Budite se svakog jutra sa nelagodom u predelu želuca, mučninom i nadutošću. Nema one svežine nakon prospavane noći i osećaja da je organizam savršeno spreman za novi dan. Neretko, u toku dana, javlja se osećaj tupog bola u želucu, pojačane mučnine, podrigivanja, pa i povraćanja. Usput pokušavate da ublažite tu „nervozu“ u želucu, uzimanjem nekog od najčešće skupih preparata protiv gurušice i nadimanja. Međutim, to nije rešenje problema. Najčešće to nazivamo „zataškavanjem“ i bežanjem od problema koji će kad-tad kulminirati u neko ozbiljnije stanje…
U poseti Internističkoj ordinaciji „Geamedica“ pokušali smo da saznamo zašto veliki broj ljudi danas ima gore opisani problem. Dr Tatjana Radaković, specijalista gastroenterologije, potvrđuje da se radi o takozvanim dispepsijama, o kojima javnost danas nije dovoljno informisana.
-Dispepsija je stalni ili povremeni osećaj nelagodnosti i bola u gornjem delu trbuha. Nelagodnost je subjektivni, negativan osećaj koji pacijenti mogu da opisuju kao punoću u želucu ili ranu sitost, odnosno oslabljen apetit, ili pak, prisustvo nadimanja, često mučnine ili gorušice, sa ili bez povraćanja, kaže dr Radaković na početku razgovora.
Jedna od 10 osoba u opštoj populaciji boluje od funkcionalne dispepsije u nekom periodu života, što nas dovodi do prilično velikog broja onih koji se javljaju lekaru zbog ovih tegoba.
Ukoliko se neko prepoznaje u opisanim simptomima, šta je potrebno preduzeti kako bi se otkrio uzrok tegoba?
– Najpre, potrebno je uraditi osnovne laboratorijske analize krvi ( kompletna krvna slika, parametri jetrene funkcije, serumsko gvožđe), i obavezno testirati pacijenta na prisustvo Helicobacter pylori infekcije. Prihvaćena je definicija da se dijagnoza funkcionalne dispepsije može postaviti tek kada se izleči infekcija helikobakterijom, što se može potvrditi testom stolice na bakterijski antigen.
Trenutno je važeća podela simptoma dispepsije na osnovu takozvanog Roma IV kriterijuma iz 2016. ustanovljenog od strane više od 120 eminentnih gastroenterologa i nakon velikog broja istraživanja sprovedenih širom sveta. Prema važećoj podeli, dispepsije se dele na nekoliko grupa prema poreklu nastanka tegoba.
- Funkcionalni poremećaji jednjaka manifestuju se kao bolovi u sredogruđu, često ih je teško razlikovati od srčanih, gorušica, suvi kašalj, knedla u grlu, otežano gutanje i tečne i čvrste hrane, zagrcavanje.
- Funkcionalni poremećaji želuca i dvanaesterca javljaju se kao postprandijalni distress sindrom, bol u gornjem trbuhu, uporno i prekomerno podrigivanje i nadutost, učestala i uporna mučnina i povraćanje.
– Da bi neki poremećaj progasili funkcionalnim, potrebno je da se isključe poznati uzroci. Na primer, bol u želucu može biti uzrokovan gastritisom zbog helikobakterije, iritacijom želuca zbog korišćenja lekova (Aspirin, Brufen, Diklofenak), kortikosteroida, nekih antibiotika, gorušica može da bude pospešena nekim od lekova za lečenje hipertenzije (takozvani kalcijumski antagonisti, nitrati..) ili pušenjem. Potrebno je da simptomi traju bar jedan mesec i da se ne pogoršavaju, nakon toga je potrebno obratiti se lekaru, odnosno ne prenebregavati tegobe i lečiti se sami, navodi dr Tatjana Radaković.
DIJAGNOSTIKA – U DOGOVORU SA LEKAROM SPECIJALISTOM
Pored laboratorijskih analiza, gastroenterolozi mogu zatražiti ultrazvučni pregled abdomena i gastroskopiju.
Ultrazvučnim pregledom abdomena vizualizuje se jetra, pankreas, žučna kesica, te se tu često može naći razlog za tegobe na koje se pacijent žali.
Razlikuje se lečenje kod mlađih, i kod starijih osoba.
- Lečenje kod mladjih od 40-50 godina počinje se lečenjem helikobakterije, i ukoliko ne prolazi, pokušava se sa produženim davanjem IPP (omeprazol, pantoprazol) ili takozvanih prokinetika. Ponekad se koriste i enzimi pankreasa. Ukoliko nema značajnog poboljšanja, potrebno je što ranije uraditi gastroskopiju, čime se proverava stanje sluzokože i pokretljivost jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva. Tako se mogu otkriti promene na jednjaku (tumori, refluksna bolest jednjaka), želudačna kila, slabost donjeg mišićnog sfinktera jednjaka, različiti oblici i stepeni gastritisa, ponekad ulkus i na kraju tumor želuca, koji se u ranoj fazi može dosta uspešno lečiti.
- Kod starijih od 50 godina potrebno je, uz određivanje prisustva Helicobacter pylori, uraditi što ranije gastroskopiju i ultrazvučni pregled abdomena, a posebno ako se pojave alarmantni simptomi: povraćanje krvi, crna stolica, problem sa gutanjem, nenameran gubitak telesne mase, otok u predelu trbuha, uporno povraćanje, anemija.
-Uopšteno, najbolje je uraditi gastroskopiju i ultrazvuk abdomena, iako se kod malog broja bolesnika koji se obrate lekaru zbog ovih tegoba nadju strukturne promene gornjih delova digestivnog trakta. Dispepsija je značajna jer je prilično česta, utiče na kvalitet života a i samo lečenje simptoma dugo traje, sa manje ili više uspeha i naravno opterećuje kućni budžet, kaže dr Radaković.
TERAPIJA NAKON URAĐENE DIJAGNOSTIKE
Ukoliko je pacijent ispitan i nema vidljivog uzroka tegoba, savetuje se primena lekova u najnižim efikasnim dozama. Ukoliko su tegobe blage, savetuje se korišćenje H2 blokatora i antacida, sada možda nepravedno zaboravljenih (ranitidin, famotidin), a ukoliko simptomi dispepsije perzistiraju i utiču na kvalitet života, savetuje se uzimanje IPP i prokinetika, koje propisuje specijalista.
Osobu koja pati od dispepsije potrebno je savetovati da pokuša da promeni neke navike – prestanak pušenja, smanjenje telesne mase, izbegavanje gaziranih pića, čokolade, začinjenih i masnih jela, uzimanje manjih i češćih obroka, izbegavanje kasne večere, spavanje na podignutom uzglavlju.
-Inicijalno javljanje lekaru je potrebno, kao i periodične kasnije kontrole, a pacijent će nakon konsultacija sa lekarom kasnije pokušati da zajedno nađu modalitet uspešnog i dugoročnog izlečenja, koje prvenstveno uključuje obazrivost pri korišćenju drugih lekova (npr.za bolove), alkohola, duvana, kofeina, energetskih napitaka, masne i začinjene hrane, kaže na kraju razgovora dr Tatjana Radaković.
Razgovor sa specijalistom gastroenterologije i pregled, može se zakazati svakog dana pozivanjem brojeva 023/ 528-271 ili 065/222 99 10
Internistička ordinacija „Geamedica“ nalazi se u Zrenjaninu, u Ulici dr Kornela Radulovića 42.
Radno vreme radnim danima 10 – 18 h; Subotom – po zakazivanju
Plaćanje putem administrativne zabrane i čekovima građana na 3 mesečne rate.