U regionu Srednjeg Banata setva ozimih strnih žita trajala je u periodu od početka oktobra, pa sve do kraja kraja novembra. Zato na ovom području imamo strna žita koja su sejana u optimalnom, ali i u kasnom roku setve. Razlog razvučenog perioda setve jeste nemogućnost ulaska u parcele zbog padavina u pomenutom periodu. Pšenica koja je posejana na vreme trenutno se dobro razvija i za sada nema bojazni od razvoja bolesti i štetočina. Zbog toga se ne preporučuju zaštitni tretmani. Za razliku od pšenice, ječam je potrebno zaštiti fungicidom.
Pšenica u dobroj kondiciji, bez većih bolesti
Pšenice iz optimalnih rokova setve ušle su u zimski period u fazi bokorenja – s jednim do dva razvijena sekundarna stabla. Za razliku od tih, pšenice iz kasnih rokova setve su bile u fazi od nicanja do razvijena dva lista.
„Od prisutnih simptoma bolesti registrovali smo sivu pegavost lista i rđu u niskom procentu. Simptome pepelnice nismo registrovali. Usledio je dug i izuzetno sušan i hladan period koji je trajao poslednju dekadu decembra i ceo januar. To je doprinelo zaustavljanju razvoja pšenice, a “stopiralo” je i razvoj i dalju pojavu simptoma bolesti”, kaže Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Temperature tokom januara su bile i do minus 20 °C.
“Pregledima ozime pšenice obavljenim krajem februrara registrovana je fenološka faza bokorenja s razvijenim jednim do dva sekundarna stabla, s intenzivnijim porastom lisne mase i jače razvijenim korenom. Na osnovu kontinuiranih pregleda došli smo do zaključka da se kondicija useva popravila. Registrovano je prisustvo sive pegavosti lista pšenice do 16% zaraženih biljaka. Kod pšenica iz kasnih rokova setve došlo je do izmrzavanja useva. Na nekim parcelama i do potpunog propadanja. Tokom marta nastavljen je period bez padavina. To znači da nije bilo uslova za spratovno širenje bolesti na pšenicama koje su u tom periodu bile u fazi jednog-dva razvijena kolenca. Pregledom pšenice prošle nedelje registrovano je prisustvo simptoma sive pegavosti na listu prvog kolenca u niskom procentu. Simptome pepelnice i rđe nismo uočili. S obzirom na to da prag štetnosti nije postignut, fungicidni tretman u ozimim pšenicama se zasad ne preporučuje”, objašnjava naša sagovornica.
Ječam treba zaštititi
Stručnjaci Poljoprivredne stručne službe redovno obilaze i parcele pod ječmom.
„Pregledom ozimih ječmova na većem broju lokaliteta u zimskom periodu, tokom novembra i decembra, registrovali smo prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma u nižem intenzitetu napada. Tokom zimskog perioda ječmovi su ušli u fazu intenzivnog bokorenja. Zatim je usledio period izuzetno niskih temperatura koji je zaustavio biljke ječma u daljem rastu i razvoju. Takođe, i bolesti tipa pegavosti su u tom periodu bile zaustavljene“, kaže Parađenović.
„Vizuelnim pregledima zdravstvenog stanja ječma sredinom aprila registrovano je prisustvo fitopatogenih gljiva koje prouzrokuju mrežastu, ramularioznu i sočivastu pegavost. Prisustvo patogena je na nivou epidemijskog praga i tada RC Zrenjanin daje signal za tretman koji je neophodno sprovesti jednim od registrovanih fungicida. Fungicidi koji u svom sastavu sadrže epoksikonazol i tiofanat-metil koriste se u količini od 0,4-0,6 l/ha, dok se oni koji sadrže tebukonazol i tiofanat-metil koriste u količini od 1,5 l/ha”, dodaje naša sagovornica.
I u narednom periodu savetodavci i zaštitari Poljoprivredne stručne službe obilaziće njive. Ukoliko uoče pojavu štetočina i bolesti na vreme će dati savet proizvođačima kako da u datom momentu postupaju. Ističu da je veoma važno da i poljoprivrednici redovno izlaze na svoje parcele. Za sve neophodne informacije, kao i za rešavanje dilema, članovi ove službe proizvođačima stoje na raspolaganju.
.gif)
.gif)
