Organska proizvodnja je, za one koji se njome bave, stil života. Isto kažu i oni koji konzumiraju hranu proizvedenu po principima organske proizvodnje. U vreme kada se čitav svet bori da se zagađenje vazduha, vode i zemljišta smanji, oni koji se zdravo hrane smatraju da je to više potreba nego luksuz. Poslednjih godina raste interesovanje proizvođača u Srbiji za organskom proizvodnjom. Ipak, ona je i dalje veoma mala. Ne zauzima ni jedan procenat ukupnog obradivog zemljišta. A potencijala i te kako ima.
Da bi se proizvođači više opredeljivali za organsku proizvodnju potrebna im je dodatna edukacija. Ali i veća podrška države, koju nadležni obećavaju u narednom periodu. Veoma je važno što se organizuju predavanja na kojima oni koji se bave ovom vrstom proizvodnje govore o svojim iskustvima. Tako su vinogradari iz Zrenjanina, ne tako davno, imali priliku da čuju sve prednosti i nedostatke koje nosi organska proizvodnja grožđa i vina. O tome im je govorio jedan od retkih proizvođača organskog grožđa i vina u Srbiji – Branislav Anđelić iz Grocke.
Interesantno je da Anđelić do podizanja svog vinograda nije imao veze sa poljoprivredom. A danas njegova iskustva u organskoj poljoprivredi slušaju mnogi proizvođači.
„Ja sam ekonomista i nikada se niko u istoriji familije nije bavio poljoprivredom. Zapravo sam pobegao u prirodu od stresa i bavljenja finansijama. To je prvo trebalo da bude smo vikendom, a onda mic po mic, na kraju sam se preselio. Kao anti stres terapija fantastično radi“, počinje priču Branislav Anđelić.
Organska proizvodnja mora da bude sertifikovana
Vinogradi i vinarija Plavinci Branislava Anđelića nalaze se u Grockoj. Na njima se vinova loza uzgaja po principima organske proizvodnje. To znači da se ne koriste pesticidi, herbicidi, fungicidi i veštačka đubriva. A od tako gajenog grožđa dobija se organsko vino. Ono sadrži od 4 do 10 puta manje sumpora od običnih, neorganskih vina. U ova vina se ne dodaju enzimi, pojačivači boje i ukusa, niti bistrila životinjskog porekla.
„Organska proizvodnja mi je prvi put sertifikovana 2016. Pre toga sam bio u konverziji. U samoj tehnologiji proizvodnje nema nikakve razlike kada ste u procesu konverzije i kada ste u organskoj proizvodnji. Međutim, sertifikaciono telo i država smatraju da je potrebno da prođu 3 godine kako bi se zemlja iščistila od prethodnih hemikalija. Kod mene to nije bilo problematično, jer je zemlja na kojoj sam zasadio vinograd bila zaparložena 20 godina. Ali, propisi su propisi i morao sam da čekam da dobijem sertifikat. Tako da tek sada imam vina na kojma piše da su od organski gajenog grožđa“, kaže naš sagovornik.
U organskoj proizvodnji se koriste samo biljna zaštitna sredstva
Površina parcele na kojoj uzgaja organsko grožđe je 1,25 hektara. Vinova loza je gusto sađena – 6172 čokota po hektaru.
“Svi naši vinogradi se minimalno obrađuju. Međuredni prostor je trajno zatravljen i samo se kosi. U redu se okopava ručno, motikama, i to veoma plitko, koliko da se sa površine ukloni rastinje. Vinogradi se hrane zelenišnim đubrivom. Trajno su zasađeni mešavinom trave i kratkih leguminoza. Svaki drugi red se naizmenično sadi u jesen mešavinom žitarica i visokih leguminoza, koje se kose u maju ručnom kosilicom. Pokošenu zelenu masu kosilica usitnjava i ostavlja za sobom u vinogradu. Pored toga, dodaju se prirodne bakterije i gljive i čaj od komposta koji se spravlja na licu mesta. Ne koriste se ni stajnjak, ni veštačka đubriva. Pošto se sve ručno obrađuje nemam potrebu da traktor ulazi u međuredni prostor tako da je on 1,80 metara“, objašnjava Branislav.
Od klasičnih zaštitnih sredstava dozvoljeni su samo bakar i sumpor
Organska proizvodnja u ovom vinogradu je započeta 2011. godine kada je zasad podignut.
„Od klasičnih zaštitnih sredstava dozvoljeni su samo bakar i sumpor, ali u drastično smanjenoj količini. Organska proizvodnja se pre svega zasniva na preventivi, što znači da svakodnevno morate biti u vinogradu i pratiti šta se dešava. Pri prvim znacima pojave bilo kakvih poremećaja morate da reagujete zbog toga što koristite smanjenu zaštitu. Ukoliko biste pustili da prođe par dana to više ne bi moglo da se reši. Od prirodnih preparata koristim macerate od ljute papričice, belog luka, rastavića. To se koristi i za zaštitu od insekata. Za prihranu se prave macerati od koprive i gaveza. U kombinaciji ove dve biljke je ceo NPK kompleks. Naravno, potrebna je veća količina od one kada se koristi veštačko đubrivo i češće se dodaje“, kaže naš sagovornik.
„Organska proizvodnja dopušta i da se pravi prirodni biljni kompost od ostataka iz vlastite proizvodnje. Od tog komposta se pravi čaj. Njime se prska lišće, jer je to efikasnije nego da se on stavlja u zemlju. U svetu je dozvoljena i upotreba goveđeg stajnjaka. Kod nas ne može da se nabavi stajnjak iz organske proizvodnje, jer postoji samo jedna farma koja stajnjak koristi za sopstvenu proizvodnju“, dodaje Branislav.
„Do sada nisam koristio podsticaje države“
U dosadašnjoj proizvodnji Branislav nije koristio državne subvencije.
„Nisam koristio podsticaje jer je to za mene bilo previše komplikovano. Inače u 2011. kada sam sadio vinograd, uredba je izašla tek u junu. U njoj je pisalo da je minimalni razmak između redova 2 metra što kod mene nije slučaj. Jedino imam povraćaj 50 posto za sertifikaciju, jer je u pitanju organska proizvodnja. Opremu sam kupio od vlastitih sredstava. Sada razmišljam da uzmem kredit za kupovinu jednog uzanog traktora. U jednom vinogradu imam zalivni sistem kap po kap. Međutim, pokazalo se da mi je to potpuno nepotrebno jer sam ga koristio samo jednom i to 2013. Ispostavilo se da mi više treba odvodnjavanje nego navodnjavanje. Odvodnjavanje reševam kopanjem kanala u svakom drugom redu, postavljanjem drenažnih cevi i zatrpavanjem“, priča naš sagovornik.
Organska proizvodnja grožđa i vina je retka u Srbiji
U ovom vinogradu i vinariji kažu da pažnju posvećuju svakom grozdu i svakoj flaši vina.
„Ručno se bere, cedi, flašira, etiketira. Trošimo i do dest puta više vremena po flaši. Ne jurimo za osvajanjem tržišta već za srcima malobrojnih koji znaju da cene pravu stvar kad je probaju. Trenutno pravim 3 vrste vina. Od domaće sorte Panonija koja je u Departmanu za voćarstvo i vinogradarsktvo u Sremskim Karlovcima razvijena pre 20 god. Ova sorta je otporna na većinu bolesti i nije joj potrebna zaštita. Za roze i crveno vino koristim nemačku sortu Regent koja je nešto manje otporna od Panonije. Kod nje moraju da se koriste neka od zaštitnih sredstava koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji. Protiv plamenjače mora da se prska bakrom, ali svega 2 puta“, objašnjava Branislav.
Branislav je jedan od retkih proizvođača organskih vina u Srbiji.
„Ja znam za još dva proizvođača. Jedan je sa Fruške gore, a drugi iz Negotinske krajine. Jedini sam koji prodajem na domaćem tržištu i koji vino pravi od rezistentnih sorti. Oni prave vino od klasičnih sorti grožđa“, kaže naš sagovornik.
Proizvodnja organskog vina je ograničena za sada na 3000 boca godišnje
Mnogi poljoprivrednici imaju problem da prodaju svoje proizvode. Međutim, ne i oni koji se bave organskom proizvodnjom.
„Što se plasmana tiče mogu da kažem da se širi vest da ovakvo vino kod nas postoji. Sve više ljudi ga kupuje direktno od mene. To su uglavnom ljudi koji konzumiraju organsku hranu. Nažalost, takvih je u Srbiji malo. S druge strane to su uglavnom platežno sposobni ljudi, pa nemam nekog naročitog problema u individualnom plasmanu. Moja proizvodnja je jako mala, za sada svega 3000 boca godišnje. Kada vinograd dostigne punu rodnost biće oko 5000. Polovinu količine prodam individualnim kupcima koji mi se sami javljaju. Ostale količine se plasiraju preko restorana, vinoteka, prodavnica zdrave hrane. Ali, jako teško. Problem u restoranu je ako vas samo stave na vinsku kartu. Onda to vino niko ne kupuje, jer ljudi nisu čuli za mene. Organsko vino mora aktivno da se prodaje“, objašnjava naš sagovornik.
„Iščekujem izmene zakona i mogućnost prodaje „s kućnog praga““
Da bi uopšte mogao da prodaje svoja vina, Branislav je registrovao preduzeće.
„Registrovan sam kao doo, jer trenutno u Srbiji po postojem zakonu vino mogu da prodaju samo doo i preduzetnici. Poljoprivredna gazdisnstva ne mogu. Ukoliko se zakonski omogući poljoprivrednim gazdisntvima prodaja „s kućnog praga“ momentalno ću da zatvorim firmu. Prodavaću vino na taj način, jer su troškovi održavanja firme preko 10000 evra godišnje. Ako se to podeli na mojih 3000 flaša, mene 3 evra po flaši košta država. Prodaja „s kućnog praga“ je izuzetno povoljna za nas male proizvođače. Kod nas su, nažalost, svi zakoni pisani za velike proizvođače. Tako da isto košta i mene i onog ko pravi milion litara. Upravo zbog tih troškova koje nameće država mi, mali proizvođači, smo nekonkurentni na tržištu. Ako bude ovih izmena mislim da će mnogo više malih proizvođača vina izaći na tržište. Sada ima stotine malih proizvođača koji nemaju registrovane vinarije i snalaze se“, precizira Branislav.
Vino se u ovoj vinariji flašira u boce od 7,5 dcl. Belo vino i roze se „na malo“ prodaju po ceni od 1000 dinara. Za crveno vino potrebno je izdvojiti 1300 dinara.
.png)
.gif)
.gif)
