Proizvođači zainteresovani za uzgoj svinja, ali se plaše pada cene žive vage

Za razliku od pre godinu dana, svinjarstvo je danas u malo boljoj situaciji nego što je bilo. Uzgajivači svinja kažu da su zadovoljni cenama i podsticajima države. Međutim, strahuju da bi cena žive vage svinja mogla da padne u narednom periodu, jer se, objašnjavaju, o tome svakodnevno govori. Ukoliko se to dogodi mnogi proizvođači će biti na gubitku i više neće ulaziti u tov svinja.

Dragomir Davidov iz Melenaca decenijama se bavi uzgojem svinja. Ove godine je 22. put učestvovao na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Broj nagrada koje je tokom godina izlaganja svinja na sajmu osvojio ni sam ne zna. Ni ovoga puta nisu izostala značajna priznanja.

“Ove godine sam dobio zlatnu medalju za kolekciju nazimica velikog jokškira i pehar Novosadskog sajma za nazimice durok. Izložili smo još i 4 nerasta i dve kolekcije nazimica“, kaže Dragomir Davidov, uzgajivač svinja iz Melenaca.

Na farmi ovog poljoprivrednika uvek ima između 40 i 50 krmača, 300 svinja i oko 200 prasića. Svinjarstvo, kaže, deli sudbinu čitave poljoprivrede. Tokom godina bavljenja ovim poslom prolazio je i kroz teže i kroz bolje periode u poslovanju.

„Svinjarstvo je u poslednje vreme nekako krenulo na bolje. Međutim, ljudi se plaše da će opet da dođe do nekog pada cena. Svakodnevno se o tome priča. Ako cena svinja ostane na sadašnjem nivou, a to je oko 180 dinara za kilogram žive vage, poljoprivrednici će moći da ulaze u ovaj posao. Ako, međutim, cena bude padala, kao što se priča na 150-160 dinara onda to neće valjati. Sumnjam da će ljudi ulaziti u stočarstvo. Cena kukuruza je počela da raste, pšenice nemamo u ataru, jako će je slabo biti. Kukuruz nam je isto u kritičnom stanju, jer je ozebao u početku. Kakva će biti ova godina, ne znam“, objašnjava Davidov.

„Tovljenike ćemo imati za godinu-godinu i po dana“

Problem je što u skorije vreme Srbija neće imati dovoljno tovljenika.

„Sada što se pripuštaju nazimice, prasići će stići tek u septembru. To će se nešto poklati za novu godinu. Tovljenike teško da ćemo imati skoro, tek za godinu-godinu i po dana. Prasići se prodaju po ceni od 320 do 360 dinara za kilogram. Ljudi su ušli s tom cenom pre mesec dana u tov. Ako cena svinja padne na 160 dinara ti ljudi više neće ulaziti u tov sigurno, jer će biti u gubitku“, dodaje naš sagovornik.

„U današnjim uslovima teško je dostići standarde za priplodna grla“

Na farmi u Melencima se proizvodi priplodni materijal.

„Mi izdajemo pedigree za svinje. Na našoj farmi možemo da proizvedemo 50 posto krmača koje mogu da dobiju potrebne papire, a 50 posto njih ne ispunjavaju standarde. Propisani su vrlo visoki indeksi za krmače koje mogu da dobiju sertifikate. Za krmače je to od 100 pa nagore, a za neraste od 105. Tu treba da imamo dobru genetiku, a potrebni su i posebna ishrana i posebni uslovi za držanje takvih grla. Da bi ta grla za 160-170 dana držanja dostigla težinu od 100-110 kilograma. Samo takva grla mogu da dobiju indeks 100, a to je u današnjim uslovima jako teško postići. Jednostavno, nemamo mi u Srbiji adekvatne objekte za to, bar mi mali proizvođači. Iako se trudimo da ispunimo sve standarde. Velike farme nemaju adekvatnu genetiku, ako i imaju gentiku nemaju adekvatnu ishranu“, kaže Davidov.

Kakvi su planovi za budućnost na ovoj farmi, za sada se ne zna.

„Sin moj se ne bavi toliko uzgojem svinja, on više voli ratarstvo. Čekam da unuk završi poljoprivrednu školu, da vidim da li će on ovo nastaviti ili neće. Da znam da li ću da mu predam farmu… Ja imam 73 godine, mislim da je za mene dovoljno koliko sam radio i da polako treba neko drugi ovo da preuzme“, objašnjava naš sagovornik.

Uvoz svinja za priplod

Da se situacija kada je reč o uzgoju svinja u poslednje vreme popravlja tvrdi i Janoš Varga iz Doroslova kod Sombora.

„Imamo oko 70 krmača, a ukupno oko 500 komada svinja različitih kategorija. To je jedna osrednja farma. Što se tiče stanja u svinjarstvu, mogu da kažem da je danas prihvatljivo u odnosu na ono kako je bilo pre manje od godinu dana. Relativno smo zadovoljni i kada je reč o subvenicjama države i kada je reč o ceni svinja. Cena žive vage svinja je oko 180 dinara. Mi ne prodajemo prasiće, ali oni se kreću od 300 do 360 dinara po kilogramu. Mi smo nukleus farma i mi prodajemo priplodni materijal. Za to smo i registrovani. Ono što ne zadovoljava kriterijume priplodnog materijala ide u tovilište i to tovimo do određene kilaže od 110-120 kilograma“, kaže Janoš Varga, uzgajivač svinja iz Doroslova kod Sombora.

Na ovoj farmi priplodni materijal se uvozi.

„Krmače i neraste koje imamo, to je sve iz uvoza. Svake godine uvezemo 20-ak nazimica, 4-5 nerasta. Nekada je to iz Mađarske, nekada iz Slovačke, nekada Austrije tako da nikada ne kupujemo priplodni materijal u Srbiji. Mogu da kažem da je veliko interesovanje ljudi za svinje. Kod nas ljudi moraju da se upisuju i po 6 meseci ranije na spisak da bi mogli da kupe ili nazimicu ili nerasta. Veliki jokšir nerast košta 400 evra, landras i durok 420, a pietren 450 evra“, objašnjava naš sagovornik.

Država daje subvencije za tov i objekte

Ove godine resorno ministarstvo želi da stočarstvo stavi u prvi plan. Tako su i mere podrške države koncipirane da podrže stočarstvo. Osim što su direktna davanja po grlu povećana, povećana su i sredstva za investicije. Tačnije za izgradnju i opremanje novih objekata za tov. Podsticaji su sa 40 povećani na 50 odsto bespovratnih sredstava od ukupne vrednosti investicije. Primera radi, ako se gradi ili oprema objekat, podsticaj može da bude do osam miliona dinara. Za nabavku priplodnih grla proizvođači mogu da računaju na pomoć države do tri miliona dinara.