I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Aviv park Zrenjanin
  • agencija dane
Aktuelno

Ponikla pšenica se dobro razvija, a setva u Srednjem Banatu još traje

i love zrenjanin tv

Optimalni rok za setvu pšenice je istekao 25.okobra, a ovaj važan posao u Srednjem Banatu još nije završen, uglavnom zbog lošeg vrmena i kiše, a delom i zbog nedostatka novca. Do sada je posejano oko 70 odsto planiranih površina.

dscn0044-custom

Pšenica koja je posejana u optimalnom roku je u dobroj kondiciji i uskoro bi trebalo da uđe u fazu bokorenja. Za sada nema problema sa bolestima i štetočinama, ali stručnjaci upozoravaju da proizvođači treba redovno da obilaze njive kako bi useve na vreme zaštitili ukoliko se pojave štetočine.

dscn0046-custom

I Taxi Zrenjanin

Poljoprivrednik Dragomir Mijatov je pšenicom posejao 20 hektara. To je uobičajena površina koju seje, budući da poštuje plodored.

Dragomir Mijatov

Dragomir Mijatov

“Na trećini površina koje imam sejem pšenicu, trećina je suncokret, a trećina kukuruz. I tako je svake godine. Predusev pšenici je bio suncokret. Sve sam završio na vreme – pripremio sam zemlju, bacio oko 150 kilograma veštačkog đubriva, zemlju sam tanjirao dva puta. Setva je urađena u roku, završio sam je 9. oktobra, dan kasnije smo već valjali, pšenica je nikla”, kaže Dragomir.

dscn0041-custom

Ponikla pšenica u dobroj kondiciji

Pšenica koja je posejana u optimalnom roku se dobro razvija.

“Parcele obilazim, pšenica je idealno nikla, kao nikada do sada. U izuzetnoj je kondiciji, jer smo sve uradili na vreme. Sada je već pred bokorenje, ima nekoliko listova, mislim da će bokorenje, ako vreme bude ovako mekano, početi za koji dan”, kaže naš sagovornik.

dscn0045-custom

Proizvođači idu na prinos, a ne na kvalitet pšenice

Dragomir kaže da nekoliko godina u nazad seje strane sorte.

“Cenim domaće sorte, ali ja sejem strane jer mi se čini da je rodnost čak i do 20 posto veća u odnosu na domaće sorte. Idem na prinos, ne na kvalitet pšenice. Kada se bude plaćao kvalitet onda ću sejati naše domaće sorte. Ovde tehnologija ispitivanja prilikom predaje nije kao na zapadu, ovde se gleda samo vlaga, a ne i proteini i gluten. To nije bitno toliko. Patriota jesam, ali idem na prinos, jer je otkupna cena niska, a ja od toga živim”, dodaje naš sagovonik.

dscn0039-custom

U Srednjem Banatu se još seje, iako je optimalni rok istekao

Iako se još ne zna kolike će taćno površine pšenica zauzeti ove godine, stručnjaci veruju da će to biti između 45 i 50 hiljada hektara. Optimalni rok za setvu istekao je 25. oktobra, a do sada je posejano oko 70 odsto tih površina.

dscn0091-custom

“To je uobičajeno za region Srednjeg Banata ako se izuzmu poslednje dve godine, kada je u optimalnom roku posejano čak 80 odsto pšenice, što je opet neuobičajeno za ovaj region”, kaže Zorica Rajačić, savetodavac Poljoprivredne sturčne službe Zrenjanin.

Zorica Rajačić

Zorica Rajačić

Kiša otežava pripremu zemljišta

Zbog mnogo kiše proizvođači su imali problem da dobro pripreme zemljište za setvu.

“Oni proizvođači koji su dobro ispalnirali svoju setvenu strukturu uspeli su dobro da pripreme zemljište i da setvu završe već do 10-15. oktobra. Proizvođači čija se proizvodnja zasniva na dvopolju tj. smeni strnih žita i kukuruza u ovakvim godinama kada kukuruz dosta dugo sazreva – posebno kasni hibridi, imaju problem. Kukuruz kasnije napušta parcele i tada treba usitniti žetvene ostatke, treba dobro pripremiti zemljište i tu je došlo do problema. Velike količine padavina tokom predhodnog meseca i sada u novembru otežavaju pripremu zemljišta. Radi se o dosta nekvalitetnoj pripremi zemljišta, što za posledicu može da prouzrokuje loše nicanje useva. Naročito sada u novembru, parcele koje nisu pripremljene na vreme, a pšenica se obično seje na redukovanoj obradi, tanjiranje ne može da se izvede dobro i kvalitetno pri ovoj vlažnosti. Oranje bi imalo prednosti, ali to poskupljuje proizvodnju”, objašnjava naša sagovornica.

dscn0089-custom

Za setvu u novembru potrebno povećati količinu semena

Proizvođači koji će pšenicu sejati u narednom periodu moraju da povećaju i količinu semena.

“Povećanju cene setve doprinosi i povećanje setvene norme koja je neophodna. Ko seje pšenicu u drugoj polovini novembra setvenu normu treba da poveća za 15 do 20 posto u odnosu na optimalnu količinu semena. Povećanje setvene norme treba uzeti u obzir i ako je zemljište loše pripremljeno, odnosno ako je grudvasto i ne pokriva dobro svako seme, jer neće svako seme nići”, dodaje Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.

dscn0070-custom

Ponikloj pšenici bi dobro došao mraz, ali ne i onoj koja se tek seje

Poljoprivrednici koji su na vreme odradili setvu kažu da bi ponikloj pšenici više odgovarao mraz, nego kiša.

“Puno vode nikom ne pogoduje. Mislim da je tlo već prezasićeno. Bog nam bio u pomoć. Cele godine ima kiše, samo pada, ne prestaje, voda se nakupila. Trebao bi mraz, da malo povuče pšenicu, da joj smanji vegetaciju. Ja govorim za nas koji smo sve uradili na vreme. Onima koji kasne sa setvom njima pogoduje ovo vreme, ali im ne pogoduje što pada kiša, pa ne mogu da uđu u njive da seju”, kaže Dragomir Mijatov.

dscn0040-custom

“Pšenici koja je posejana u optimalnom roku manje odgovara toplo vreme. Ukoliko dođe do zahlađenja one će sigurno ući dobro pripremljene u zimski period. Proces bokorenja će dobro teći i one imaju dobre uslove za donošenje višeg prinosa. Ukoliko ubzo nastupi hladan period, pšenice iz kasne setve će se slabije bokoriti, deo ovog procesa nastaviće u prolećnom periodu. Na taj način se skraćju periodi prelaska iz jedne u drugu fazu. Jutarnji mrazevi, najavljeni za ovaj period, najviše štete mogu da nanesu pšenici koja tek niče jer je u toj fazi ona jako osetljiva”, kaže Zorica Rajačić.

dscn0088-custom

Obilazak parcela posle setve obavezan

Stručnjaci kažu da je odavno prošlo vreme kada se pšenica sejala, a zatim se sedelo kod kuće i čekala prihrana.

“Parcele moraju stalno da se obilaze. Pažnju treba obratiti na pojavu glodara koja se očekuje. Da bi izbegli štetu proizvođači moraju da obilaze svoje parcele i da zatvaraju rupe od glodara”, kaže Zorica Rajačić.

“Prihrana i zaštita zavise od vremena, a radićemo onako kako nam kažu stručnjaci. Sada je zbog ovog vremena moguća pojava insekata, jer ima mnogo kiše. Ipak, nadam se da neće biti većih problema i puno rada tamo negde dok ne krene prihrana ureom i kasnije kanom”, kaže Dragomir Mijatov.

dscn0053-custom

Žitni bauljar napada poniklu pšenicu

Ipak, treba znati da tek poniklu pšenicu može da napadne žitni bauljar, naročito pri temperaturama iznad 10 stepeni. Ova štetočina za kratko vreme može da pričini značajne štete.

“Žitni bauljar je štetočina koja se uglavnom pojavljuje kod gajenja strnih žita u monokulturi – sejanje žita više godina uzastopno na istoj parceli,  što u praksi nije čest  slučaj. Međutim, ako se uzme u obzir da se često parcele  pod  pšenicom graniče sa parcelama na kojima je prethodne godine bila pšenica mogućnost pojave šteta se znatno uvećava”, objašnjava dipl. ing. Tatjana  Mironović, savetodavac za zaštitu bilja Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

dscn0087-custom

Kako prepoznati žitnog bauljara?

Najvažnije je na vreme uočiti štetočinu.

“Odrasli insekt žitnog bauljara je sjajno crne boje sa leđne i tamno smeđe sa trbušne strane, dužine od 15 – 20 mm . Larva je veoma krupna i lako uočljiva, bledo žućkasta, izduženog, spljoštenog tela i sa karakterističnim tamnim površinama na leđima. Ona je ujedno i najštetnija jer oštećuje tek iznikle biljke pšenice i ječma.  U zavisnosti od vremenskih uslova i brojnosti larvi,  štete mogu biti velike, a bilo je i godina kada su usevi morali da budu presejavani”, dodaje naša sagovornica.

dscn0052-custom

Nestajanje biljaka sa njiva – znak da je prisutan žitni bauljar

Najeće štete nastaju tokom jeseni, a ponekad i krajem zime i početkom proleća.

“Larve, u zemljištu, pored strukova žita, buše vertikalni hodnik dubine do 40 cm u kome provode veći deo vremena. One, najčešće tokom noći, izlaze na površinu i uvlače oskudnu lisnu masu u taj vertikalni hodnik u zemljištu u kom borave i od oštećenog lišća ostaje samo suva zgužvana nervatura. Prvi simptomi pojave žitnog bauljara je nestajanje biljka žita sa polja. Prskanje useva se preporučuje čim se nakon nicanja ozimih strnih žita utvrdi u proseku 5-6 napadnutih biljaka po 1 m². Tretmane treba obaviti insekticidima na bazi bifentrina, cipermetrina, deltametrina u ranim večernjim ili jutarnjim satima jer larve tad izlaze na površinu zemljišta da se hrane”, kaže Tatjana Mironović iz PSS Zrenjanin.

dscn0092-custom

Agrotehničke mere protiv žitnog bauljara

Za uspešnu borbu protiv ove štetočine nije dovoljno pratiti je samo tokom jeseni jer se ona javlja i znatno ranije. Postoji niz agrotehničkih mera koje se mogu preduzeti u cilju smanjenja populacije žitnog bauljara.

“Masovno razmnožavanje žitnog bauljara najčešće nastaje kao posledica setve ozimih žita nakon strnih žita, kasne žetve uz veliko osipanje zrna, kasnog odnošenje bala slame sa polja, izostajanja ili kasnog izvođenja ljuštenja strnjišta, kašnenja sa dubokim oranjem tokom leta, masovnog prisustva korova i samoniklih strnih žita na parcelama tokom druge polovine leta. Zbog toga se preporučuju pravilan plodored, odnosno izbegavanje ponovljene setve, kao i pravovremena žetva sa što manjim rasturom žita, iznošenje slame odmah nakon žetve i tanjiranje kao i uništavanje samoniklih biljaka”, objašnjava naša sagovornica.

dscn0083-custom

Prirodni neprijatelji žitnog bauljara

Brojnost populacije žitnog bauljara zavisi i od brojnosti njegovih prirodnih neprijatelja. Tako, osim ptica, krtica i nekih glodara koji su u stanju da znatno smanje populaciju ove vrsta insekta, pogotovo larvi, vrlo zapaženu ulogu imaju i parazitoidi iz porodice Tachinidae koje parazitiraju odrasle jedinke ove štetočine.

 

 

 

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh