I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • Univer export
  • Harmonija Zrenjanin
Aktuelno

Bio bašta interesantna učenicima, ali i proizvođačima organske hrane

O organskoj proizvodnji se sve više priča. Oni koji su zainteresovani za ovaj način proizvodnje u Poljoprivrednoj školi u Zrenjaninu mogu da vide i da saznaju kako bi pravilno trebalo da se radi. Postojanje bio bašte u ovoj školi i te kako znači učenicima, koji tu u praksi mogu da primene sve ono što uče na časovima teorije.

dscn0278-custom

Na ideju da formira bio baštu u Poljoprivrednoj školi, profesorka Jelena Šaletić došla je pre dve godine kada je bio raspisan konkurs „Za čistije i zelenije škole“.

Jelena Šaletić

Jelena Šaletić

PerSu marketi

„Ta površina gde je sada bio bašta je bila prazna. Prvo smo napravili ogradu da ne mogu da nam ulaze životinje i da bio bašta bude zaštićena od vetra. Onda smo postavili gredice, pa smo te gredice izmalčirali, što je osnova organske proizvodnje. Rasad smo proizveli u našim plastenicima. Kada je došlo vreme, negde u martu smo bio baštu posejali. Projekat je trajao od septembra do maja. Sve smo morali da dokumentujemo – praznu parcelu, kako smo postavili gredice, kako smo proizvodili rasad, kako smo sejali, bukvalno sve“, objašnjava Jelena Šaletić, profesor stručnih predmeta poljoprivredne struke.

dscn0258-custom

dscn0257-custom

Priprema komposta i glistenjaka

Postojanje ovakvog prostora u sklopu škole je i te kako važno, jer učenici učestvuju u svemu što je potrebno da bi bio bašta mogla da funkcioniše.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

dscn0255-custom

dscn9988-custom

„Pošto u organskoj proizvodnji nema hemijskih sredstava, mislila sam da bi bilo dobro da mi sami proizvedemo kompost i glistenjak. Glistenjak je 5 puta jače i kvalitetnije đubrivo od stajnjaka, ima više hranjivih materija. I to smo napravili. Imamo dva komposišta. Upravo sada punimo gredice sa kompostom koji je stajao godinu dana. Postoji hladno i toplo komposište. Mi smo se opredelili za hladno kojem treba duže vremena, ali ne mora odmah da bude napunjeno, nego ga punimo duže vremena, kad šta imamo – lišće, ostatke biljaka… Od jednog prijatelja sam dobila dva legla kalifornijskih glista i ovih dana pravimo i taj glistenjak. Iskoristićemo ga u proleće, kada budemo rasađivali cveće i povrće. U svaku rupu u koju budemo stavljali rasad, prvo ćemo da stavimo glistenjak. Obično ide šaka glistenjaka za jednu rupu“, kaže naša sagovornica.

dscn9992-custom

Združeni usevi

U ovoj bio bašti se sve radi baš onako kako bi trebalo u organskoj proizvodnji. To znači da biljke štite jedna drugu.

dscn0264-custom

„Kada sadimo biljke uvek gledamo da zaštitnice vrta idu uz povrće. Naša bio bašta uvek mora da ima posejan dragoljub, neven, tagetes. To su sve biljke koje svojim mirisom odbijaju štetne insekte, jer u našoj bašti ima mnogo insekata – i štetnih i korisnih. Ne vole sve biljke da budu komšije. Paradajz ide uz dragoljub. Tagetes uvek gledam da imamo u jednoj gredici. Bosiljak je isto obavezan. Ima ga više vrsta, ali uglavnom se sitnolisni koristi za odbijanje nematoda i vaši jer on ima jak miris. Ukoliko ne uspemo biljke da zaštitimo biljkama zaštitnicama, onda gledamo da pravimo čajeve od koprive i time ih prskamo, pa koristimo sodu bikarbonu, koristimo i mleko razređeno sa vodom, pravimo smešu od belog luka, ljlute paprike. Ako ni tada ne uspemo da zaštitimo biljku, na primer, prošle godine smo imali napad lisnih vaši, onda te biljke izvadimo i bacimo. Trebalo bi da se spale, ali ne palimo ih, nego bacamo da se zaraza ne bi širila dalje“, kaže profesorka Jelena.

dscn9942-custom

Briga i o predatorima

U Poljoprivrednoj školi vode računa i o pticama, pogotovo tokom zime, jer su im i one korisne u borbi protiv štetočina.

„Pravimo energetske bombice za ptice od oraha, badema, lešnika. Oni se sitno iseckaju. Onda se rastopi mast i sve to se pomeša. Da bi se napravila energetska bombica ta mast mora da se stegne, da bude na hladnom. Od toga se prave kuglice i to se stavlja u džakove za krompir koji se vežu za drvo i onda te bombice budu hrana za ptice tokom zime kada nema hrane za njih. Pravili smo i kućice za ptice da bi one mogle da prezime. Ptice su nam dobri predatori koje moramo da čuvamo“, dodaje ova profesorka.

dscn0277-custom

U bio bašti ima povrća, cveća, lekovitog i začinskog bilja

Iako ne zauzima veliki prostor, u ovoj bio bašti se proizvodi jako mnogo različitih biljnih vrsta.

„Površina naše bio bašte je, čini mi se, 12×18 metara. Ipak, tu imamo lekovite biljke, začinsko bilje, povrće i cveće. Povrtarske kulture su paradajz, paprika, plavi patlidžan, šargarepa, peršun, grašak, pasulj, salata, spanać, celer, korijander, kukuruz šećerac, ukrasni suncokret. Od lekovitih biljaka tu su nana, matičnjak, majčina dušica, luk vlašac, kamilica, zimski prkos, kres salata, a od cvetnih jednogodišnjih cinija, ladolež, neven… Sve što tu proizvedemo mi podelimo zaposlenima, đacima, komšijama. Ništa ne prodajemo. Idemo uređujemo osnovne škole, vrtiće. Uglavnom sve cvetne kulture koje proizvedemo mi to poklonimo“, objašnjava naša sagovornica.

dscn0282-custom

Pravljenje macerata i tinktura od plodova iz bio bašte

Profesorka Jelena kaže da ima onih koji dolaze da vide kako bio bašta funkcioniše. Uglavnom su to đaci iz drugih škola, kao i oni iz osnovnih škola. Rad u bio bašti u Poljoprivrednoj školi se ne završava branjem sazrelih plodova ili biljaka. Već se od njih prave macerati i tinkture.

dscn0245-custom

„Macerat se pravi od lekovitih i začinskih biljaka potopljenih u maslinovo ulje, a tinktura od lekovitog i začinskog bilja potopljenih u alkohol. Kažu da je najbolje da se za to koristi votka. Imali smo macerat za sunčanje – to se pravi od zelenog ploda oraha, šargarepe i maslinovog ulja. Plodovi oraha se raseku na četvrtine, poređaju se u staklenku, gore se stavi narendana šargarepa i time se popune dve trećine staklenke. To se prelije maslinovim uljem i ostavi se da stoji 3-4 nedelje. Kada maceracija krene oseti se neprijatan miris, a znate da je macerat gotov onda kada se taj miris izgubi i kada počne da miriše na maslinovo ulje, orah i šargarepu. Tada se cedi kroz gazu. Imamo macerat od šargarepe – to je za bore i kožu, imamo macerat od žalfije – to je za sve vrste infekcija, zatim macerat od nane – to je za kožu ako imate ekceme i za upalne procese, a imamo i macerat od lavande. Tinkturu imamo od matičnjaka. Tu se, takođe, dve trećine staklenke puni matičnjakom i on se preliva votkom. Razlika je što kada pravite macerat on mora da stoji na toplom i na suncu, jer to pokreće maceraciju, a tinktura mora da stoji na tamnom“, pojašnjava proces pripreme profesorka Jelena.

dscn0249-custom

Đaci žele više prakse

Đaci su i te kako zainteresovani za praktičnu nastavu i za rad u bio bašti.

„Poljoprivrednu školu sam upisala zato što želim da pomažem svojima oko imanja i volim da se bavim poljoprivredom. Mi imamo zemlje, ali jako malo. Možda bi zato mogli da se bavimo organskom proizvodnjom. Praksa nam je jako važna i to nam više znači nego teorijski časovi, jer ovde možemo da vidimo kako stvarno sve u proizvodnji funkcioniše. Naučili smo dosta o zemljištu, o radu na imanju, o organskoj proizvodnji. Praksu imamo jednom nedeljno, a bilo bi mnogo bolje da je imamo bar dva-tri puta nedeljno“, kaže Gordana Arsić iz Stajićeva, učenica drugog razreda, smera poljoprivredni tehničar.

dscn0267-custom

„Ja sam upisao smer rukovalac poljoprivrednom mehanizacijom zato što kod kuće imamo servis za popravku kamiona i poljoprivrednih mašina i želim da se bavim time. U školi učimo i o mašinama, ali i o zemljištu i tome kako bi stvarno trebalo da se radi na jednom imanju. Sada praksu imam dva puta nedeljno. U proleće se bavimo mnogo više biljkama. Na praksi nam pokazuju kako treba da se radi, a kada smo u učionici na teoriji mi to ne možemo da vidimo, nego samo da zamišljamo. Najviše u bio bašti volim kada dođe vreme sadnje. Moji roditelji imaju imanje, bavimo se ratarstvom, ali mislim da je dobra ideja da u budućnosti pokušamo i sa organskom proizvodnjom, o kojoj sam zaista mnogo naučio ovde u školi i u ovoj bio bašti“, dodaje Milan Cvetinov iz Zrenjanina, učenik trećeg razreda Poljoprivredne škole.

dscn0271-custom

„Đaci su stvarno zaineresovani. Na primer, kada smo pravili te macerate oni su pitali zašto, šta, kako. Vole da učestvuju u tome. Ali, to zaista zahteva mnogo rada i mnogo vremena. Ja sam ove godine donela macerat od lavande iz Hrvatske i zaista me je zanimalo zašto je to tako skupo. Kada smo mi počeli da ga pravimo bilo mi je jasno. Jako malo toga se na kraju dobije, a mnogo treba lekovitog bilja, sve ručno mora da se odradi, ništa ne može mašinski. Svakodnevno to morate da obilazite, da otvarate staklenke, da to bockate da bi izašao vazduh iz nje. Pa onda imate ceđenje, pa prebacivanje u male flašice. Puno ima posla i mislim da to ne može da se naplati“, objašnjava Jelena Šaletić.

dscn0280-custom

Za povećanja bio bašte potrebno je mnogo više vremena

Profesorka kaže da bi volela da se bio bašta proširi i da se možda i više biljnih vrsta i macerata i tinktura proizvodi, ali za sada mogućnosti za tako nešto nema.

dscn9937-custom

„Ja sam 100 posto u nastavi i jedva stižem i ovo da odradim. Kada bismo proširili morala bi da mi se smanji nastava, a to mi niko ne bi platio. Zaista nemam vremena da radim više od ovoga. Kada bi se još neko uključio u ovo i kada bi se radilo na veliko možda bi tada moglo da se proširuje. Ovo je za sada više kao ogled i služi da se pokaže kako se pravilno radi su organskoj proizvodnji“, dodaje naša sagovornica.

dscn9946-custom

Za ovakav vid proizvodnje najviše su zainteresovani učenici koji pohađaju smerove tehničar hortikulture i poljoprivredni tehničar, zato što je to usko povezano sa teorijskom nastavom koju imaju. Oni  na časovima slušaju kako se proizvodi rasad, na kom rastojanju moraju da se seju određene biljke, koje se biljke gaje jedna uz drugu… Kroz praksu i jedni i drugi to vide u bio bašti i to u okviru predmeta praktične nastave, povrtarstva i cvećarstva.

 

 

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh