I love Zrenjanin portal

  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Kasno posejana pšenica nije ni proklijala

Iako se kroz razgovor sa poljoprivrednicima čini da su ove sezone mnogi smanjili površine koje su jesenas posejali hlebnim zrnom, statistika govori da je pšenica na teritoriji Grada Zrenjanina zauzela 50-ak hiljada hektara. To je prosek za ovaj region. Do drugačijeg utiska dolazi zbog toga što su pšenicu pojedini proizvođači posejali tek krajem novembra, što je daleko od optimalnog roka. Ta pšenica, zbog hladnog vremena, još nije ni proklijala, a kamoli ponikla.

Ratari u Srbiji su nezadovoljni kako su u prošle godine prošli s pšenicom. Iako je rod bio više nego dobar, cena hlebnog zrna je niska. Prve procene su pokazivale da je zbog toga ove sezone u Srednjem Banatu pšenica posejana na manjoj površini nego lane. Međutim, statistika koja je urađena zaključno sa krajem novembra to demantuje.

PerSu marketi

„Ove godine imamo dosta razvučen rok setve kada je reč o pšenici. Pšenica se sejala u tri perioda, tako da je do kraja novembra ona, ipak, zauzela nekih 50-ak hiljada hektara obradivog zemljišta u našem regionu. Dok se nije ušlo u tu kasnu setvu površine pod pšenicom su bile manje za nekih 10-ak posto u odnosu na naš prosek. Čini se da su se neki proizovđači, ipak, odlučili da seju pšenicu do kraja novembra“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Zorica Rajačić

Ponikle pšenice su dobro pripremljene za zimu

Prvi rokovi setve pšenice su u prvoj dekadi oktobra.

„Pšenice koje su posejane u tom periodu su u najboljem stanju. One su dobro izbokorene, sa po dva sekundarna izdanka. Ušle su dobro pripremljene u zimski period. Imamo rok setve u trećoj dekadi oktobra i prvim danima novembra. Te pšenice su, takođe, dobro ponikle i dobro su se pripremile za zimu. Uglavnom sa razvijena tri lista“, precizira naša sagovornica.

Kasno posejana pšenica miruje u zemlji

Problem je, međutim, sa pšenicom koja je jako kasno posejana.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

„Treći rok setve je od 20-og novembra, pa do kraja tog meseca. Nije svaka godina ista i proizvođači su se nosili tom logikom. Odlučili su se za setvu pšenice do kraja novembra. Međutim, ove godine su niske temperature nastupile dosta rano i ta pšenica nije počela ni da klija, ni da niče. Kada će ponići, zavisi od temperatura koje nam slede. Ukoliko temperature budu nešto više, ta pšenica će nicati tokom zime. Ako se zahlađenje zadrži i u daljem periodu, kao što najavljuju, onda ona može da nikne možda tek u februaru ili čak i kasnije“, objašnajva Zorica Rajačić.

„Treba znati da i u tom periodu nicanja nije sve jedno kakve će biti temperature. Da li će pšenica proći kroz period niskih temperatura ili ne. Da bi ostvarila dobar rod ona mora da prođe kroz sve faze, a to znači i kroz period niskih temperatura. Zbog toga je još rano da kažemo šta će biti sa pšenicom koja još nije ponikla“, dodaje naša sagovornica.

Pšenica mora da prođe sve faze kaljenja

Na vreme posejana pšenica je dobro pripremljena za izuzetno niske temperature koje se narednih dana najavljuju.

„Što se tiče pšenice koja je ponikla, ona je prošla kroz faze kaljenja i stekla je tu otpornost za zimski period. Prvu fazu kaljenja pšenica prolazi pri nešto višim temperaturama, to su temperature oko 10 stepeni. Zatim nastupa druga faza kaljenja kada temperature padaju ispod nule. Tada se u pšenici odvijaju složeni fizičko-hemijski procesi i biljke ojačaju i stiču otpornost na zimu. Te pšenice su iskaljene i dobro pripremljene za ove niske temperature kada i nema snežnog pokrivača“, kaže Zorica Rajačić, savetodavac PSS Zrenjanin.

U januaru analize zemljišta na azot

I dok će proizvođači koji su kasnili sa setvom do daljneg strepeti za rod pšenice, oni koji su sav posao završili na vreme, sada treba da razmišljaju o prolećnoj prihrani hlebnog zrna.

„Ono što nas čeka i o čemu proizvođači treba da razmišljaju je nabavka đubriva za prihranu pšenice. Tokom januara ćemo raditi prve analize na sadržaj azota po slojevima zemljišta. Videćemo koliko je pšenica azota potrošila i koliko se ispralo u zemljište. Tek tada ćemo moći da kažemo koliko đubriva treba da se baci u proleće, da bi se to nadoknadilo“, dodaje naša sagovornica.

Što pre zatvoriti zimske brazde

Kada je reč o ostalim radovima na njivama, proizvođači koji to nisu učinili, treba da zatvore zimske brazde.

„Zemljište je uglavnom poorano i sada sledi zatvaranje zimske brazde. To je savet proizvođačima koji to još nisu odradili. Da poravnaju zemljište kako bi padavine koje će nastupiti u nekom narednom periodu mogle ravnomernije da se raspoređuju. Takođe, zatvaranjem zimske brazde se istovremeno i čuva sva ta količina vlage koja se nakuplja u zemlji tokom zime. Time će, bez obzira na to kakva će zima biti, da li blaga ili oštra, oni imati već pripremljeno zemljište za prolećnu setvu. U slučaju da u prolećnom periodu ne bude dovoljno padavina ovako neće gubiti zimsku vlagu i moći će već u jednom prohodu da pripreme zemljište za setvu.”, objašnjava Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.

To znači da poljoprivrednici koji sve budu odradili kako struka kaže neće morati da rade dve predsetvene pripreme u proleće nego samo đubrenje i jednu pripremu. To je prednost kada nema dovoljne količine padavina. Ali je još važnije što će time proizvođači uštedeti i na gorivu i na vremenu i na amortizaciji mašina.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh