Ova godina je po svemu specifična kada je reč o proizvodnji pšenice. Vlage u zemljištu ima manje nego što je potrebno usevima. Uz to, dobar deo površina pod pšenicom posejan je u kasnim rokovima setve. Koliki će biti prinos pšenice, za sada je teško prognozirati. Činjenica je, međutim, da će biti manji nego prošle godine koja je bila posebno dobra. Stručnjaci se nadaju da bi ovogodišnji prinos mogao da bude oko 5-5,5 tona po hektaru. Za sada se priča da bi cena pšenice mogla da bude 15 dinara. Proizvođači kažu da je to malo i da bi pšenica trebalo da košta najmanje 20 dinara da ne bi bili na gubitku.
Godina nije dovoljno dobra za proizvodnju pšenice, kažu sturčnjaci.
„Imali smo malo padavina tokom zimskog perioda što se odrazilo već sada. Svake godine rokovi setve igraju posebnu ulogu u proizvodnji. Ove godine je to posebno izraženo kada je reč o pšenici. U optimalnom roku, u oktobru, posejano je svega između 40 i 50 posto pšenice. Do kraja oktobra posejano je još 20 posto i u novembru 30 posto pšenice. Pšenica posejana u novembru je ponikla krajem februara, početkom marta. Tu već imamo jednu nepovoljnu situaciju. Tokom zime smo imali jedan hladan period koji nije pogodovao pšenici. Zaustavio je njen razvoj i ona je tokom čitavog zimskog perioda mirovala. Tu imamo slabije bokorenje, što će se sigurno odraziti i na broj klasova po biljci i broj klasića. Nedovoljno je bilo padavina i tokom vegetacije. Na velikom broju biljaka imamo nedovršene klasove. I to će uticati na nešto manji rod”, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne sturčne službe Zrenjanin.
Prinosi pšenice će biti manji nego prošle godine
Trenutne temperature pogoduju razvoju useva.
“Temperature od 25 do 30 stepeni su idealne za nalivanje zrna i bilo bi dobro da ovaj period potraje. Tako bi taj tok nalivanja zrna trajao duže, što bi značilo povećanje prinosa”, objašnjava naša sagovornica.
Koliki će biti prinos pšenice ove godine za sada je teško govoriti.
“Nadamo se da će to biti na nivou prosečnih godina. Da će prinos biti oko 5 tona po hektaru. Ne možemo ovu godinu nikako da uporedimo sa prošlom i to ne bi ni trebalo da radimo. Uskoro će početi žetva ječma, pa ćemo videti i prve prinose. Početak žetve ječma zavisi od vremenskih uslova i terena. Žetva svake godine počne prvo na višim terenima, na peskovitijem zemljištu. Kada će to biti teško je sada prognozirati”, kaže Rajačić.
Do sada nije bilo većih bolesti pšenice, u narednom periodu moguća pojava vašiju
I pored nepovoljnih uslova za proizvodnju, na pšenici ove godine nije uočeno veće prisustvo bolesti i štetočina.
„Sračunali smo putem naših meteoroloških stanica, kojih imamo 7 na teritoriji Srednjeg Banata, da imamo manjak od 137 litara padavina po hektaru u periodu januar-jun u odnosu na prošlu godinu. Što se tiče zdravstvenog stanja pšenice nismo dali signal da se rade prvi tretmani za bolesti lista i stabla zato što nije bilo uslova za razvoj bolesti. Bio je pad temperatura u aprilu koji je presekao razvoj infekcija. Zbog toga u regionu Srednjeg Banta pšenice nisu tretirane u tom prvom roku kako je naučeno da se radi. Tretman protiv fuzarijuma je svakako bilo neophodno uraditi, jer se osim zaštite klasa, štite i dva, tri lista ispod klasa koji su nosioci prinosa. To je upravo urađeno i sada nemamo većih problema na pšenicama. Ona se sada nalazi na početku voštane zrelosti. Možda će doći do pojave vašiju. To su štetočine koje prate proizvodnju svake godine”, objašnjava Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin.
Pšenica bi trebalo da košta najmanje 20 dinara po kilogramu
Proizvođači, takođe, godinu ocenjuju kao vrlo tešku za rad.
„Godina je zaista teška za proizvodnju pšenice. Ali, ova poslednja kiša je pala u zadnji tren. Pomogla je nešto pšenici, nešto će pomoći i kukuruzu. Nadamo se da će biti još kiše. Što se tiče bolesti i štetočina, to je šareno. Negde se pojavila po treći put bolest koju smo već dva puta prskali. Pojavilo se neko žutilo, ne znam šta je. Videćemo. Prinos će biti manji nego prošle godine. To je sigurno. Očekujemo veću cenu, ali svi pričaju da će biti 15 dinara. Sa tih 15 dinara mi se ne pokrivamo. Mi smo s tim ispod 0”, kaže Miroslav Prohaska, poljoprivrednik iz Orlovata.
“Imam posejano 95 jutara žita. Ove godine očekujem da mi prinos bude najmanje 30 posto manji u odnosu na prošlu godinu. Možda će biti 3 tone po jutru. Tehnologija je rađena isto kao prošle godine, ali su klimatski uslovi bili nepovoljniji. Da bi se izvukli troškovi proizvodnje pšenica bi ove godine morala da košta najmanje 20 dinara. Ako bude 15 dinara mi ćemo opet biti u gubitku”, priča Đorđe Miletin, poljoprivrednik iz Torka.
„Radio sam kompletnu zaštitu, koju sam finansirao sopstvenim sredstvima. Seme i đubrivo je uzeto na plaćanje preko leta. 55 posto proizvodnje čine domaće sorte, a 45 posto su strane. Kod domaćih sorti idem na kvalitet zrna, a kod stranih na kvantitet. Mogu vam reći da ću žito, ako nešto pretekne lagerovati kod kuće na podnom skladištu. Čekaću bolju cenu. Računam da će ove godine, posle 10 godina, tamo do januara cena pšenice biti malo ozbiljnija”, dodaje naš sagovornik.
Proizvođači treba da obilaze svoje njive i da odrede pravi momenat žetve
Većina ratara u Srbiji, pa tako i u Srednjem Banatu, se i dalje više opredeljuje za semena koja daju veće prinose, a ne bolji kvalitet pšenice.
“Ja se poljoprivredom bavim ozbiljno od 1982. godine. Za ovih 35 godina svake godine je bila priča da će se pšenica plaćati po kvalitetu. Ali, od toga ništa nije bilo i mislim da se to neće desiti ni narednih godina. Našim firmama i našim otkupnim mestima se ne isplati da kupe aparat od 20000 evra koji pokazuje kvalitet zrna. Od kvalitetnih grupa imate samo to što imate lepše zrno i možete da ostvarite 3 posto bolju cenu iz podnog skladišta”, objašnjava Miletin.
U Srbiji bi uskoro trebalo da počne žetva. Kada tačno teško je reći. To, pre svega, zavisi od vremenskih prilika u narednom periodu, ali i od rokova setve. Savet stručnjaka jeste da proizvođači redovno obilaze svoje parcele. Da prate eventualnu pojavu bolesti i štetočina i da na osnovu onoga što vide na svojim njivama odrede pravi momenat žetve.
.gif)
.gif)
