Nakon što je prošle godine uspešno sproveden konkurs za dodelu bespovratnih sredstava pčelarima, grad Zrenjanin je doneo odluku da i ove godine izdvoji novac za ove namene. Konkurs sa detaljima ove mere bi, prema najavi gradonačelnika, trebalo da bude objavljen sledeće nedelje. Kako bi se podstaklo pčelarstvo na ovim prostorima, u 2018. godini će iz gradskog budžeta biti izdvojeno tri miliona dinara. Novac će moći da se iskoristi za nabavku pčelinjih društava i opreme za pčelarstvo.
U 2017. godini tridesetoro pčelara iz Zrenjanina dobilo je od grada po 100.000 dinara koje su mogli da iskoriste za proširenje i jačanje svojih pčelinjih društava. Među onima koji su prošle godine sa gradom potpisali ugovore o podsticajima za pčelarstvo bio je i Miroslav Gavrilović iz Lukićeva.
“Moje pčelarsko gazdinstvo je prijavljeno na 110 društava. Uglavnom su to rojevi, jer idemo na širenje pčelinjaka. Pčelarstvom se bavim tri godine. Počeo sam sa 17 društava. Konkurisao sam prošle godine za podsticaje koje je davao grad Zrenjanin i dobio sam 100.000 dinara. Takođe, podsticaje sam dobio i od pokrajine. Sve te subvencije mi mnogo znače u proizvodnji i širenju pčelinjaka. Novac sam iskoristio za nabavku košnica, nastavaka i pčelinjih društava. Pokrajina je prošle godine davala povraćaj novca u iznosu od 50 posto uloženih sredstava i to do 500.000 dinara. Kada je reč o subvencijama koje je davao grad, mi koji smo dobili novac, u obavezi smo da u narednih nekoliko godina vratimo gradu 5 društava“, kaže Miroslav Gavrilović sa pčelarskog gazdinstva Gavrilović iz Lukićeva.
Da bi od pčelarstva moglo da se živi potrebno je najmanje 100 košnica
„Da bi čovek mogao da se osloni na pčelarenje, da računa na neki prihod od 30.000-40.000 dinara mesečno, potrebno je da ima nekih stotinak košnica. To zavisi od godine do godine i od toga kakva je paša. Moj cilj je da ojačam svoja društva i to je neki maksimum do kojeg ću ići. Znači 110 košnica. Sve ostalo bi zahtevalo mnogo više angažovanja, pa čak i zapošljavanje ljudi koji bi mi pomagali u tome, jer je to veliki posao. Ja se, inače, bavim transportom i malo zemljom, a sa pčelarenjem sam krenuo kao sa dopunskom delatnošću. Međutim, vremenom se to zavoli i tako sam došao do proširenja na ovoliko košnica. Kada sam počeo da se bavim pčelarstvom, nisam znao ništa o tom poslu. Raspitivao sam se kod pčelara, učio sam. I sada učim, jer pčelarstvo je oblast u kojoj ne može da se nauči sve za tri godine“, dodaje naš sagovornik.
Na bagremovoj paši su ove godine ostvareni prinosi između 10 i 15 kilograma meda po košnici
„Ova godina nije loša za pčelarstvo. Bar koliko čujem od kolega, jer ja pčele nisam nosio na bagrem iako je ova paša u Srbiji glavna, jer je cena bagremovog meda najviša. Čujem da je prosek po košnici bio od 10 do 15 kilograma bagremovog meda. Međutim, moj cilj je da ojačam društva, pa ih nisam selio. Trenutno se bavim stacionarnim pčelarenjem i oslanjam se najviše na suncokretov i livadski med. Koliko vidim, suncokret, za sada, ne izgleda loše. Trebalo bi da bude jako dobra suncokretova paša, ako ne daj bože ne bude neko nevreme. Kod nas je, takođe, ekspanzija sejanja uljane repice. A ona je jako dobra baš za sam početak sezone i razvitak pčelinjih zajednica. Kada moje zajednice budu ojačalo, onda ću ih nositi i na lipu i na bagrem“, objašnjava Gavrilović.
Za pčelarstvo iz budžeta grada Zrenjanina i ove godine tri miliona dinara
Kako bi pomogli pčelarima sa ovih prostora grad Zrenjanin je i u 2018. iz budžeta izdvojio tri miliona dinara.
„Više puta sam ponavljao da u razgovoru sa našim poljoprivrednicima dolazimo do dobrih ideja. Očigledno je ovo bila dobra ideja prošle godine, jer je interesovanje pčelara za ove podsticaje bilo izuzetno veliko. Zbog toga sa istom merom nastavljamo i ove godine. Već sledeće nedelje raspisujemo konkurs kojim ćemo pozvati pčelare da podnesu zahteve za ove podsticaje. Za ove namene opredelili smo tri miliona dinara koji će biti raspoređeni tako da 30 pčelara dobije po 100.000 dinara. Praktično je reč o meri koja je identična prošlogodišnjoj. Oni će imati obavezu da nam za 5 godina vrate određeni broj rojeva. Nadam se da će interesovanje biti bar kao prošle godine. Ukoliko ono bude i veće, lako ćemo organizovati još jedan konkurs do kraja godine“, najavljuje Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.
„Za ova sredstva mogu da konkurišu svi pčelari sa teritorije grada Zrenjanina, čak i oni koji su dobili sredstva prošle godine. Ipak, prednost ćemo svakako davati mladima koji žele da ostanu na selu i onima koji su prošle godine bili „ispod crte“, dodaje naš sagovornik.
U Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine kažu da su svi podsticaji za pčelare značajni i dobro došli.
„Pokrajina je ove godine izdvojila 20 miliona dinara za podsticanje pčelarstva. Lokalna samouprava grada Zrenjanina je prošle godine prvi put izdvojila tri miliona dinara, a sa akcijom nastavlja i ove godine. Bitno je da se prepozna značaj pčelarstva, kao jednog segmenta poljoprivrede i da se u pčelarstvo ulaže. Pokazalo se da je, iako prošla godina nije bila dobra za pčelarstvo, naša država u 2017. prihodovala značajna sredstva od izvoza meda”, objašnjava Radomir Vlačo, predsednik Savaza pčelarskih organizacija Vojvodine.
Donacija lekova za pčelare
Osim novca koji je namenjen nabavci pčelinjih društava i opreme za pčelarstvo, pčelari ove godine mogu da računaju i na donaciju u lekovima.
“Pokrajinska vlada, odnosno Sekretarijat za visoko obrazovanje, donirao je lekove pčelarima. Zajedno sa našom organizacijom napravljen je model kako da se ti lekovi raspodele pčelarskim udruženjima. Sekretarijat za visoko obrazovanje nabavio je ukupno 16.212 pakovanja leka Varatom, ukupne vrednosti 5.015.373 dinara i 7092 bočice Forasatoma ukupne vrednosti 2.166.724 dinara. Lokalne samouprave su spram broja pčelara i njihovih društava dobile određene količine ovih lekova koji treba da stignu do svih pčelara koji su registrovani. Kada je reč o gradu Zrenjaninu, ovdašnjim pčelarima je namenjeno 1155 komada Varatoma i 498 bočica Forsatoma. To su lekovi koji će zaštititi pčele od bolesti, što će pčelarima puno olakšati posao. Reč je o leku protiv krpelja varoa. Drugi lek je namenjen matici tj. primenjuje se kako bi se matica podstakla da bolje nosi jaja”, objašnjava Vlačo.