Kajsije su ove godine lepo cvetale. Međutim, kako je Srednji Banat u proleće zahvatio mraz, dobar deo tih cvetova je stradao. Zbog toga je rod umanjen. S obzirom na to da poslednjih meseci nije bilo dovoljno kiše, plodovi su nešto sitniji. Ipak, kajsije su slatke i dobrog kvaliteta. Za razliku od prošle godine, kada je kiša umanjila kvalitet ovog voća.
U voćnjaku Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu ima 3 hektara kajsija. Na dva hektara nalazi se mladi zasad od 3 godine. Na 1,3 hektara je zasad star pet godina, koji je u punoj rodnosti.
“Kvalitet kajsija u odnosu na prošlu godinu je nešto lošiji. I to ne u smislu fiziološkog sadržaja, nego je kajsija sitnija u odnosu na prošlu godinu, zato što nije bilo dovoljno kiše. To je ono što je strane kupce odbilo. Sva naša roba ide za Rusiju, a oni ne traže sitne kajsije. Berba mora da bude probirna, jer je veće učešće te druge klase. U fiziološkom smislu, kvalitet kajsije je čak i bolji nego prošle godine. Imamo zalivne sisteme, ali je suša bila takva da mi sa našim kapacitetom bunara nismo uspeli da zalijemo kajsije koliko je trebalo. I kvalitet kišnice i vode iz bunara koju mi koristimo je potpuno drugačiji. Tako da nama treba dvosturko više vode da bismo postigli efekat koji daje kiša”, kaže Milinko Sinđić, voćar u PSS Zrenjanin.
Stranci kupuju kajsije čiji je prečnik veći od 50 milimetara
“Na terenu je situacija dosta šarena. Kod većine je slično kao i u našem voćnjaku. Ne valja ni kada kajsije prerode. Vidim po okućnicama da su kajsije prerodile. Onda plodovi budu sitni. To nije komercijalna kajsija, kupci neće da je uzimaju. Može da se korisiti samo za džem i rakiju. Mi ovde gledamo da imamo stonu kajsiju, konzumnu. Prečnik mora da bude veći od 50 milimetara da bi kupac hteo da je plati. Cena kajsija na „veliko“ uvek ide od 30 do 60 dinara”, dodaje naš sagovornik.
Prolećni mraz smanjio prinose kajsije
Ovogodišnji rod kajsije je u voćnjaku PSS Zrenjanin manji od uobičajenog.
“Imali smo mi i pozni prolećni mraz koji nas je uhvatio, jer smo na čistini. Bilo je negde minus 1, minus 2 tokom cvetanja. Čak 30 do 40 posto cvetova je stradalo od mraza. Rodilo je nekih 7-8 tona po hektaru, što je prihvatljivo. Pun rod bi trebao da bude od 12 do 15 tona po hektaru. Ipak, s obzirom na godinu, zadovoljni smo. Kad se odbije druga klasa kajsije, ostaju 3-4 tone prve klase po hektaru”, objašnjava naš sagovornik.
Iako je to uobičajeno kada je godina dobra, ovoga puta kod kajsije nije trebalo da se radi proređivanje plodova.
“Mraz je možda i malo više proredio kajsiju ove godine. Mraz možda dobro dođe kada kajsija previše cveta, da onaj višak proredi. Da nije bilo mraza, proređivanje plodova bi moralo da se radi. To je savet pogotovo za one koji imaju nekoliko stabala oko kuće. Da rade proređivanje i to tako da bude šaka razmaka između plodova. To se radi da bi kajsije imale rod svake godine. Kad kajsija prerodi, uvek se desi da naredne godine ili čak dve godine ne rodi. Da bismo to izbegli, moramo da je proređujemo. Kajsija je rizična po mnogim pitanjima. Srećom, kod nje nema puno ulaganja, kao na primer, kod jabuke”, kaže Sinđić.
Mnogo stabala kajsije se osušilo u voćnjacima
Ove godine je bilo i dosta sušenja stabala kajsije u voćnjacima.
“Kod nas su zastupljene sorte NS4, NS6, novosadska rodna i roksana. Bilo je dosta sušenja stabala kajsije ove sezone. Ne samo u Srbiji, nego u celom regionu. Kod nas je najviše stradala sorta roksana. Ona je najosetljivija na apopleksiju i sušu. Do apopleksije dolazi kada su visoke dnevne temperature, kada ima manjka vlage u zemljištu i kada su nagle promene temperature. Kajsija to ne trpi i dolazi do naglog sušenja. Stablo izgleda kao da ste ga polili vrelom vodom. Ono tako vegetira još nekih mesec-dva i osuši se. To nije nikakva bolest”, kaže voćar PSS Zrenjanin.
Najjeftinije je zalivanje pomoću vetrenjače
I Aleksandar Bugar iz Ečke kaže da je zadovoljan kvalitetom kajsije. Ipak, i u njegovom voćnjaku se dosta stabala osušilo.
“Imam njivu od 2 lanca, od toga pod kajsijom je jedan lanac. Tu bi trebalo da bude oko 300 stabala kajsija, ali se prošle godine osušilo stotinak stabala, a ove godine još 40. Ja sam obnovio zasad, ali one još nisu u rodu. Inače, zasad je star 11 godina. Zadovoljan sam rodom. Suša generalno jeste uticala na rod kajsije, ali imam sistem za navodnjavanje kap po kap i to je koliko-toliko poboljšalo proizvodnju. Imam vetrenjaču koja pokreće sistem za navodnjavnje. To praktično ne košta ništa, jer koristi obnovljive izvore energije. Problem je kada nema vetra. Imam nekoliko rezervoara u koje sakupljam vodu da bih mogao da zalivam i kada nema vetra. Najjeftinje navodnjavanje je preko vetrenjače. Na vetrenjači je urađen dobar prenos, tako da je i sasvim slab vetar pokreće”, kaže Aleksandar Bugar iz Ečke.
“Od sorti je uglavnom zastupljena novosadska rodna. Na nju računam. Ostale su oprašivači, one rane sorte od kojih se sadi po desetak stabala”, dodaje naš sagovornik.
Kajsije se sortiraju za jelo, kompot, džem i rakiju
Za razliku od umanjenog pronosa u voćnjaku PSS Zrenjanin, Aleksandar je i ove godine uspeo da ostvari prosečan rod kajsije.
“Ove godine kod mene nije prerodilo, jer sam i prošle godine imao pun rod, kada je u ovo delu Banata bilo malo kajsija. Prošle godine sam u voćnjaku palio slamu, gume, kako bih zaštitio kajsiju od mraza. I ove godine smo palili nekoliko noći, jer je u par navrata u aprilu bilo mraza. Očekujem rod od oko 15 tona, što je uobičajeno. Kvalitet kajsije je ekstra. Kajsije prodajem isključivo kod voćnjaka, tako da mi je to još jedan plus, jer je cena „na malo“ uvek mnogo bolja nego kada se prodaje „na veliko“. Plodove klasiramo na one koje su za jelo i za kompot. Imamo i kajsije za džem. Ono što nije za jelo i džem je za rakiju. Ove godine nikome nisam prodavao kajsiju za rakiju, jer rakiju sam pečem”, objašnjava Bugar.
Ove godine nije bilo bolesti i štetočina
Zbog nedostatka padavina, voćari nisu imali problema sa bolestima kajsije.
“Kada je reč o bolestima i štetočinama, situacija ni po čemu nije bila drugačija od prethodnih godina. Nije bilo nikakve ekspanzije štetočina i bolesti. Radila se redovna zaštita od monilije. Ona se radi dva-tri puta godišnje i četvrti put nakon berbe ide prskanje protiv šupljikavosti lista”, objašnjava Sinđić.
“Zaštita je bila redovna, kao i svake godine. Prskali smo 2-3 puta protiv monilije, protiv pegavosti plodova i protiv truleži plodova. Ako se to ne uradi, nema ništa od voća. To se radi preparatima koji imaju malu karencu, tako da ne utiče nikako na zdravlje ljudi”, pojašnjava Bugar.
U godini kao što je ova, ratari neće dobro proći. Prinos žita je manji, a pitanje je kako će roditi prolećne kulture, budući da kiše već dugo nema. Oni koji se bave voćarstvom mogu da računaju na neku zaradu.
“Isplativije je baviti se voćarstvom nego ratarstvom. Pored 2 lanca voćnjaka ja radim i 20 lanaca na kojima ratarim. Više zarađujem sa ova dva lanca voća, nego od tih 20. Ali u voćarstvu ima i mnogo više posla. Ako to radimo u slobodno vreme, onda možemo da računamo da je rad u voćnjaku kao hobi. Ovo je porodični posao. Ne planiram proširenje voćnjaka, jer ne možemo da stignemo fizički da radimo više od ta dva lanca”, kaže Aleksandar Bugar.
Oni koji žele da počnu da se bave poljoprivredom, u svakom slučaju bi trebalo dobro da se raspitaju koliko im je novca potrebno za start. Ali, i koliko rada zahteva koja vrsta proizvodnje i na koliku zaradu mogu da računaju od ratarstva, voćarstva, povrtarstva ili stočarstva.
.gif)
.gif)
