bi bilo da kilogram pšenice košta 20 dinara. Uslov je da poljoprivrednik ne plaća usluge, već da ima svoju mehanizaciju. U Novom Bečeju se u poslednjih nekoliko dana priča o otkupnoj ceni pšenice koja se menja, od 14 do 18 dinara za kilogram. Činjenica je da pšenice nema jer je ona posejana na manjim površinama od uobičajenih, upola je manji rod od prošlogodišnjeg. Na žalost, većina mojih kolega je kao i ja zadužena i novac od žita je unapred potrošen. To znači da nam se loše piše. Robne rezerve će otkupiti malu količinu. Pitanje je šta ćemo sa ostalim“, kaže Dragan Miletić, poljoprivrednik iz Novog Bečeja.

Dragan Miletić

„Ko uspe da sačuva svoj rod, pšenicu će verovatno prodavati po višim cenama. Posebno jer je nema dovoljno“, dodaje naš sagovornik.

Poljoprivrednici očekivali bolji rod i kvalitet pšenice

Milorad Milankov pod pšenicom ima 100 katastarskih jutara.

„Kolege i ja smo se po izgledu useva nadali mnogo boljem prinosu. Ali, pšenica nije zadovoljava naša očekivanja. Ima dosta sitnih zrna, pa nam to stvara problem prilikom predavanja. Na cene od 15-16 dinara za kilogram pšenice nemam komentar“, kaže Milorad Milankov, proizvođač iz Novog Bečeja.

Milorad Milankov

Novi Bečej ima 15000 hektara oranica i pšenica se uobičajeno seje na 5000 do 7000 hektara. Jesenas su ove površine smanjene za 20 odsto, te je ima na nepunih 5000 hektara.

„Očekujem katastrofalnu godinu kada je o pšenici reč. Rod je nizak. Manji je čak i do 40 posto u odnosu na prošlu godinu. Za sada na individualnim gazdinstvima nije zabeležen prinos veći od pet tona po hektaru, što je za pšenicu veoma malo. Postoji još jedan, po meni, dugoročniji problem, a on je vezan za kvalitet pšenice. Odmah se pristupilo „tel-kel“ otkupu, što znači da nema bonifikacije sa stanovišta trgovačkih parametara. Dugoročno, to stimuliše seljaka da seje seme s tavana ili stočne forme ječma koje daju veći prinos, a loše tehnološke parametre“, objšnjava Dušanka Dujin, direktor ZZ Vranjevo iz Novog Bečeja.

Dušanka Dujin

Najvažnije je sakupiti dovoljne količine žita

Nadležni uveravaju da će pšenice biti dovoljno za domaće potrebe. Čak i za izvoz.

„Na osnovu raspoloživih podataka i procene stručnjaka možemo očekivati dovoljne količine pšenice za domaće potrebe. Naravno, ovu proizvodnu godinu ne možemo porediti s prethodnom. Očekuje se prosečan rod od 4,5 tone po hektaru. Očekujemo i povećanje cena. Već sada imamo najave otkupljivača da se cena polako povećava sa prošlonedeljnih 14-15 na više od 18 dinara za kilogram. Uvereni smo da će cena pšenice biti na zadovoljavajućem nivou. Pre svega, kako bi poljoprivrednici bili motivisani da i u narednoj godini gaje ovaj usev“, kaže Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Vuk Radojević

Stručnjaci su, ipak, oprezni s procenama. Profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Miroslav Malešević kaže da su prinosi pšenice osrednji. Unutrašnji kvalitet žita neće biti savršen, iako je pšenica nakupila proteine.

„Ove godine kvalitet je u drugom planu. Bitnije je da se sakupe dovoljne količine pšenice. Koliko ja znam nisu baš pouzdani podaci o najavljenim površinama pod pšenicom. Tačnije nije zasejano onoliko pšenice koliko je na početku rečeno. Da bismo znali pravi prinos, moramo još malo da sačekamo. Bio bih jako srećan da se sakupi dva miliona tona, da možemo da odahnemo. Ako Republičke robne rezerve ne otkupe najmanje 200000 tona po najavljenoj ceni od 18 dinara za kilogram, onda to nije nikakav potez. Taj otkup je najavljen za period nakon žetve, što znači da se neće ništa bitno promeniti za pšenicu koja je sada u ponudi, u cenovnom smislu. Ponuđena cena od 14-15 dinara za kilogram, je katastrofalna“, kaže profesor Malešević.

Miroslav Malešević

Zadružni savez Vojvodine će tražiti stimulaciju od 3 dinara za one koji pšenicu predaju registrovanim skladištima

Računica pokazuje da je ove godine proizvodnja pšenice na jednom hektaru, uz kompletnu agrotehniku, koštala 101000 dinara. Ako se govori o prinosu od 4,5 tone po hektaru, otkupna cena bi trebalo da bude 22,6 dinara za kilogram. Sa akumulacijom i 24 dinara. Da li će ova cena biti postignuta ili neće, u Zadružnom savezu Vojvodine ne znaju. Ali znaju da je primarnom proizvođaču za narednu setvu pšenice potrebna stimulacija.

„Naš Upravni odbor je doneo odluku da državi uputimo zahtev da se svaki predat kilogram pšenice u registrovana skladišta subvencioniše sa 3 dinara. To bi trebalo da bude stimulans za primarne proizvođače da se na jesen opredele da seju pšenicu. Drugi razlog je da pšenica uđe u legalne tokove jer se ovom robom dosta prometuje u sivoj zoni. To znači da bi država konačno imala sigurne količine. Tako bi znala s kojim količinama raspolaže. S ovom odlukom sigurno bi bili zadovoljni i proizvođači i prerađivači, a u krajnjem slučaju i država, jer bi se kroz povraćaj PDV-a to brzo isplatilo“, objašnjava Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Radislav Jovanov

Veliko variranje prinosa po parcelama

Kada će poljoprivrednici skinuti svoje useve određuje vlaga. Tako je bilo i s ječmom, a tako je sada s pšenicom. Ječam je požnjeven u srednjem Banatu sa 3.700 ha. Ova žitarica je donela neočekivano dobre prinose, od 4,5 do 8,5 tona po hektaru. U zrenjaninskoj PSS kojoj pripada i opština Novi Bečej, očekuju da do kraja žetve prosečni prinos pšenice bude na nivou od 4-5 tona po hektaru.

„Na rod, osim vremenskih prilika, utiču i tipovi zemljišta, što je u našem regionu prilično izraženo. Kao i vreme setve što je specifično za ovu proizvodnu godinu. Ne treba zanemariti izbor sorti i primenjenu agrotehniku. Početak žetve odnosio se na naranije sorte iz najranijih rokova setve i očekujemo veliko variranje prinosa. I to zato što je ove žitarice najmanje posejano u optimalnom roku“, kaže Zorica Rajačić, iz PSS Zrenjanin.

Zorica Rajačić

Očigledno je da ova godina, do sada, nije bila naklonjena poljoprivrednicima. Ukoliko se nešto ne promeni u narednom periodu tj. ne bude dovoljno padavina, pitanje je kako će proizvođači proći s okopavinama. Ovo je još jedan od pokazatelja zašto je važno poštovati agrorokove i agrotehniku. Ali, i zbog čega je na njive potrebno uvesti sisteme za navodnjavanje. Iako to poskupljuje proizvodnju, u sušnim godinama kao što je ova, navodnjavanje i te kako utiče na ostvarivanje većih prinosa.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
  • Park sala Zrenjanin
Na vrh