Komisija za procenu štete na usevima koja je nastala nakon vremenskih neprilika krajem juna obišla je ugrožena područja u Knićaninu i Čenti. Na terenu je utvrđeno da su mnoge njive pod vodom i da zbog toga proizvođači neće moći da računaju na ovogodišnji rod. Ostala mesta koja je u isto vreme pogodila oluja, komisija nije obišla. To je kod poljoprivrednika izazvalo sumnju da će i ovoga puta ostati bez pomoći kada im je teško. Predsednik komisije i zamenik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić, međutim, uverava da je cilj lokalne samouprave da obešteti proizvođače. Nakon sutrašnjeg sastanka u Čenti, mesnim zajednicama će biti upućeni formulari koje treba da popune oni proizvođači koji su pretrpeli štetu.
Nakon sastanka predstavnika poljoprivrednih proizvođača i lokalne samouprave pre oko dve nedelje formirana je Komisija za procenu štete na usevima. U prethodnom periodu članovi ove komisije izašli su na teren i obišli nekoliko naseljenih mesta. Zbog toga što nije bila u svim selima koja su pretrpela štete od oluje i kiše, proizvođači su počeli da sumnjaju u rad komisije.
“Bilo je priče da će komisija ići redom po selima i da će gledati stanje na terenu. Ali, to nije učinjeno. Komisija je bila u Knićaninju i tamo su došli proizvođači iz Čente koji su ih bukvalno odvukli kod njih u atar da vide situaciju. Komisija nije obišla delove atara koji pripadaju Perlezu, Farkaždinu, Orlovatu, Stajićevu, Belom Blatu, Ečki i Lukićevu. Niko nije bio na terenu da vidi koja je šteta. Komisija je rasformirana i napravljena je neka radna grupa koja će ustanoviti štetu samo u Knićaninu i Čenti. Elementarna nepogoda neće biti proglašena. I u Belom Baltu su poplave. Mislimo da je to selektivno gledanje stanja na terenu. Ne znamo iz kog je to razloga“, kaže kaže Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
Proizvođači sumnjaju da će biti obeštećeni
„Pretpostavljam da su pokušali malo da kupe neko vreme. Da prođe taj glavni udar i da ljudi malo zaborave na to što se dogodilo i onda više neće biti toliko ljuti i to je to. Tako su radili i prošli put kada je trebalo da proglase elementarnu nepogodu. Popisivali su sve parcele i na kraju nikada niko nije dobio nikakvu odštetu za to što je neka komisija po mesnim zajednicama radila“, dodaje naš sagovornik.
Iskustva iz ranijih godina učinila su poljoprivrednike velikim skepticima.
„Mislimo smo da lokalna samouprava neće izaći u susret poljoprivrednicima kao što nam ni do sada nikada nisu izlazili u susret. U poslednjih 6-7 godina smo sigurno tri ili četiri puta imali ozbiljne štete i bilo je osnova za proglašenje elementarne nepogode. To je kranje nemoralno prema nama. Pogotovo ako se zna da redovno ispunjavamo svoje obaveze prema državi kao što su plaćanje odvodnjavanja, poreza i drugih nameta. Država bi odgovornije trebalo da se ponaša u nekim situacijama kada smo mi u nekim neprilikama i da nam pruži pomoć. Poslednji put smo pomoć dobili pre devet godina kada je pokrajinski sekretarijat isplaćivao štetu od elementarnih nepogoda“, objašnjava Kleut.
Nadležni obećavaju pomoć zbog pretrpljene štete
Iz lokalne samouprave, međutim, stižu drugačija uveravanja. Predsednik Komisije za procenu štete i zamenik gradonačelnika Duško Radišić objašnjava da komisija radi i da će se potruditi da proizvođači dobiju odgovarajuću pomoć.
„Bili smo na terenu. Obišli smo atar Knićanina i uverili se da je poplava nanela štete. Imali smo sastanak u Knićaniu, pa smo sa poljoprivrednicima iz Čente otišli i u to naseljeno mesto. I tu smo sa jednog uzvišenog dela videli da je deo atara pod vodom. Zaključak na sastanku je bio da se pozove vodni inspektor da on utvrdi eventualne propuste. Da proveri stanje kanalske mreže, jer smo se i mi uverili da je deo kanalske mreže neodržavan. I poljoprivrednici su videli na licu mesta kada je bila velika količina padavina da kanali nisu mogli da prihvate tu vodu, nego su se izlivali“, kaže Duško Radišić, zamenik gradonačelnika i predsednik Komisije za procenju štete na usevima.
„Komisija radi. Mi smo čekali da krene vodni inspektor. Moramo da utvrdimo i eventualnog krivca. Ako je problem sa kanalskom mrežom, moramo da otklonimo problem da ne bismo opet došli u situaciju da imamo poplave i da moramo da nadoknađujemo štetu. Vodni inspektor je juče, 9. jula bio na terenu. Predstavnik poljoprivrednika gospodin Jocić je bio sa nama. A tu su bili i ostali članovi komisije – Ljuba Travica i Kristina Salapura. Sastanak sa vodnim inspektorom iz Novog Sada je trajao sat i po. Razmotrili smo sve probleme. Neki datiraju još iz osamdesetih godina prošlog veka. Reč je o nekim bedemima koji nisu sklonjeni. Oni će raditi detaljnu analizu i naloge za proveru daće Vodama Vojvodine“, dodaje naš sagovornik.
Štete na usevima će se prijavljivati u mesnim zajednicama
U narednom periodu proizvođači će morati da prijave tačne parcele koje su pretrpele štete.
„Od Knićanina, Čente i Elemira smo dobili molbe da nađemo rešenje kako bi bili obeštećeni. Ostali se nisu prijavili. Komisija je formirana i ako neko ima nešto da prijavi, to može da učini. Mi moramo da znamo tačno koje su to parcele pretrpele štete. Da imamo prijave i da se odredi nadoknada. Sutra imamo sastanak u Čenti. Nosimo obrasce koje će popunjavati proizvođači. Sve mesne zajenice će biti obaveštene posle sutrašnjeg sastanka i sve mesne zajednice će dobiti te formulare. U Elemiru je nekoliko poljoprivrednika prijavilo štetu. S druge strane, neke štete nisu stigle do komisije. Znači svako mora da prijavi broj parcele, površinu, koji je usev bio i koliko oni procenjuju da su pretrpeli štetu. Na osnovu svih tih podataka ćemo da vidimo da li ima uslova za obeštećenje“, kaže Radišić.
„Želja grada i cilj su da prikupimo sve podatke i da nadoknadimo štetu proizvođačima. Obratićemo se i pokrajini i republici, ali moramo da imamo podatke kome i koliko treba pomoći“, dodaje naš sagovornik.
Osiguranje useva ne funkcioniše kako bi trebalo
Zaključak sa terena koji zabrinjava jeste da poljoprivrednici nisu zaštićeni čak ni kada su osigurani.
„Sve te njive koje su pretrpele štetu su bile osigurane. Ali su osiguravajuće kuće postavile takve klauzule za priznavanje štete da praktično poljoprivrednici ne mogu da naplate obeštećenje. Te klauzule koje stoje u ugovoru ne odgovaraju realnoj situaciji. Vetar mora da bude 60 kilometara na sat po osiguranju. Sada je bio 47 kilometara na sat i napravio je ogromnu štetu. Od atmosferskih padavina osiguravajuće kuće ne osiguravaju, ne pokrivaju štetu, što je neopravdano. Neki delovi su bili pogođeni i gradom, ali tu isto postoje klauzule koje propisuju koja količina leda mora da padne da bi prihvatili oštetni zahtev. Znači, iako je led pao i prouzrokovao štetu, proizvođači to ne mogu da naplate od osiguranja. To znači da ni ako su osigurani, poljoprivrednici nisu zaštićeni“, ističe Radišić.
Nakon pregleda terena poljoprivrednici kažu da se kukurz na njivama koje nisu pod vodom, a koje je pogodila oluja oporavio 50 posto. Međutim, mnogo veće probleme imaju sa suncokretom. On i dalje leži na zemlji i tu su već počele da se razvijaju bolesti. To znači da na rod i prinos sa tih parcela ne mogu da računaju.
.gif)
.gif)
