Većina učenika poljoprivrednih škola u Srbiji se za ovo zanimanje opredeljuje zato što ili njihovi roditelji već imaju poljoprivredno gazdinstvo, ili žele da se bave poslovima vezanim za agrar. Primeri iz razvijenih zemalja pokazuju da proizvođači samo udruženi mogu da se bore sa problemima na tržištu, ali i konkurencijom. Srbija je u prošlom veku imala uspešne zadruge. Međutim, većina njih je, na žalost, uništena. Sada se opet kreće u proces obnove zadrugarstva. Zbog svega toga, nastavnim planom predviđeno je da se od naredne školske godine u poljoprivredne škole uvede novi predmet – zadrugarstvo.
Ukoliko škole budu prihvatile preporuku, maturanti poljoprivrednih škola u Srbiji će od 1. septembra moći da se odluče da slušaju novi predmet – zadrugarstvo. Kroz ove časove učiće o značaju udruživanja u zemljoradničke zadruge. Istovremeno, biće upoznati sa merama agrarne politike koje se sprovode na svim nivoima u zemlji.
“Ideja da napravimo program za predmet zadrugarstvo potekla je iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Predlog je podržao i Zadružni savez Vojvodine. Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja je prihvatio tu inicijativu. Napravili smo plan i program za predmet zadrugarstvo. Ovaj predmet će se izučavati u završnim razredima poljoprivrednih škola trogodišnjeg i četvorogodišnjeg smera. Od naredne školske godine škole će moći da uvedu kao izborni predmet zadrugarstvo. Ovim predmetom smo želeli da učenicima približimo sve pozitivne efekte udruživanja, metode i načine udruživanja i benefite koje time dobijaju. Delove predmeta zadrugarstvo dodali smo predmetu preduzetništvo tako da će đaci i i kroz redovnu nastavu moći da se upoznaju sa osnovnim elementima zadrugarstva”, objašnjava Radiša Mikarić iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Predmet zadrugarstvo treba da upozna učenike sa osnovnim elementima udruživanja
“Predmet zadrugarstvo ima za cilj da se đaci upoznaju sa osnovnim elementima zadrugarstva. Takođe, upoznaju se sa stanjem poljoprivrede i proizvodnje, resursima koje mogu da iskoriste, kao i podsticajnim merama u poljoprivredi. Na ovaj način razvijamo svest đaka da oni svojim aktivnostima i znanjima mogu da unaprede svoju proizvodnju sutra kada završe školu. Ovaj pristup multidisciplinarnom načinu učenja ćemo razvijati i negovati i dalje. Omogućićemo učenicima da mogu da nastave da uče i kada završe školu”, dodaje naš sagovornik.
Predmet organska proizvodnja zainteresovao je mnoge učenike
Promena nastavnog programa je jedan od vidova prilagođavanja škostva realnim potrebama tržišta. Tako je pre nekoliko godina zrenjaninska Poljoprivredna škola bila među pionirima u uvođenju organske proizvodnje u nastavu.
“Organska proizvodnja je kao predmet u škole uvedena na inicijativu Asocijacije za organsku proizvodnju na čelu sa Serbia organikom. Sa nastavnicima iz poljoprivrednih škola iz Zrenjanina, Svilajnca, Kraljeva, Sombora i Aleksandrovca uradili smo četiri izborna programa za organsku proizvodnju. To su organska proizvodnja u ratarstvu, organska proizvodnja u voćarstvu i vinogradarstvu, organska proizvodnja u povrtarstvu i organsko stočarstvo. Učenicima je data mogućnost da u toku obrazovanja biraju te izborne predmete. Osim toga, uz pomoć profesorke Branke Lazić ugradili smo delove ovih predmeta u obavezne predmete kao što su ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo i stočarstvo”, objašnjva Mikarić.
Od 1. septembra zadrugarstvo kao izborni predmet i u zrenjaninskoj Poljoprivrednoj školi
I kada je reč o zadrugarstvu đaci Poljoprivredne škole u Zrenjaninu biće među prvima koji će imati ovaj predmet kao izborni.
“Srednja Poljoprivredna škola iz Zrenjanina je jedna od četiri škole koja je učestvovala u radnom telu koje je napravilo plan i program za predmet zadrugarstvo. Trenutno se u okviru predmeta preduzetništvo predaje i zadrugarstvo. Naša škola je krajem prošle godine učestovala na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i Zadružnog saveza Vojvodine. Obilazili smo neke zadruge, pisali smo projekat na tu temu i osvojili smo drugu nagradu. Vrlo smo zadovoljni. Dobili smo čak i 100.000 dinara. I upravo je to pokrenulo ideju da se uvede predmet zadrugarstvo u poljoprivredne škole. Mislimo da je to jako važna stvar. Da su zadruge osnov udruživanja u čitavoj zemlji. Evo recimo, imamo malinare koji često protestuju. Verovatno je da se to ne bi dešavalo da su oni, recimo, udruženi u zadruge i da imaju sopstvene hladnjače. Da postoji ozbiljno zadrugarstvo bilo bi manje problema u agraru”, kaže Milica Damjanović Tomin, direktorka Poljoprivredne škole.
Đačke zadruge sve popularnije u školama
Zadrugarstvo u poljoprivredi predstavlja jedan od načina za buduće organizovanje proizvođača. Zadruge, takođe, pružaju mogućnost zapošljavanju u okviru njih samih, a i te kako doprinose povećanju konkurentnosti.
“Kod nas u školi je u toku formiranje đačke zadruge. Mi u suštini imamo sve što je neophodno. Međutim, potebno je da obezbedimo još neke papire. To je komplikovana stvar, ali se nadamo da će zadruga biti formirana do kraja aprila. Trudićemo se da đacima pokažemo kako jedna zadruga stvarno treba da funkcioniše. Da vide primere dobre prakse. Da shvate koliko je to za njih važno. Mi bismo mnogo bolje plasirali svoje proizvode kada bismo u svakom poslu imali te male manufakture i zadruge koje se udružuju”, objašnjava naša sagovornica.
Primeri dobre prakse u zadrugarstvu
Plan predmeta zadrugarstvo predviđa da se učenici upoznaju sa pojmovima zadruge i zadrugra, kao i sa zadružnim vrednostima i principima. Osim toga, đaci će se bolje upoznati sa merama agrarne politike. Imaće mogućnost da vide kakvi se efekti ostvaruju zahvaljujući subvencijama. Obučavaće se da popunjavaju zahteve za odobravanje podsticaja. Predviđeno je i da na časove dolaze zadrugari koji bi govorili o svojim iskustvima, kao i da se ide u posetu zadrugama.
“U našem najbližem okruženju ima dobrih primera iz prakse koji pokazuju šta znači zadrugarstvo. To su zadruge u Kleku i Lukićevu. Reč je o državnim zadrugama koje fenomenalno funkcionišu. Jedna se bavi ratarstvom, a druga stočarstvom i one su baš primeri kako treba da izgleda jedna zadruga”, kaže direktorka Poljoprivredne škole u Zrenjaninu.
“Mi smo bili u poseti u školi u Nemačkoj tri godine za redom. I to je projekat Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Tamo smo na licu mesta mogli da vidimo kako zadruga funkcioniše. Recimo u jednom selu meštani dolaze u zadrugu da iznajme sejalice, prskalice, traktore… Isto kao kada iznajmljujete knjige iz biblioteke. Oni svi poštuju pravila i to je jako važno. Nabavka sve te mehanizacije je besmislena i skupa ako nemate velike površine koje obrađujete, a u Srbiji to svakako nije slučaj. Bar sa većinom poljoprivrednika. Kad postoji zadruga onda postaje mogućnost zajedničkog korišćenja mašina”, dodaje Milica Damjanović Tomin.
Kada je reč o nastavnom kadru problema nema. Predmet zadrugarstvo mogu da predaju oni koji su završili Poljoprivredni fakultet i koji su, pre svega, u ranijem periodu imali predmete ekonomiku poljoprivrede i agroekonomiju. Uz to, tu su i profesori koji su i do sada predavali preduzetništvo u poljoprivrednim školama.
.png)
.gif)
.gif)
