Na prvom sajmu zadrugarstva „Mladenci“ više od 90 učesnika iz čitave Srbije

Najveći problem Srbije je gubitak stanovništva. Pre samo nekoliko godina bilo nas je oko 7 miliona, a danas je broj stanovnika naše zemlje ispod te granice. Svake godine, zbog odlaska ljudi u inostranstvo i nedovoljnog prirodnog priraštaja u Srbiji, gubi se jedan grad od oko 40.000 stanovnika. Oko 4.700 sela u Srbiji 1000 je pred gašenjem u naredih petnaestak godina.

Kako bi sela oživela, Vlada Srbije je nedavno pokrenula projekat 500 zadruga u isto toliko sela. Da bi se skrenula pažnja na ovaj ozbiljan problem nestanka sela, ali i da bi se podstakli mladi da ostaju u njima, u Zrenjaninu je danas otvoren prvi Sajam zemljoradničkog zadrugarstva i mladih domaćina sela Srbije – Mladenci.

Sajam je simbolično nazvan Mladenci, jer se veruje da samo mladi mogu da pomognu oporavak sela, ali i opstanak Srbije, budući da nas je iz godine u godinu sve manje i manje. Zato je i za početak ove manifestacije odabran 22. mart, dan u kojem se obeležavaju Mladenci, koji se proslavljaju za srećan brak i blagostanje.

“Osnovna svrha i cilj ovog sajma jeste pomoć selu i povratak selu. U nekom smislu čak i povratak imena sela, jer smo i u Ustavu Srbije izostavili selo, pa imamo samo naseljena mesta. Želeli smo da bar jednom, na Mladence, simbolično, jer samo mladi mogu da pomognu selu, održimo ovu manifestaciju. Postoje dva programa pomoći selu, a to su „500 zadruga u 500 sela“ i mera pokrajinskog sekretarijata kojom su mladi parovi stimulisani kupovinom kuća na selu, da se vrate tamo da žive”, kaže Božidar Drinić, inicijator i organizator Sajma zemljoradničkog zadrugarstva i mladih domaćina sela Srbije.

Na sajmu Mladenci prisutni izlagači iz čitave Srbije

“Drago nam je što je ovde gotovo cela Srbija. Od Gadžinog Hana, Merošine, Petrovca na Mlavi, Batočine, do Sombora, Tavankuta i Bačkog Brega. Zrenjanin je danas centar mladih i struke i nauke. SANU će svoj najznačajniji skup o organskoj proizvodnji održati ovde. I klaster vojvođanske organske poljoprivrede je takođe odlučio da u Zrenjaninu održi svoju godišnju izbornu skupštinu i konferenciju. Ovde će biti i direktori poljoprivrednih stručnih službi. Postavljeno je 90 štandova, ali najmanje se još tridesetak drugih izlagača priključilo. Zadovoljni smo jer su došli svi koje smo očekivali, a pogotovo nam je drago što su tu zadruge koje su osnovane na bazi projekta vlade”, dodaje naš sagovornik.

Organizaciju sajma Mladenci podržao je i grad Zrenjanin.

“Grad Zrenjanin pokušava raznim stimulansima i podsticajima da pomogne našim poljoprivrednim proizvođačima da lakše prebrode godinu, da lakše pokrenu posao, da poboljšaju nešto u svom radu. Nije samo pomoć poljoprivrednicima odlučujuća da naši mladi ljudi ostanu na selu. I ti mladi i oni malo stariji hoće da imaju dobre asfaltirane puteve, vodovod, kanalizaciju… Hoće da im deca imaju šansu da se bave sportom u selu gde žive. I to je ono što smo mi pokušavali da uradimo u prethodnom periodu i što ćemo raditi i ubuduće“, ističe Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.

Hiljadu sela u Srbiji pred gašenjem

O značaju opstanka sela govore i podaci Srpske akademije nauka i umetnosti. Brojke upozoravaju da je gotovo 1.000 sela, od oko 4.700 koliko ih ima u Srbiji, pred nestajanjem u narednih 15 do 20 godina.

“Sela Srbije su praktično počela da se gase. U 86 odsto sela smanjuje se broj stanovnika. Preko 1000 sela je u fazi nestajanja. Čak ni ovde u Vojvodini nema sela u kojem nema praznih kuća. Hajde da pokrenemo akciju da oživimo naša sela. Moram da pozdravim projekat 500 zadruga u isto toliko sela. Bitno je da se u selima obnavljaju i formiraju zadruge. Jedino udruženi i organizovani možemo da pokrenemo napred srpska sela i da zaustavimo mlade da odlaze u gradove i inostranstvo. Oni treba na svom imanju da razvijaju proizvodnju i da nađu sreću, da budu dobri robni proizvođači”, kaže Dragan Škorić, akademik SANU.

“U svetu se  preko 57 miliona hektara nalazi pod organskom proizvodnjom. U Srbiji je to jedva 15000 hektara. Ono što je jako bitno jeste to da pokažemo šta može Srbija u organskoj proizvodnji. Imamo mnogo potencijala i vrednih ljudi, pogotovo na selu, koji žele da se bave organskom proizvodnjom. Treba znati da je Evropska unija donela propise da od 2021. godine na tržite Unije mogu ući samo oni organski proizvodi koji su sertifikovani. Imamo nepune tri godine da naše proizvođače osposobimo da budu pripremljeni za ova pravila”, dodaje naš sagovornik.

Pokrajina pomaže mlade poljoprivrednike

Poljoprivrednici u Vojvodini, pogotovo oni mlađi od 40 godina, mogu da računaju na podršku pokrajine.

“Što se tiče nas iz pokrajinskog sekretarijata, mi smo prepoznali značaj i ovakvih manifestacija i organizovanja poljoprivrednika u zadruge, kao i ostanak mladih na selu. Zbog toga smo ove godine opredelili budžet od 7 milijardi dinara. Samo za mlade poljoprivrednike odvojeno je 200 miliona dinara. Imamo puno sredstava, želje i volje da pomognemo ostanak mladih na selu. Imamo više od 30 konkursnih linija namenjenih poljoprivrednim proizvođačima. Na naše konkurse nije teško konkurisati. Reč je o bespovratnim sredstvima. Nama je cilj da se proizvođači udružuju u zadruge i da u budućnosti imamo što razvijenija sela”, objašnjava Saša Stevanović, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

Vlada Srbije uspešno sprovodi projekat 500 zadruga u isto toliko sela

Sajam zadrugarstva i mladih domaćina Srbije – Mladenci podržao je i ministar zadužen za regionalni razvoj.

“Pred nama je ozbiljna dilema. Da li će nam Srbija biti tri grada – Beograd, Novi Sad i Niš, ili će biti 4.700 naselja. Ja sam za to da Srbiju predstavlja tih 4.700 naselja. Da u svakom od tih naselja imamo zadrugu, školu, ambulantu, crkvu… One osnovne stvari koje jedno naselje čine naseljem. Imaćemo mladost, imaćemo decu tu. Da budemo pošteni – danas reći mladom čoveku: nemoj da ideš iz Srbije, ne znači mnogo. Umesto toga „nemoj da ideš“, hajde da im ponudimo nešto što će ih zadržati. I baš zato pravimo tih 500 zadruga u isto toliko sela. Pokušavamo da objedinimo ljude, te male posede da mogu da budu značajni robni proizvođači, da mogu da žive. Na nama je veliki zadatak”, kaže Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije.

“Bilo nas je 7 miliona, a sada se upalila crvena lampica jer je populacija Srbije pala ispod te brojke. Svake godine nas je manje za 40.000 ljudi. To je više nego što imaju pojedinačno opštine Sečanj, Nova Crnja, Bečej… Zrenjanin ima oko 130.000 ljudi. Znači za tri godine nestaje jedan veliki grad poput Zrenjanina. I zbog toga moramo nešto konkretno da uradimo da to popravimo. Sela Srbje i mladi Srbije predstavljaju budućnost ove zemlje”, dodaje naš sagovornik.

Novoosnovana zadruga u Jaši Tomiću dobila novac za nabavku mehanizacije

Zarugarstvo se u srednjem Banatu budi. Ovde postoji 99 zadruga, od kojih 60 uspešno posluje. Krajem prošle i početkom ove godine formirano je osam novih zadruga. Jedna od njih je i zadruga Modoš u Jaši Tomiću koja je dobila više od 10 miliona dinara iz programa 500 zadruga u isto toliko sela.

“Mi smo na sajam Mladenci došli jer smo dobili bespovratna sredstva kroz projekat koji sprovodi ministarstvo u Vladi Srbije kojim se pomažu zadruge u zemlji. Od tih para uzeli smo sejalicu i telehender. Ovde smo i kako bismo se predstavili ljudima da se bavimo i otkupom poljoprivrednih proizvoda. Sa nama je ovde i udruženje žena iz sela. Žene su se predstavile svojim kolačima i ručnim radovima. Ovakve manifestacije su jako važne, jer su zadruge do sada bile baš zapostavljene. Ovo je šansa da se za sve nas čuje i da nas ljudi prepoznaju kao svoje partnere”, kaže Jovana Savić, iz ZZ Modoš iz Jaše Tomića.

Za razvoj zadrugarstva, pomoć i pospešivanje rada zadruga ove godine je izdvojeno znatno više novca. Novoformirane zadruge mogu da računaju na pomoć do 50 hiljada evra, a postojeće do 100.000 hiljada evra.

Manifestacije u velikoj meri pomažu da se čuje za sela i za ono što ona imaju

Ovakve i slične manifestacije, poput sajma Mladenci, izuzetno su značajne jer se tu predstavljaju sela sa svim onim što imaju da ponude tržištu. To je pogotovo važno za ona naseljena mesta koja su u grupi najnerazvijenijih u Srbiji.

“Danas predstavljamo opštinu Sečanj u saradnji sa novom zadrugom Sloga iz Krajišnika. Imamo naš štand. Doneli smo slatko, liker i rakiju od drenjina. Tu su vunene čarape, natikače… Vraćamo se našim starinama koje želimo da sačuvamo od zaborava. Ovakve manifestacije su jako važne za očuvanje sela. Pogotovo je važno da se žene u selima što više okupljaju, da rade ručne radove, da se ti proizvodi prikazuju. Na sajmovima ima puno posetilaca. Oni prolaze, gledaju, raspituju se. Nije toliko bitna prodaja, koliko je važno da se među ljudima priča o onome što je nekada bilo kako se to ne bi zaboravilo. I kako bi se ta znanja prenosila sa generacije na generaciju”, kaže Mirjana Umićević, predsednica Asocijacije žena iz Krajišnika.

PerSu pokreće projekat “Naši smo” sa ciljem osnaživanja lokalnih proizvođača

Prijatelj sajma Mladenci je kompanija PerSu.

“Želimo, pre svega, da podržimo mlade ljude kako bi oni ostali u selima ili u manjim sredinama. Moramo da napravimo neku zajedničku priču i da razvijamo preduzetničku priču na lokalnom nivou kako bi se razvijale te manje sredine i kako bi se poboljšali uslovi života u njima. Mi smo sada u završnoj fazi projekta koji se zove Naši smo. On predstavlja povezivanje PerSu marketa sa lokalnim proizvođačima. Ovaj projekat otvara ogroman prostor i daje ogromnu podršku lokalnim proizvođačima. I to, pre svega, kroz relaksirane uslove saradnje sa nama. Želimo da izbegnemo razmišljanje, pogotovo malih proizvođača, da su trgovci bauk. Mnogi od njih se skoro i boje da nam ponude svoje proizvode, jer ne znaju šta ih čeka u toj saradnji”, kaže Darko Bjeloglav, direktor u PerSu marketima.

“Ti uslovi saradnje su sada relaksiraniji. Proizvođačima su na raspolaganju naši ljudi koji svakodnevno komuniciraju sa njima. U razgovoru smo sa bankama da im omogućimo neke finansijske olakšice u skladu sa uslovima koje mi imamo kod tih institucija. Bićemo tu za njih da im dajemo savete, tržišne informacije za neke start up ideje… Njima se ovim projektom otvara tržište od 140 maloprodajnih objekata koje mi imamo u vidu PerSu marketa, a potencijalno i u šest objekata domaćeg trgovačkog lanca čiji smo mi osnivači i ponosni članovi, a koji imaju maloprodajnu mrežu rasprostranjenu na teritoriji čitave Srbije”, dodaje naš sagovornik.

Sajam zadrugarstva i mladih domaćina Srbije održava se u hali Medison do subote 24. marta u periodu od 10 do 19 sati. Ulaz je besplatan, a posetioci mogu da probaju i da kupe domaće prehrambene proizvode, kao i ručne radove. Uz to, mogu da vide i bogat kulturno umetnički program.